У лажи су кратке ноге – ДОКУМЕНТОВАНА СТРАТЕГИЈА ИЗДАЈЕ СРПСКОГ ДРЖАВНОГ ВРХА…

***

ФБР редакција (5.12. 2013.) :  Само четири дана након од последњег круга (квази)избора српски режим је већ са Тачијем постигао договор о распуштању Цивилне заштите и интегрисању полиције.  У наставку прочитајте наш текст од 25.10.2013. који описује каквим се уценама претњама, лажима и обећањима исти тај режим служио како би приморао на послушност припаднике Цивилне Заштите.

Тачи (5.12.2013.):  “Учинили смо све што је потребно да добијемо интегрисану полицију, а кандидати за полицијску службу ће моћи да се јаве на конкурс већ од сутра”,  – рекао је Тачи новинарима на изласку из зграде Европске службе за спољне послове. “ Он је изјавио да је договорено да цивилна заштита на северу буде распуштена, а да ће о осталим отвореним питањима у међувремену разговарати радне групе. (комплетан текст)

***

У наставку је аутентично и непосредно сведочанство више сведока (очевидаца), о перфидним (али и веома баналним) притисцима на Србе са севера КиМ, пре свега према онима запошљеним у „државном сектору“, који још увек „вегетирају“ у јавним институцијама републике Србије у том делу наше отаџбине (који су иначе мање више већ распуштени, једностраним и противуставним актима српског издајничког режима). Овај доказ, као и многи други, још конкретнији, и потпуно необориви, су у поседу наше ФБР редакције. Сви они доказују једно, да је распамћени српски режим спреман да, посредством „Друга у црном“ (министра без образа Вулина) посегне за веома неморалним, илегалним и суштински мафијашким, уцењивачким методама, не би ли застрашио своје грађане са севера КиМ и присилио их, „уз  цев на слепоочници“, да изађу на илегалне Тачијеве изборе,  и тиме укину сами себе као уставотворни народ у оквиру постојеће (и једино легалне на том простору) државе Србије… М. Новаковић

*******

ФБР САЗНАЈЕ – РЕЖИМСКЕ ЛАЖИ, УЦЕНЕ И ПРЕТЊЕ НА СЕВЕРУ

ДОКУМЕНТОВАНА СТРАТЕГИЈА ИЗДАЈЕ СРПСКОГ ДРЖАВНОГ ВРХА…

25 октобар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: РЕДАКЦИЈА

————————–

Ових дана нам више аутентичних извора са севера КиМ преносе детаље стратегије и конкретних метода издаје наших националних интереса и нескривених напада на Уставни поредак Србије од стране београдског режима, и њихових представника на терену, везано за „режимску еуфорију“ око илегалних шиптарских избора заказаних за 3 новембар…

Овде вам презентујемо аутентично сведочанство више припадника Цивилне заштите са севера, о безочним уцењивачким методама и конкретним претњама од стране српског режима  (тј. „главног Вулиновог човека“ задуженог за ЦЗ) на северу КиМ.

Као и увек, коначне закључке препуштамо Вама…

*****

Овде је важно напоменути на почетку да је „Вулинов човек“, главни „јунак“ ове истините приче, представник Српске владе на северу КиМ који је пре свега задужен за функционисање још увек постојећих јединица Цивилне заштите, којима је намењана судбина „инкорпорације“ у неку врсту Тачијевог „Заштитног корпуса“- односно сепаратистичких институција Приштине.

Иако је посао „Вулиновог човека“ да се бави техничким и организационим питањима Цивилне заштите на терену, он је пре неколико дана, током састанка са запосленима у Цивилној Заштити, одмах на почетку своје дискусије јасно ставио до знања да је потребно ставити Цивилну заштиту у политичку функцију предстојећих илегалних шиптарских избора.

По његовим речима „Ова институција треба да остане и после ових избора. А остаће само на један начин, само ако се формира Заједница српских општина“- Другим речима, он „упозорава“ све припаднике Цивилне заштите да ће они опстати као „институција“ једино у саставу илегалног шиптарског поретка – односно у саставу ЗСО под контролом Приштине.

САД СУ НЕКИ ДРУГИ ЉУДИ ЈУНАЦИ И ХЕРОЈИ (??)

