Уз Божију помоћ, догодине у Призрену!

“Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше“(Пс.59-14)

“С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас. Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.“ (Пс.43-5,6,7)

Пре сто година на овим просторима је живео један народ, којег са данашњим потомцима везује само име Срби. Тај народ који је живео у много тежим условима него данас, знао је да цени слободу од Бога му дату. Због тога је у три рата од 1912-1919.године успео, уз Божији помоћ, да сруши четири царства која су хтела и семе да му затру, да ослободи своју земљу и да после пет векова поново подигне Србску тробојку на Косово Пољу- Газиместану. Главна одлика тог народа је била: “Никога не мрзи и никога се не плаши, осим Бога“. Тим Србима је требало само да чују звона на Цркви, која су позивала на одбрану земље, да пољубе родитеље, жену, децу, баце поглед на свој дом и крену у рат за Крст часни и Слободу златну. Захваљујући својој вери, одлучности и пре свега спремности на жртву, успели су што никоме није успело, да земљу и народ кога су сви отписали и сматрали да више не постоји, поново васкрсну.

Данас њихови недостојни потомци, живе у великој илузији, која им је наметнута преко екуменистичко глобалистичких медија, да су слободни и да имају нека загарантована права. Стварност је супротна, земља је окупирана, народ је поробљен, а на власти су они који отворено раде против ове земље и народа, а у интересу господара Новог светског поретка. Везан за пролазна и трулежна материјална богатства и пороке овог палог света, тотално потонуо у грех, Србски народ је пристао да буде обичан роб, оних који га воде у загрљај антихристу. Роб је човек без икаквих права, са ким његов власник или власници могу да раде шта хоће, да га муче, злостављају и убију и зато нико неће одговарати. Баш то се догађа са нашим народом у последњих 25 година, Србе убијају, муче, злостављају, отимају им имовину и протерују са вековних огњишта, забрањују да користе своје писмо, да исповедају своју веру, да васпитавају децу, да се лече, намећу им се антихришћанске гадости… О злочинима над Србима је забрањено говорити, а издаја духовне и световне власти се представља као вођење мудре екуменистичко-глобалистичке политике. Стање је као под окупацијом у Другом светском рату, једино нас (за сада) не вешају и не стрељају јавно, а све остало је исто. На све то, народ ћути као роб и чека да на њега дође ред уз одвратну, издајничку и поданичку реченицу:“Ја сам немоћан и шта ту могу да променим“! Какво је стање у народу Србском, најбоље говоре речи нашег нобеловца Иве Андрића: “ И тако, прихвативши прећутно услове живота које вам ваш непријатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заједно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескрајно чекање, што значи да сте прихватили рајински начин живота, а то је исто што и пут добровољне пропасти за себе и своје потомство.“

Пре сто година Срби су имали веру у Бога, а затим веру у себе, имали су част и образ и огромну љубав према Богу, роду и отаџбини, која их је покретала да чине надчовечанска дела, да буду Богољуди. Њихови потомци данас су изгубили прво веру у Бога, а онда и веру у себе, затим своју част, образ и љубав, одрекли се слободе коју им је Господ дао и прихватили да буду обични робови. Срби су некада за вечне вредности као што су вера, породица, отаџбина увек били спремни да дају свој живот, знајући да нема веће љубави од оне да даш живот за ближњег свог, да без жртве нема ни личног Васкрсења, нити Васкрсења Србије. А данашњи Срби везани за материјална богатства, свој кукавичлук, равнодушност за веру, породицу, отаџбину оправдавају поменутом одвратном издајничком реченицом. Док је над прецима био благослов Господа и наших Светих предака, јер су испунили завет и осветили Косово и Метохију, над њиховим недостојним потомцима је клетва, јер га издају. Има и данас Срба достојних својих предака од пре сто година, који не дају своју веру сатаниним слугама екуменистима и папи, који нису лицемери да се представљају као патриоте, а благослов узимају од паписта-екумениста или са њима блиско сарађују, већ се боре за Србску земљу како су то чинили Свети Немањићи, Свети Великомученик Цар Лазар, Вожд Карађорђе, Ђенерал Дража и остали Свети преци. Они су со којим ће се ова земља осолити, они су неуништиво семе које ће дати стострук плод, Србију Светосавску.

И поред свих наших греха, због којих заслужујемо судбину Содома и Гомора, Свемилостиви Господ нам пружа прилику да се спасемо покајањем и затим кренемо путем Светог Саве, који једино води у Царство Небеско и са којим се једино може очувати царство земаљско на дуже време, како каже Св.Николај Србски. Свако коме је стало до себе, своје породице, својих ближњих, свога народа и своје земље, не може да гледа немо на оно што се догађа око њега. Да се понаша као да се то њега не тиче или да каже да он ништа не може променити. Такво размишљање и понашање није ништа друго него помагање непријатељу, односно издаја. Сваки човек може да допринесе борби за веру, породицу, отаџбину: Прво, не сме да се сложи са лажима; друго, да својим животом сведочи истину, живећи хришћански по Јеванђељу и Божијим заповестима; треће, да у сваком месту и сваком тренутку без страха износи истину и разлобличава лажи; четврто, да се прикључи Богом благословеној борби против екуменистичко-глобалистичког зла. У такву борбу је позвао народ 1937.године, тадашњи Патријарх Србски Варнава, а то важи за сва времена: “Зато вас позивам, браћо и сестре, да се пренемо, да устанемо и збијемо се у редове, као војска Божија против војске сатанске. Ha окуп српски народе! Ha окуп, српски народе, у име части и образа! Ha окуп српски народе, у име Бога и Светога Саве! Ha окуп српски народе, у име историје твоје и легиона мученика твојих! Ha окуп српски народе против безумља и издаје! Ha окуп српски народе ради деце твоје и будућности твоје!“

         Србија се једино може спасти од пропасти у коју срља, ако се народ пробуди, покаје, очисти, достојно причести и сабере под један Светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и Отачаства. У складу са тим, то је данас учинио једини Архијереј у СПЦ који се отворено супроставио издаји Бога и отаџбине од стране духовне и световне власти, а то је Преосвећени Владика Артемије. Он је високо подигао Светосавски барјак, да га сви виде, позивајући Србски народ да му се придружи у борби за Православну веру, Србски народ и Србију по благослову Господа и Светих предака. Он је данас Богом дани вођа, око кога треба да се саберу Срби да би опстали и остали.

Срби скините са очију екуменистичко-глобалистичке наочаре и погледајте овај свет очима Светог Саве и онда ће те схватити да смо поробљени и да слобода тражи борбу и жртву свих нас, да се битка у боју води и да вера, породица и земља мора да се брани. Убедите себе, а затим и своје ближње да је света земља Косово и Метохија без које нема ни Србије ни Србског народа, била, јесте и биће Србска и стално понављајте речи и себи и другима:

Уз Божију помоћ, догодине у Призрену!

Како радили тако нам Господ помагао!

Дана 07/20.04.2015.лета Господњег

Свесрбска народна организација “СРБИ НА ОКУП“

месни одбор Шабац – Мачва