„Фратри и усташе кољу” – мр Лазар Лукајић: Крвави смо браник православља!

Хрватско-усташки злочини у црним ризама Католичке цркве и улога Ватикана у време НДХ у књизи „Фратри и усташе кољу” мр Лазара Лукајића

Чињеница је да Запад и данас окреће главу од стравичних злочина,најстрашнијег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ.Од „случаја Сребреница”, напротив!Траже,налажу, захтевају, притискају, наређују. Понижавају! Запад не бира средства да Србе прогласи за геноцидан народ! Исти онај народ над којим се вековима спроводи систематско и брутално уништавање православља.

И није јасно, како уопште може да се деси деценијско прећуткивање у „старој доброј” Европи, „слободољубивом” човечанству када су у питању Срби.Јеврејски народ је то учинио сложно, и неумољиво, јер поштује своје жртве и своју државу!И јерменски, мада малобројни. И ни од кога Јермени нису стрепели, нити стрепе. Улогу перфидног заташкивача монструозности огромног броја својих сународника Хрвата, имао је Јосип Броз. Јаме, масовне гробнице, „великом комунистичком вођи” знане у Хрватској, БиХ за тили час – биле су забетониране. Дебели бетон најбоље „ћути” о стотинама хиљада поклане деце, жена, стараца!

Да ли ми као народ сносимо неопростиву кривицу која би се могла назвати: успавана савест, национална несвест, закржљала, оболела самосвест и очигледан недостатак самопоштовањa. Или још горе! Можда трговина српским жртвама има своју цену! Или је много делотворнија –замена теза? Када жртву покушавате да прогласите злочинцем – шта сте?!Управо смо доказали и показали колико нам је стало „до нас самих” дозвољавајући да кроз скупштинску процедуру „глатко” прође несрећна Декларација о Сребреници!Још ће умни и одважни Срби који штите достојанство свог народа, будућих поколења, бити проглашени за „реметилачки фактор” и „опасност” по добросуседске односе и мир у свету! Можда се због тога, што одбијају лаж из „сервираних жличица”, нађу и на Међународном суду „правде”. Јер, Јасеновац и свa клања и потирања Срба у НДХ треба заборавити! Мора се само, препоручљиво је, што чешће, у домаћој јавности „провлачити” прича о српским злочинима. Три пута на дан, по кафену жличицу: „Срби-злочин-Сребреница”! То је, уосталом, најлакши начин да се вечито наивни Срби „самоубеде” у сопствену историјску кривицу. Срби су, изгледа, криви зато што постоје и што добровољно нису сви завршили – у Јасеновцу.

У чему је то кроз вековну прошлост био „крив” (али и остао), српски народ? Зашто је затиран? Зашто нас и данас уништавају? Зашто цепају државу Срба?
Одговор је јасан : српски народ је увек стајао на бранику православља!

У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата, у поменутим, сада новим „сувереним” и „демократским” државама, велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи. Они, попут мр Лазара Лукајића, др Милана Булајића, др Николе Поповића… Мала група интелектуалаца, одважних људи који нису штедели ни године, ни труд , ни здравље – озбиљно изучавајући, бележећи сваки податак, причу о убијању, страдању српског православног народа. Потресна сећања преживелих! А било их је на стотине. Од непроцењивог значаја, у том смислу, јесте књига „Фратри и усташе кољу” мр Лазара Лукајића.А у књизи – забележена признања највећих злочинаца НДХ, документаристичке фотографије усташа кољача са поглаварима Римокатоличке цркве и званична, јединствена и језива документација „Заповједништва усташке надзорне службе” о истребљивању Срба – једног од најстаријих народа у Европи. У књизи су, такође, јавно изречена згражавања уважених личности из целог света о незапамћеном НДХ злочину од 1941-1945. над српским народом, које је по монструозности превазишло и црни, Средњи век!

Усташка порука из прочитане књиге је неоспорна: „ Срби, нашли сте нам се на стази, и ако нећете бити драговољно покатоличени, тако нам Ватикана, на нашем „светом путу” и у „име Христа”, бићете у јамама! Са нашим камама! Јер, тамо вам је место”. Све то и много више предочено је у драгоценом, застрашујућем сведочанству „Фратри и усташе кољу” (на 650 страница), мр Лазара Лукајића, публикованом 2005. године у издању Фонда за истраживање геноцида.По објављивању, књига је изазавала праву буру, како бораца за доказивање геноцида у свету и код нас, тако и неистомишљеника. Јер, истина највише вређа и боли.

