Педерски испрдак Вучићев нови саветник

Извуче се Блер. A био сам се забринуо да доследни Вучић бившем британском премијеру одмах на аеродрому не окачи робијашку куглу која му следује са камарадима Клинтоном и Олбрајтовом, чини ми се и Шредером и још понеким, због бомбардовања Србије. Ко се не сећа, овдашњи је црвено-црни суд одмах после потписивања Куманосвског споразума пресудио овим непријатељима народа и државе. Ваљда се зато на снимцима разговора Вучића и Блера види нека нелагода, скоро да је непријатно и једном и другом. A и Блер је некако дошао тихо и изненада, скоро као илегално. Признајем, много је разлога за непријатност.
Гледао сам опет ту књигу чија се друга и трећа страна као најзанимљивије врте на инернету: „Енглески педерски испрдак Тони Блер“ и заокружено име рецензента Aлександра Вучића. Тони Блер је претпостављам остао исти, али променио се рецензент. Вучић више не чита др Шешеља, сада чита др Стефановића. Е сад, шта ће о томе имати да саопшти аутор књиге др Војислав Шешељ кад се ускоро, односно, ако се ускоро врати у Србију, тек ћемо гледати.
И иначе је повратак Шешеља омиљена кафанска тема. „Јебаће им мајку!“, „Разбуцаће све, и ове и жуте“, „Кад он проговори, Николић и Вучић ће заувек заћутати“ и све тако и све слично. Не верујем ни у једну од побројаних могућности, мада и не сумњам да ће лидер Српске радикалне странке пробати по старом рецепту. Вероватно није 11 година трпео шта је претрпео да би по повратку кући, у Београд, заћутао. Aли питање је ко ће га чути.
Све ми се чини да ће, ако се не одлучи за цупкање унучића у крилу, силом прилика бити натеран на неку врсту полуилегалне борбе, да ће пајати по маргини политичког и медијског спектра. Може бити да он о својим некадашњим сарадницима Николићу и Вучићу има још понешто голицаво да исприча, али не верујем да је таквог заједнички флеканог веша остало још много сакривеног. И на крају кога се то уопште тиче? Јер, овдашњи су бирачи показали да нема тог политичког или моралног лупинга који нису спремни да опросте. И не само да опросте него на биралиштима и награде.
Зато су за овдашњи политички живот и какво такво јавно описмењавање важне особе попут Дане Поповић. Рецимо напредњаке и њихове докторанде чим зину треба питати „A Дана Поповић?“ Жена их зове једног по једног, прво јуношу Стефановића, а затим и Мијата Дамјановића који је одобрио Стефановићев докторат, на ТВ дуел. Ови ћуте, што се има тумачити, као да не смеју и да не знају. Са становишта апослутне власти којој теже, не зна се шта је горе.
Лепо им жена каже да дођу и да пред милионским ТВ аудиторијумом објасне „како изгледа мултипла мултиваријантна регресиона анализа са стране 11 Стефановићевог доктората“.
Ма шта то значило, али рачунам, да знају, дошли би. Рецимо, Шешељ би се спремио и дошао. Aли друго је Шешељ. Његов докторат никад није био упитан.

Стојан Дрчелић – Два у Један