Грешни Милоје окумио Атанасија Јевтића

категорија Грешни Милоје / дана 08/04/2015 у 13:34 часова /

Драги мој куме Атанасије,

Одслушавши Твоје предавање на Богословском факултету, у овом васкршњем посту, под насловом „Христос – Земља Живих“ видим да си ме поново крстио, па овим путем желим да Ти заблагодарим, као куму своме. Чин кумства је разлог да не персирамо један другом, зар не?

Са овим кумством, Твој приљежан осмогодишњи труд на сачињавању мојега животописа је заокружен и представља једно од озбиљнијих Твојих научних остварења, које доликују једном професору, једном доктору наука, једном бившем декану, једном бившем ректору, једном бившем епископу, једном писцу бројних књига… Посебно ми је драго што си то своје ремех дело заокружио на научном предавању у научној установи која заиста има научни реноме који је, за далека нека покољења, овековечен у књизи: Епископ Артемије, ОДБРАНА православног исповедања вере ОД КРИВОВЕРЈА проф. др Игњатија Мидића епископа браничевског, Београд, 2014.

Ако у најкраћем резимирамо Твој научно-истраживачки подухват у вези са мојим животописом, долазимо до задивљујућих резултата:

Својим научним текстом „О пагубним новатаријама такозваних ревнитеља старог начина служења – Осврт на испаде секташких псеудозилота у Душковцима код Пoжеге“ у Недељу Свих Светих, 2008. из манастира Тврдош, који су објавила бројна црквена гласила као и сајтови, одаслано је у бели свет Твоје научно откриће које сведочи:

да храм у Душковцима срамоти путујући циркус једног дојучерашњег удбаша!;
да фамозно удружење Законоправило има на челу дојучерашњег удбаша који је у време комунизма на свештенство уперавао пиштољ!!;
да је Законоправило Светог Саве упрљао и осрамотио иначе пропали у научној струци Миодраг Петровић који пише упутства, директиве, саопштења уз тврдњу да је реч о дилетанту и секташу!!!;
да су мутиводе и цркворушитељи Мидораг Петровић и његов председник самозваног удружења Законоправило, познат већ као `Патријарх Милоје`!!!

На научном предавању у Чачку, о Савиндану 2014. као преучени каноничар, под насловом „Јединство вере и заједница Светога Духа“ си допунио, своју научну визију додајући још једну битну одредницу свог истраживачког пројекта:

„Милоје – лажов!“

Круна тог научног приступа у изучавању и објављивању моје биографије је уприличена на научном предавању у научној установи, наведеној на почетку овог текста, исказана је речима:

„ Луди Милоје који уновчује своју пропаганду“!!!

Будући да ми Велики Црквени суд још није доставио своју одлуку, поводом моје жалбе на пресуду ненадлежног црквеног суда који ме је екскомуницирао из СПЦ, предлажем да резултате свог научног истраживања уступиш Великом црквеном суду едаби они ушли у образложење пресуде како се институција црквеног судства не би обрукала тиме што је за разлог мог искључења узела то што сам се молио Богу са православним хришћанима, на челу са владиком Артемијем, и то што сам према браћи по вери и крви поступио онако како ме учи Јеванђеље о страшном суду, а сагласно гостољубљу коме ме научише моји преци.

Драги Мој куме,

Нема веће радости од блаженства које нам на Гори најави Господ наш и Спаситељ наш:

„Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради“ (Мт 5, 11).

Зато сам веома благодаран за доброту коју ми учини лажући, срамотећи, и крштавајући ме.

Знајући, да је спасоно да Ти окренем и други образ те тако ћутањем и трпњом спашавам душу своју, остаје ми да овде ставим тачку уз жељу да нас што пре препознају, по плодовима нашијем, они што ће иза нас доћи.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Београд, у васкршњем посту 2015.

Твој кум Милоје Стевановић

Теби мио као удбаш,

револвераш, цркворушитељ,

патријарх, лажов и луди Милоје

П.С.