Стога, није никакво чудо што се у време злогласне, бестидне, понижавајуће скупштинске Декларације о Сребреници преплићу, извиру, васкрсавају наша највећа стратишта – Јасеновац, Јастребарско, Доња Градина, Јадовно, јаме… Апсолутно невине Србе – децу, жене, старце, гутала је неумољива НДХ мржња! Крв, јаук и бол! Јављају се сада људи- логораши и њихови потомци. Желе да дају поново свој допринос.Да говоре о преживљеном ужасу, ма колико да је потресно. Они то хоће, ако неко други неће, или не може! Да се, веле, не заборави.

За почетак ћемо цитирати ужасавајући извештај Усташке надзорне службе број 69/42, у НДХ-зији. Јединствен је у свету! Војни рапорт званичне усташке, хрватске војске о извршеном злочину над Србима!

„РАДИОГРАМ”

Одпремљен 11.вељаче 1942. г.
Заповједништву усташке надзорне службе
На руке гопс. Еугена Кватерника Загреб

У вези В.Т. од 9 овог извјештавам.Једна сатнија усташке бојне под заповједништвом надпоручника Јосипа Мишлова у пратњи жупника фра. Вјекослава Филиповића дана 7 вељаче у 4 сата ујутро запосјела рудник Раковац и поубијала крампом 37 радника гркоисточњака. Наставила са убијањем крампом и сјекиром мушкараца, жена и дјеце у селима Мотике гдје је убијено око 750, Дракулић и Шарговац гдје је убијено око 1.500 особа. Убијање је завршено истог дана око 14 сати. Од тада па све до данас усташе превозе храну, стоку и покућство, из кућа побијених у своја складишта. Обширан извјештај слиједи.

Велики жупан пуковник Алеман”

Аутор књиге Лукајић, новинар, публициста, писац објашњава зашто у књизи апострофира фратре. Резултат његовог 17-годишњег истраживања је згражавајући. Лукајић, наиме, својим опомињућим делом доказује да су католички фратри у Независној Држави Хрватској били монструознији, безочнији, крволочнији од најокорелијих усташа. Такође, показује, да Ватикан стоји иза клања, погрома, уништавања Срба православаца у НДХ, али не само у Другом светском рату! Незајажљива жеља Ватикана да продре што дубље на Балкан, напомиње аутор, све је очигледнија.

Указујете на чињеницу да су скоро сви фратри фрањевци у НДХ били усташе. Да су су директо, или индиректно, помагали масовно убијање нашег народа.

– Они су под утицајем Ватикана, код примитивног хрватског становништва, нарочито у Херцеговини, развијали патолошку мржњу према Србима, и благосиљали усташе кољаче. Кољачи у хрватском народу нису били Богом програмирани манијаци, већ су то од њих, углавном, правили фратри, наводећи их на клања и показујући им личним примером, како се то ради. Истраживач Гојо Ристе Дакина у својој књизи „Буди католик, или умри”, наводи имена 977 католичких свештеника, са њиховим основним подацима, како су сарађивали са усташама, како су им давали конкретну подршку.Такође, прецизно је навео и да су учествовали у бројним усташким формацијама у прогањању, убијању нашег апсолутно невиног становништва, у зверском клању српског становништва. Фрапантно је – њих 27 фратара били су професори, а чак 108 доктори наука – објашњава нам Лукајић.

Још један истраживач, др Милан Булајић се озбиљно отиснуо у трагање за страшном истином у доказивању о извршеном геноциду над српским народом.

– Др Булајић је, наиме, пронашао имена и презимена чак 1.171 католичког свештеника. А злогласни Анте Павелић је одликовао те „његове хероје” за „високе” заслуге у НДХ!! И то углавном за геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима, али и за присилно покрштавање православних. Покоље Срба организовало је преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали” у клању! Ипак, нема сумње да су инспиратори и организатори ужасног геноцида над Србима, али и Јеврејима и Ромима били Ватикан, Немачка и Независна Држава Хрватска.

Многи познаваоци наше трагичне историје тврде да је Ватикан опасан непријатељ Срба православаца и да је то отворено показао и доказао у току Другог светског рата.