Током тог разговора „Вулинов човек“ скида рукавице и поново упозорава све припаднике ЦЗ да ако на тим „изборима“ не победи „београдска листа“, да ће сви они изгубити посао- „…цела заштита, људи, ће се угасити, ваљда вам је то свима јасно.“

Током разговора „Вулинов човек“ наглашава да иако је ЦЗ формално деполитизована да ипак ствари не стоје тако. Он то описује следећим речима: „Тешко је да балансирамо у том делу, стварно тешко…“

Његов (читај режимски) цинизам и дволичност су најбоље одсликани следећим речима (којима он описује потребу за доказивањем патриотизма учешћем у илегалним и против-уставним изборима): „Сад су неки други људи јунаци и хероји. Сад се борба води мало другачије. Не барикаде и не пушке. Та времена су прошла.“

Да би обезбедио „послушност“ својих саговорника (припадника ЦЗ) он им ставља до знања да опстанак њихове органиације зависи од београдског режима- „…од нас ће зависити шта ће бити са Цивилном заштитом. Ако вам нико званично до сад није рекао, шта се планира са Цивилна заштитом – Цивилна Заштита ће постојати, функционисати у оквиру Заједнице српских општина (читај шиптарске институције). На северу ће бити… у централном Косову и јужније тамо највероватније неће постојати.“

У наставку разговора он прича о „реорганизацији“, односно укидању свих општинских јединица ЦЗ (и начелника) и о наводном стварању једне институције (под контролом ЗСО)- „На северу ће постојати у оквиру заједнице једна организација цивилне заштите, значи неће бити под локалним самоуправама.“ По „Вулиновом човеку“, то ће сада бити „… још један симбол државе“ (само не каже чије?).

———————————-

Вероватно, најскандалознији део ове конверзације, јесте део у коме „Вулинов човек“ гласање на долазећим илегалним шиптарским изборима, проглашава „обавезом“ припадника Цивилне заштите са севера: „Али ће се тражити од вас  да гласате за листу иза које стоји држава, да би та листа добила и да би се формирала ова заједница. Некоме се то можда свиђа, некоме не свиђа, људи, али је то реалност. Без победе ове листе, не знам… нас неће бити.“

„Вулинов човек“ потом предочава „сурову збиљу“ својим подређеним службеницима из Цивилне заштите, односно ставља им до знања, да неће бити довољно да „само“ гласају (лично) на нелегалним шиптарским изборима, већ да ће и конкретно као припадници бити стављени у улогу београдске пропагандне  машинерије у сврху успеха Тачијевих избора. Он је то описао следећим речима: „Људи који су сада Председници привремених већа (и чија су имена на илегалним шиптарским изборним листама, које је направио београдски режим) ће са правом тражити да користе Цивилну заштиту у пропаганди за своју листу.“ што ће се по њему извести у форми „радних акција“ уочи избора- „тражиће се од вас да учествујете у неким акцијама где Цивилна заштита може да учествује, а то је – прави се пут, чисти се пут, не знам… сређује се гробље…“

Из горњег примера се види да је за „Вулиновог човека“ нормално да привремени председници већа „користе Цивилну заштиту у пропаганди за своју листу“, али он истовремно забрањује припадницима ЦЗ да „дискутују“ о изборима (јер је и сам свестан да је апсолутна већина српских грађана са севера против „избора“) – „Ја ћу морати да будем оштар у том делу. Конкретно, о чему говорим? Сад вас двојица сте припадници Цивилне заштите, један је за бојкот, један је за изборе. Немојте о томе да причате на послу.“

Његова забрана припадницима ЦЗ да се јавно изјашњавају  по питању „избора“, њему очигледно не смета да им одмах потом јасно стави до знања шта би он „волео“: „… ја бих волео да Цивилна заштита буде за“.

НЕМОЈ ДА СЕ ИГРАТЕ, БРЕ…

У наставку разговора „Вулинов човек“ признаје да се налази под великим режимским притиском да утиче на ток илегалних шиптарских избора, и да се ради о његовој судбини. Потом својим саговорницима јасно ставља до знања да он и њихову судбину везује за своју – другим речима, прети им (ин)директно: „Оћу да схватите и моју ситуацију, значи, ја сам сад на наковњу. Што се мене тиче и ви сте на  том наковњу исто.“

Он даје смернице припадницима ЦЗ како да „утичу“ на људе да излазе на илегалне изборе: „Ви морате њима да објасните како да се понашају. Шта ће он да ради трећег. Нећу да кажем – баш ме брига, али то је његова лична ствар.“

Али одмах након тога , из уста „Вулиновог човека“ следи директна уцена и претња свима онима који не изађу на изборе – „С друге стране, локална… привремена Већа ће строго да воде рачуна ко излази, ко не излази. То да знате.“

На примедбу припадника ЦЗ да он тим уценама крши њихова грађанска права, „Вулинов човек“  скида рукавице – „ То је грађанско право, али знате како се каже… ако те плаћамо оћемо да си мој.“

