Великом црквеном суду Србске православне цркве

Београд

Улица Краља Петра бр. 5

МОЛБА У ВЕЗИ СА ЖАЛБОМ

Прошло је четири године од када је ненадлежни епископ наложио ненадлежном црквеносудском тужиоцу подизање оптужнице против моје маленкости, а ненадлежни суд донео антиканонску и противуставну Пресуду.

На тзв. Пресуду ненадлежног суда уложио сам жалбу надлежном Великом црквеном суду СПЦ 5. априла 2011. године, на коју до дана данашњег нисам добио одговор.

Кроз средства информисања се пронео глас да сте потврдили Пресуду ненадлежног суда који ме је осудио најтежом казном под сводом небеским због:

а) гостопримства које учиних према духовној деци владике Артемија и

б) због тога што се Богу молих са благочастивим и светим владиком Артемијем – стубом одбране Православља у овом нашем зловремју, у коме су ударили ветрови зла (што би рек`о свети Владика Николај) да угасе кандило вере Србинове. Од свих тих злих ветрова најгори је онај што дува из београдске Патријаршије, чији задах маловерја и кривоверја хоће да угуши биће Србиново, да утули кандило вере његове.

Ал` не даде Господ, јер један пастир добри – владика Артемије, будући прогнан – однесе пламен вере Србинове и распали га по пустињама, по светим катакомбама које подигоше деца светосавска.

Било би ми задовољство, а вама обавеза, да добијем вашу Пресуду, макар и да су истините вести које су о томе, вашим залагањем, одаслала средства информисања. Таква назови Пресуда била би још једно сведочанство о злим ветровима нашијех дана, који дувају из пећине разбојничке, у шта претвористе, али привремено, Цркву Светог Саве. Јер вам се десио малер: неки злокобни ишчупаше веру из душа вашијех те постадосте јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна! (Владика Николај: Борба за веру). Унакажени лажним учењем (в. Епископ Артемије, ОДБРАНА православног исповедања вере ОД КРИВОВЕРЈА проф. др Игњатија Мидића епископа браничевског, Београд, 2014) олошасте духом. Да се на мерила метнете, били бисте лакши него ништа (Пс 61, 9).

Пожељно би било да ми Пресуду дотурите пре него што ваш „свети отац“ тј. папа, чије вереничке прстенове носите, покуша да преко вас, својих (за)вереника, испуни злоумље које је сковао тајним споразумом са САД и Немачком о тоталном уништењу Православља (в. Група аутора, Чувари вере предачке, Ревнитељ, Ниш, 2014, стр. 368), упрегавши вас да, вољно или невољно, вучете у том јарму.

Београд, 5. априла 2015.

С доброжељењем,

Милоје Стевановић,

Теразије, 29. Београд

Напомена: Ово је шести пут како вам се обраћам по истом питању, а ви ниједном не услишисте глас „мољенија мојего“.
Зашто?
Да ли зато што вам недостају аргументи, или зато што сте се ородили са неправдом и са непријатељима наше православне вере? Али и ваше срамно ћутање представља врсту одговора.
У књизи Не дај душу, роде, Ниш, 2013, на: 124 – 129. и 283 – 288. објављена су нека од мојих „мољенија“; као и у књизи Сагрешења у СПЦ, на стр. 14. Најављујем да ћу, уколико не добијем одговор, и ово писмо објавити у наредној књизи, едаби остао траг ваше немоћи над онима према којима насиље чинисте, а чинисте га како би вам се дивили они што нам изврћу веру мислћи да тиме службу Богу чине. Али ћете, идући под руку са њима упасти у јаму како вам је прорекао Господ (в. Мт 15, 14).
Уз горњу молбу, подсећам вас – велеважне судије моје – на крик старозаветног пророка: Вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, поправите путеве своје и дела своја (Јер 18, 11). Нека би поништај бројних неканонских одлука вашијех и враћање папи прстења које сте примили били ваши први кораци повратка са пута злог, са пута блудних синова.