– Ватикан је, разуме се, одувек био заинтересован за Балкан и за ширење римокатоличке вере на овом простору. Као народ смо крвљу плаћали и били и остали, браник православља. Покушајте само дубље да анализирате колико се Срба присилно покрстило у току Другог светског рата. Постали су Хрвати, римокатолици. Неко је то морао да нареди и хрватском руководству и католичкој цркви у Хрватској. Није никаква тајна да су Срби у Хрватској и данас на овај или онај начин, натерани да пређу у римокатоличанство. Да ли се неко тиме озбиљније бавио, да ли има података, сем спорадичних крикова у празно!? Ватикан више од хиљаду година ствара у том циљу неслогу, верска трвења, и крваве обрачуне становништва, народа на Балкану. Само најбитније моменте за нашу историју и улогу Ватикана овом приком ћу да истакнем. Упозоравам на чињеницу, врло опасну: ако екуменизмом Православне и Римокатоличке цркве дође до узајамног поштовања православих и католичких светаца, онда би Срби требали да поштују и да се клањају пред „светитељима” а ратним злочинцима, Алојзом Степинцем, злогласним Иваном Мерцом, једном од најстрашних усташких идеолога, контраверзним папом Пијем Другим, и да не набрајам. Да ли је то могуће? Чак протестанти најоштрије замерају римокатолицима што свакакве људе проглашавају за светитеље и тако загађују област хришћанског светитељства, па и само хришћанство.

Кажете да Ханс или Иван Мерц, није био Хрват и да је био главни усташки идеолог, њихов узор, идеал. Ватикан га је произвео у светитеља и то у Бања Луци!

– Мало Срба у свету зна ко је Иван Ханс Мерц! Јер то тако „треба”. Папа Јован Павле Други прогласио је 22. јуна 2003. Мерца за првог блаженика у Босни и Херцеговини. Мерцова прва половина живота под тешким велом је сакривена, нити му се зна прави отац! Можда је Мерц најспорнији међу свих 1.312 блаженика, које је до сада беатификовао Јован Павле Други. Ево зашто: Ханс Мерц је зачетник усташког покрета који је Србима нанео невиђено, нечувено зло! По доласку у Загреб, укључио се у римокатоличке организације, у Хрватски римокатолички омладински савез, у коме је био председник, па се 1923. године ујединио с Орловским покретом, а затим „напредовао” до злогласне Католичке акције, чији је врховни поглавар у време НДХ и усташких злочина над Србима, био загребачки надбискуп Алојзије Степинац. Тај исти папа је Степинца беатификовао у Загребу 1998. године.

Оваквим гестом Ватикан потврђује да је Иван Мерц „благословени” крвави „пионир Католичке акције у Хрватској”. Мерц је за усташе био идеал усташке Хрватске. Опијени својим идолом Мерцом, Павелићеве усташе су постале најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света! Над сваком кољачком камом лебди дух Ханса Мерца. Беатификација овог усташког идола изазива најцрњу зебњу код Срба. Да ли папа његовом беатификацијом припрема нови геноцид над Србима? У исто време, спретно, подмукло, лицемерно, систематски се припрема терен да се мученички народ пред светом прогласи за злочиначки – наш српски. Стравичан притисак да то прва призна Србија – ужасном декларациом о Сребреници. Шта се то дешава са савешћу света, са човечанством? Таква несрећа је могла да задеси било који народ. А да ли би било који други народ на кугли земаљској пристао да га жртвованог, касапљеног – прогласе за џелата. Сумњам! „Можда је основни разлог проглашења Ивана Мерца светитељем најбоље дефинисао загребачки надбискуп Јосип Бозанић, када је приликом недавног обиласка БиХ, изјавио да Мерц чврсто везује Босну и Хрватску, спаја чврсто Бања Луку и Загреб”, само је цитат који је изашао 17. маја 2003. у „Експресу”. Ја бих додао – то је давнашњи циљ Ватикана. Да прикључењем БиХ Хрватској, све ставе под окриље Римокатоличке цркве и Ватикана.

Ко је био фра Сатана?

– Пре него што вам одговорим на ово питање, за ваше читаоце ће бити интересантно да знају да сам тог језивог католичког фратара још као десетогодишњи дечак видео десетак пута. То вам говорим због тога што је као тадашњи капелан и млад човек, фра Сатана био апостолског, анђеоског, невиног лика. Долазио је у самостан у Петрићевац, у близини Бањалуке. Реч је о најмонструознијем свештенику, католичком фратру, и тврдим на никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао. Његово име тада је било Томислав Филиповић. Још страшније је како је постао Вјекослав Мајсторовић, и ко му је, када и зашто, био „кум”! Поменути фратар је припремао, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у сопственим домовима. Ни међу највећим џелатима није било такве звери – страсног и незајажљивог кољача.