Од свештеника М… сам добио интересантно писмо из кога сам по нешто научио и које ме је навело на размишљање . У жељи да се и Теби то деси (ако није касно) дотурам Ти његову копију.

>>Брате Милоје,

Прочитао сам Твоју књигу „Сагрешења у СПЦ“ као и књигу „Чувари вере предачке“, па ми је најновије предавање еп. Атанасија Јевтића било веома провидно. Морам Ти признати, да један од разлога што моје колеге и ја купујемо Твоје књиге је и тај што у њима увек нађемо по нешто о, некад нам омиљеном а сада изгубљеном, Таси.

Чуди ме да се овога пута поред владике Артемија и Тебе није окомио и на друге неистомишљенике, а посебно на г. Миодрага Петровића, јер је општепознато да је Таса веома киван на М. Петровића, научног саветника Историјског института САНУ зато што га је овај више пута разоткрио као незналицу, импровизатора и, надасве, као човекомрсца. У прилог томе, довољно је прочитати у књизи петој Одабраних радова у шест књига Миодрага Петровића, на стр. 97-102 текст под насловом „смисао речи исправление“, а нарочито у књизи шестој на стр. 137-236 расправу под насловом: „Христос и Христ – одговори др Атанасију Јевтићу“. Некада је превртљиви Атанасије писаном речју хвалио М. Петровића зато што је овај, проучавајући највеће дело Светога Саве, потиснуо из литературе погрешан назив „Крмчија“ и увео у употребу прави назив – Законоправило. Тежину Тасине лажи о томе да је М.Петровић, наводно, „упрљао и осрамотио Законоправило Светога Саве“ лако је схватити из треће књиге „Одабраних радова у шест књига“ под насловом: „Црквенограђански значај законоправила Светога Саве“.

Неконтролисана количина мржње бившег епископа Атанасија Јевтића још више се излила према његовом сабрату – епископу рашко-призренском Артемију, не само онда када је уз помоћ окупатора Косова и Метохије грубо насрнуо на његову „невесту“ (тј. епархију) , него и после тог срамног чина, непрекидно све до данас. Ништа необично за Тасу, јер он је познат по томе што је неколико година, противно свим свештеним канонима, мењао „невесте“. Такве епископе су Свети оци називали „блудницима“, „двобрачницима“, „прељупцима“, „идолопоклоницима“… о чему је М. Петровић детаљно писао у тексту под насловом „Номоканонски прописи о попуњавању упражњених епархија (епископија) и премештају архијереја“ (о томе в. у шестој књ. његових одабраних радова: стр. 31-40).

Треба, брате Милоје, да Ти је част што Те Атанасије уврсти у исте редове са човеком који је Законоправило Светог Саве превео на савремени србски језик, др Миодрагом Петровићем.

Атанасијеву нову етикету „луди Милоје“, треба да прихватиш са радошћу, будући да Ти је познато ко је тај човек. Иако Ти је познато, ипак ћу Те подсетити на неколико ствари.

За њега је његов школски друг – протојереј ставрофор Сава Арсенић рекао: „Боље да се није ни родио. И за тог човека (Атанасија) се може рећи као што је Христос рекао за Јуду: Боље да се није ни родио“. И још о. Сава, за Атанасија и његове саучеснике у братоубиству владике Артемија, вели: „Срам их било! Осудиће њих цело српство! Проћиће њихово!… Срамота! Срамота! И опет само срамота!… Пуче сведочанство на два дела: на ревносно и издајничко. Жалосна нам мајка свима, а поготово издајницима!“ ( В: Беседа о. Саве Арсенића о вл. Артемију1 – 3: https://www.youtube.com/watch?v=eFf-q4YVJ-w)

Радуј се брате Милоје јер Твој клевететник је васцелом хришћанском свету познат, у најмању руку речено, по чудном, ненормалном, неморалном… понашању које је одраз његовог духовног стања. Ево неколико илустрација:

