Србија се разара – звона громко звоне за спас

„Србија мора умрети“, („Serbien muss sterbien“) је већ тада била главна парола колонијалних сила, уочи и током Првог свјетског рата. Од 90-их година, повампирани западни политичари узбудили су старе страсти. На лажима креиране жестоке кампање против Србије, пласиране свакодневно преко медијских ПР плаћеника на све ступце водећих медија широм Европе, одиграле су кључну улогу у придобивању наклоности политичких институција и јавности. Од тада па до данас, Србија још увјек на себи носи урезании жиг као “зло Европе”.

Све поданичке српске власти, од петооктобараца до ове данашње, нису учиниле ништа, да се.одупру том за Србију изразито опасном западном пропагандном политичком маневру.

На основу свих безбројних покорно извршених западних услова, уцјена и директива, стиче се утисак да су све досадашње владе де-фактно индиректни саучесници у разарању Србије и српског националног идентитета.

Чињенице да Запад одувјек на Србију гледа само преко нишана, не треба посебно доказивати. Довољно је само споменути да надгробна обиљежја и споменици милионима српских жртава која се налазе свугде око нас, масовни егзодус становништва, као и многа уништена историјска знамења, деценијама грађена инфраструктура, непроцјенљиво вриједна културна блага и много још тога значајног нису последице српског похода на Запад, него продукт вишеструких западних злочиначких империјалистичких атака на Србију и српски народ.

Европска интеграција и политичко – економске реформе

У новије доба, Њемачка, САД, Велика Британија и Ватикан су главни актери у деструкцији Србије.

Вучићево спровођење тржишних, социјалних и економских реформи искључово су конципирани по вољи и интересима западних сила. Корупција и неконтролирана транзиција западној глобализацији, довело је до тога да се српске друштвене компаније, пољопривредна обрадива земљишта, рудна ресурса, извори воде и остала природна богатства продају у бесцјење бјелосветским концернима и хоштаплерима.

Ласкаве хвалопејке европских заничника које се скоро свакодневно упућују кабинету Вучићеве владе и суфлирање страних и домаћих лобиста српском јавном мијењу да је оријентисање Србије ка Западу и све јача сарадња са НАТО-ом једини исправан пут, указује да се опет нешто ново и крупно иза брда ваља.

Што је извјесном разумном дијелу српске јавности одавно већ познато, члановима владе је изгледа тек сада постало кристално јасно, да процес преговарања о приступу у ЕУ неће никада имати завршну фазу, уколико Србија пре тога не призна Косово и одрекне се вјековне блиске политичке, културалне и вјерске везе са Русијом.

Док са једне стране Влада Србије константно и даље замајава јавност да до признања Косова и прекида пријатељских веза са Русијом неће доћи, са друге стране ужурбано спрема додатне пропагандне психолошке “анестетичке дозе” за ионако већ “ошамућено – анестезиране” грађане Србије, да би владало апсолутно флегматично стање, када дође вријеме до званичног признања.

Ова теза се поткрепљује чињеницом да је на Вучићев позив медијски експерт Алистер Кембел, познати спин доктор и савјетник Тонија Блера, човјека који је немилосрдно бомбардовао Србију и српски народ, одржао предавање владиним службеницима задуженим за односе са јавношћу. Ускоро после ове његове посјете у Београд ће стићи и тим стручњака британске владе који ће извршити обуку о комуникацијама у процесу придружења Европској унији.

“Топло сам дочекан и тај кратак пут је био фасцинантан”, истакао је Кемпел након своје посјете Београду.

Ништа посебно! Стандардна је пракса да се свим пристиглим индивидуама за које се сматра да имају руке до лаката натопљене српском крвљу , приређује увјек величанствени срдачани дочек, док се испружене руке искрених пријатеља игноришу или на леђа заврчу, почесто и попратним “шутом у задњицу”.

О каквој стварној обуци службеника кабинета Владе о комуникацијама са јавношћу се ради, врло лако је оцјенити.

Медијски мрак – цензура

Најмоц́нији човјек у Србији за критике нема разумјевања. Шеф владе личног је убјеђења да су се “ сви “ уротили против њега. Камо среће да је тако. Нажалост, истина је сасвим другачија. Сва критика у демократској Србији која може да се чује против њега и његове владе своди се на групицу часних медијских портала, као што је нпр. овај у коме је објављен и овај мој текст, неколико локалних радио-станица и два – три антивладина штампана издања са малим тиражима. Част изузетцима, критиички ставови опозиционих лидера једва су видљиви и чујни.

Србија се дави – обруч све ужи

Војвођански сепаратисти, (западним новцем дебело напумпани) који све више добијају на снази и утицају, затим невладине организације за које нико жив и даље не може да тачно каже колико их уопште има и колико новца се у њих слијева из западних фондова, а које на ужасно страшне начине покушавају да држави Србији и народу нанесу што више могућу штету, као и најновији говор мржње Сулејмана Угљанина да је Србија шовинистичка творевина и да ће, ако треба, позвати НАТО да штити Бошњаке, бацају огромну тамну сјенку на сва увјеравања о стабилности и безбједности државе.

Све су то брижно плански програмирани потези који могу повући са собом несагледиве последице.

Европска агресивна политика према Србији и политички конфликт са Русијом потенцијални је отварач старих незацјељених рана несрећног балканског полуострва. Украјинска криза би се реално могла лако проширити по цијелом Балкану, али и шире.

Уколико неко сматра да ће актуелна Влада Србије бити компетентна да спремно и одлучно истраје у очувању државног интегритета, грдно се вара.

Прогноза:

Значајне геополитичке промјене у Европи ће се десити управо у овој 2015. години. Свјетска политика биће из темеља измјењена. Велике промјене захватиће и Србију. О каквим промјенама је ријеч… ? О томе ћу можда неки други пут.

Звона звоне за спас…

Драган Ђоговић

О аутору:

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.

Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.