Појасните.

– Цитираћу вам из документације, која се, иначе, налази у књизи, изјаву коју је о фра Сатани-ВјекославуМајсторовићу, пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина дао усташки официр Јосип Матијевић: „Када сам дошао на дужност 1941. године у Јасеновац, познавао сам фратра, свећеника из Јајца – Филиповића, званог још и Мајсторивић, по чину – бојника, а тада је вршио дужност заповједника логора. Као свећеник у Јајцу поубијао је много Срба! Био је окрутан. Волео је да коље! Много је заточеника смакнуто у вријеме његовог управљања логором. А када је бачен на терен као заповједник бојне, много је села запалио и клао становништво, особито на Козари. У Босанској Дубици са сатником Иваном Сударом, званим Јојо, покупио је све православне, све потукао до задњег, те их мртве бацио у Уну”.

Кажете да се у потпуности слажу изјаве бројних сведока, тврдње у доприносу овог католичког свештеника великом покољу Срба у местима Раковац, Рудник, Шарговац, Дракулић. Те догађаје сте детаљно, на основу прикупљеног материјала, представили у вашој књизи. Српска села – затрта!

– Извештај који је објавила децембра 1946. године Земаљска комисија за утврђивање ратних злочина за Босну и Херцеговину допунила је новим подацима ову ужасну слику страдања наших сународника. Врхунац монструозности фра Сатане представља покољ 60 малишана, који су се несрећни, затекли у школи у селу Дракулићи. Секли су главе деци, пред очима учитељице, која је од тог ужаса – полудела. Према казивању проф. др Јована Јовановића, који је разговарао са учитељицом, после њеног опоравка, поново је доказано да је звер од човека поменути Вјекослав-фра Сатана убијао српску децу.

Моменти ужасног догађаја у Дракулићима, покољ српских малишана врло су потресни у вашој књизи.

– Човек занеми пред тим злочином и човеком – монструмом. У учионицу, за време часа, изненада је упао фратар Томислав Филиповић. За њим је ушло 12 усташа. Фратар је у својој болесној глави умислио да је „бог”, опонашао је Христа и водио често са собом дванаест усташа, својих 12 „апостола”. Онда је учитељицу Добрилу Мартиновић „замолио” да из клупе изведе једно српско дете. Не знајући због чега, она је извела једног од најбољих ђака, лепушкасту, врло уредну малену Радојку, ћерку Ђуре Гламочанина, напредног и угледног Србина. Мислила је да дете треба да рецитује. Када је мала Радојка дошла до катедре, фратар ју је подигао, извадио нож и ту је заклао пред децом и учитељицом. Потом се смирено, језуитски окренуо и рекао усташама: „Усташе, ово ја, у име Бога, покрштавам ове изроде и ви, слиједите мој пут! Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповиједити и ријешити свих гријеха”. Свим учитељицама је наредио да изведу српску децу у дворипште. Био је утабан снег. Цича – зима. Деци је онда наредио да трче у круг, а на одређена растојања поставио 12 „својих апостола” – усташа. Како је ужаснуто дете, вриштећи од страха, дозивајући оца, мајку, трчало, тако су им одсецали делове тела – уво, руку, нос, вадили очи! А затим су масакрирана деца морала да трче, све док не би потпуно онемоћала. Онда су их зверски секли на комаде!! Учитељице су се избезумиле. У најтужнијем школском дневнику остало је записано да су 7. вељаче 1942. године: Радојка Гламочанин и остала српска деца једноставно „ умрла ”! Католичкој деци и учитељицама било је строго забрањено да икада о томе причају. Чим се Добрила опоравила – све је испричала.