У наставку разговора, он им предочава „слику“ шта ће се десити са оним припадницима ЦЗ који не изађу на илегалне шиптарске изборе. Пошто им је претходно јасно ставио до знања да ће „привремени издајнички органи“ (инсталирани од стране Београда) пажљиво снимати ко излази (и ко не излази) на те „изборе“, он им објашњава режимски сценарио (отпуштања са посла): „Ја сигурно нећу да кажем, да ли ћеш морати да изађеш на изборе, ако не изађеш бићеш отпуштен. Али знам шта ће ови да раде. Ја причам о вашим председницима општина. Знате да смо ми нешто посебно. Они ће да воде рачуна о томе. Они ће да извештавају. И шта ћу да радим ја четвртог ако не дај боже изгуби ова листа, а Вулин ми каже – ‘… па у Митровици ти је од 70 изашло само 30. И нека их распусте.’ – Немој да се играте, бре.“

ЈУЛОВСКИ ПОГЛЕД НА „ДЕМОКРАТИЈУ“

На упозорење његових саговорника да се овде ради о демократском праву, као и на наговештај да ће ти „избори“ готово сигурно пропасти, пошто је такво расположење већине српских грађана на КиМ – „Вулинов човек“ објашњава шта су то по њему „демократски избори“ по узору на Запад: „Неће пропасти. Ово да знате сад: 5% грађана ако изађе, избори су успели.“

На примедбу саговорника ко би признао такве „изборе“ са катастрофало ниским изласком, „Вулинов човек“ разоткрива позадину режимске политичке игре око „избора“, из чега се види да издајничко сепаратистички троугао „Брисел, Београд, Приштина“ само тражи формални изговор за заокруживање илегалне шиптарске државности, и да 3 новембра неће бити никаквих „демократскиих избора“: „Признаје међународна заједница, признаје Приштина, признаје Србија. 5% ако изађе.“

На опаску – како он може да има чисту савест са таквим ставовима – „Вулинов човек“ одговара кратко и недвосмислено: „Од савести се не живи.“

———-

„Вулинов човек“ такође недвосмислено објашњава како ће сва државна имовина Републке Србије бити пренешена у власништво илегалне шиптарске државе (у форми ЗСО на северу)- „Имовина државе Србије која је на територији севера се преноси у нaдлежност те заједнице. Значи сви привредни објекти на територији севера, а нису у надлежности локалних самоуправа се преносе у надлежност зајднице.“

Ако и ово наивно и цинично објашњење предаје и „продаје“ Српске државе на КиМ, није било довољно, „Вулинов човек“ не оставља никакву недоумицу, по чијим ће законима бити суђено Србима на северу КиМ (наравно, само у случају да се овај паклени режимски план спроведе у дело). На питање – који ће суд бити надлежан за имовинска и друга питања на северу, он одговара: „Суд у Митровици.“ На додатно питање, да ли ће тај суд судити по илегалном шиптарском законодавству из Приштине (саговорник је то формулисао као „закондавство Косова“), он даје недвосмислен потврдни одговор: „Под законодавством Косова.“

————-

„ДРУГАРСКА“ КРИТИКА

Занимљива је епизода у којој „Вулинов човек“ износи један детаљ који недвосмислено описује криминални и осветољубиви карактер „министра без образа“ у Влади Србије, Александра Вулина. Наиме, након сазнања да је један припадник Цивилне заштите са севера одбио да учествује у недавном обезбеђењу Вулина током његове посете северу – Вулин се „свом човеку“ обратио следећим речима (како то дословце и веома сликовито овде описује „Вулинов човек“): „мене зове Министар, каже… (…) оћу да добијем име тог човека који је одбио наређење да учествује у обезбеђењу… Пу, јебо те Бог… а овај ми јавио да је све прошло како треба.“

„Вулинов човек“ као вешт манипулатор, користи ту ситуацију да успостави апсолутну контролу над подређенима.  На питање саговорника, ко је то могао да цинкари „непослушност“ припадника ЦЗ, односно да ли је у питању неки „Министров пријатељ“ – „Вулинов човек“ одговара: „Па не знам да ли је пријатељ, или неко из Привременог већа, јер он је разговарао са много људи тај дан. Нешто се негде десило. … али ја сам сазнао шта је истина али није ништа страшно“. На поновљено питање да ли је било одбијања да се изврши наређење, „Вулинов човек“ у „Не, не, све знам… то је била брзина, неко је хтео да реагује… Није битно, прошло је…“

Глумећи великодушност – „Вулинов човек“ поентира – „опростиће“ подређеном који није извршио задатак (дајући запосленима до знања да је „свемогућ“ и да има своје људе који су му дојавили „истину“) али га из „милосрђа“ оставља на послу – чиме другима јасно ставља до знања да такво понашање не сме никоме више да се понови.

———————–

ФБР редакција