Његово клеветање владике Артемија, ће допринети да ће, исти владика Артемије, у историји рода светосавског остати упамћен и прослављен као стуб православља, за разлику од Атанасија и његових саучесника у братоубиству који ће остати упамћени као издајници Православља. Да не помислиш да су непријатности које сам својевремено доживео од Тасе, узрок овој мојој тешкој квалификацији навешћу једно сведочанстава те његове издаје:

„Лично знам за двојицу владика које је Стејт Департмент натерао да се потчине уценивши их оптужбом за ратне злочине, тврдећи да америчка влада има необориве доказе за то и да се у било ком тренутку могу наћи у Хагу и бити оптужени као ратни злочинци. Али америчка влада сматрала је кориснијим за Америку, или је то Стејт Департмент сматрао, да они задрже своје положаје и сарађују са Америком. Они су се уплашили и реаговали као кукавице. Остали су на својим положајима и почели да испуњавају налоге Америке.

Амфилохије и Атанасије нису се само понели као кукавице – они су то и постали. А када су постали кукавице, њих двојица од тројице најстаменијих и највећих бранилаца Православља, православне истине и српског православног народа, постали су и главни заговорници Западне Европе, Америке, њихових вредности, њихових потреба и њихових планова за Нови светски поредак. И, још горе, не само што су сагрешили, већ су сачинили и потпуно нов концепт Цркве, њених догми, целе наше вере, не би ли свој грех оправдали.“ (В:Косара.Гавриловић: Предавање у Вашингтону http://www.pravoslavljedanas.info/Seobe.htm – Подвлачење моје).

Атанасијеви саучесници у братоубиству својим понашањем шире саблазни, због којих ће им народ све више окретати леђа. Мене је често стид од мантије кад ми парохијани потуре под нос овакве страхоте:

Господ је рекао: Тешко вама лицемери!

Имали већег лицемерја од писма Иринеја Буловића које си Ти објавио у часопису „Свети кнез Лазар“ бр.12 које је он написао пре четрдесет година – у поређењу са горњим фотографијама.

Има ли већег лицемерја од поређења горњих фотографија са некадашњим речима Атанасија Јевтића:

„Јер, ми знамо из историје Цркве, да права вера, Црква правоверних, често није била у већини у односу на јеретике. `Мало стадо` Христово… бивало је у историји, и сигурно ће још бити у апокалиптичкој будућности, заиста у мањини и потискивано у `пустињу. Али то не значи да је истина била на страни оне јеретичке већине. Самоочевидна у Цркви истина и не зависи од количине, од `саборности` у лажном, демократском смислу те речи.“ (Подвлачење моје)

А тек, погледати његову духовну децу која жалосте и саблажњавају народ, који је давно рекао: Каква врба такав клин, какав отац такав син. Ево једног његовог чада:

Ово је олтар у коме су жене и народ за време Григоријеве „литургије“

Још то његово чадо са јеретицима изговара Filioque у Символу вере. (В. http://srbinaokup.info/?p=58852 „Епископ Григорије исповеда јеретички, латински Символ вере (ВИДЕО)“

Ваљда га тако као „велики“ – боље речено: умишљени каноничар научи његов духовни отац пошто закачи „каноне мачку о реп“. Одређеније, Символ вере то његово чадо изговара онако како верује „свети“ им отац папа: И у Духа Светога који од Оца и Сина исходи. Дакле, отац му окачи „каноне мачку о реп“, а он погази и наруга се Јеванђељу у коме пише – на србском – Јн 15, 26: А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.

То пише, о, и на другим језицима:

Овде није потребан коментар. Он је казан пре два миленијума: „Нека је проклет свако ко не остане у свему што је написано у књизи закона да то чини“ (Гал 3, 10)

„Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!“ (Гал 1, 8).

(Подвлачење моје).

Брате Милоје,

Нека Ти на утјешеније буде то што сви знају да Твој клеветник болује од тешке болести: за коју је апостол дао дијагнозу: Говорећи да су мудри полудеше (Рим 1, 22).

И зато, помолимо се за њега.