Има сведока, попут др Николе Николића, Хрвата, који је био у Јасеновачком логору и свакодневно гледао ужас који је Фра Сатана ширио!
– У јасеновачком логору био је један од најмонструознијих злочинаца наше епохе „просвјећен свећеник”, а не неодгојен дивљак. Фра Филиповић је био управник логора од краја јуна, до краја октобра 1942. Само за тих неколико месеци, по његовом признању, у Јасеновцу је заклано, убијено око 30 хиљада Срба, затим је премештен за управника логора Стара Градишка, од краја октобра, до краја марта 1943. године. И тамо је организовао и са уживањем масовно убијао Србе. У Јасеновац је враћен 16. априла 1945. године. И као последњи управник поново је руководио злочинима у логору. Дакле, власти НДХ, постављале су овог монструма када год је требало да се изврше масовни, ужасни покољи и мучења. И у Градишци је правио масовне покоље. Само за осам дана побио је у Јабланцу преко 12 хиљада српске нејачи. У Јасеновцу је учествовао у друштву озлоглашених злочинаца – кољача: Љубе Милоша и Драге Пудића. Када је коначно логор био ослобођен, а Фра Сатана „достојанствено и херојски” као сваки усташа кренуо у бекство, предат је партизанима.

Да ли се зна колико је крвави фратар побио српске нејачи?

– Интересантно је да је у име Замаљске комисије Фра Сатану испитивао Хрват – Војдраг Берчић. Адвокати, лекари, секретарица, сви су били Хрвати, сем једног Јеврејина. Срби су страдали највише и неупоредиво, а у процесу против Фра Сатане – није било ниједног Србина! Ни то није случајно. Ево како коментарипше то испитивање Берчић: „На саслушању смо покушали да дођемо до неког броја. Рачунали смо према дневном броју ликвидација у Јасеновцу. Ја са једне, а Филиповић, са друге стране стола. Сећам се, дао сам му мастиљаву оловку и данас ме језа прође од тог „збрајања”! Понашао се као када келнер ноћу броји пазар. Моје цифре сам исписао око 88 хиљада, а он око 33 хиљаде. Наравно, то је било само за раздобље од годину дана, колико је провео у Јасеновцу. Он је погледао мој, па свој папир и рекао: „Ви своје, ја своје”!

Како је добио име Вјекослав Мајсторовић?

– Познато је да му је Макс Лубурић једном приликом рекао: „Ти си „мајстор вијека” (у клању) – па ћеш се звати Вјекослав Мајсторовић”!

Како се организатор сатирања, убијања Срба Вјекослав Мајсторовић понашао на суђењу и како је кажњен?

– Филиповић, односно Мајсторовић је признао злочине. Судији је рекао: „Па господине мој, нисам то радио само ја. УБИЈАО ЈЕ СВАКО, КО ЈЕ СТИГАО, И СВАКО ЛАЖЕ КО КАЖЕ ДА НИЈЕ УБИЈАО”. На суду се монструм бранио изјавом да је српску децу клао због тога да од њих не би постали злочинци када порасту! Осуђен је у Загребу на смрт јуна 1945. године. Стрељањем. Међу католичким клером било је много сличних, али ни један – такав. Он је највиши крвави домет Римокатоличке цркве. Ватикан и Римокатоличка црква су знали и онда све, и данас одлично знају за усташког злочинца монструозног фратра! Мајсторовић се никада није одреко свог фратарског звања, већ се поносио својом Католичком црквом и позивао се при извршавању свих злочина на Римокатоличку цркву. Ватикан и Римокатоличка црква се никада на прави начин нису оградили од Мајсторовићевих злочина.

После Другог светског рата о улози Ватикана, о ужасу који је снашао наш народ где год је крочила усташка нога – писали су бројни умни људи света са згражавањем!

– Карл Хајнц Дешнер, немачки књижевник написао је: „Заштићен и благословен од Пија 12-ог све до краја беше један од највећих злочина столећа. Анте Павелић је био човек кога је Пије XII – благословио”!

Ево и шта је о помагачима усташких злочина написао Курт Центнер, познати немачки енциклопедиста: „Усташка организација у протеклим годинама били су потпомагани од италијанске владе и од Ватикана, јер су усташе представљале наглашен римско-католички покрет…”

И за крај цитираћу, такође, немачког писца Алфреда Милера у свом делу „Хришћански масакр у Хрватској”. Милер пише: „Тек са јачањем католичанства постигнут је врхунац свих гнусоба… Слично нешто као ово у Хрватској није се појавило у Европи од времена тридесетогодишњег рата (1618-1648), најсвирепијег у феудалној Европи. Најстрашније злочине вршили су Хрвати. По доктрини Анте Старчевића о уништењу Срба, сад су они – Срби „третирани”, иако се зна да су Срби најжилавија раса и културно на највишем степену на целом Балкану! Али, зато нису католици”!

Из књиге Јасеновац и сребренички мит, Биљане Живковић (2011).

Српска.ру