СТРАШНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ: ФАБРИКА САПУНА ПРАВЉЕНА ОД ЛОГОРАША ИЗ ЈАСЕНОВЦА

Остаци фабрике сапуна који су прављени од логораша (Фото: Новости)

Демировац – Девет гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске.

Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице.

„То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром.“

Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су одвели, били су као стока у тим вагонима, гладни и жедни.

Моја сестра је покушала да му дотури хлеб, али када му га је додала, гладни народ га је оборио”, сећа се кроз сузе Милица Секулић.

Каже, тада је последњи пут видела свог оца. После су чули да је убијен и бачен у масовну гробницу у Доњој Градини која је свега неколико километара од њене куће у Демировцу.

„У рату сам остала и без брата.Чула сам да је бежао пред усташама и стигао до Земуна па чак и до Словеније.

Тамо је дошао на једну пумпу, покушао да се напије воде, надуо се и ту умро. Стрина нам је заклана, усташе су јој извадиле јабучицу и ставили шибице у то. Звери.

Милица Секулић 

И три брата од стрица су ми убијена, све је разорено”, плачући прича Милица.

И њеном покојном супругу у Јасеновцу убијена је цела породица. Остао је без игде икога. Сећања на страхоте и мучка убиства била су толика да никада није хтео да се врати у своје село, већ се доселио у Демировац.

Побијени мушкарци

У злочиначком усташком походу нестајале су целе српске породице под Козаром. Побијен је скоро сав мушки живаљ. Колика је била размера страдања потврђује чињеница да на подручју општине Козарска Дубица није било регрута за војску ни двадесетак година после Другог светског рата.

Г. Вила / Новости