ПИСМО СВЕШТЕНЕ ОПШТИНЕ СВЕТЕ ГОРЕ ПАТРИЈАРХУ ВАРТОЛОМЕЈУ

papa vartolomej grljenje

Свештена Општина Свете Горе упутила је писмо Патријарху Вартоломеју, поводом посете Папе Франциска1 Фанару новембра прошле године на празник светог Апостола Андреја.

Светогорци наводе да је скандалозно оно што се десило у Фанару том приликом, а пре свега литургијски целив са Папом, док је светогорско предање препуно примера светитеља који су говорили о заблудама и јересима Латина. Многи од њих су и мученички пострадали, као Прот Свете Горе свети Козма, јер нису пристали да прихвате унију са Латинима.

Наставак пак богословског дијалога са Римокатолицима, који остају при својим јеретичким учењима, има као једини резултат саблазан верних, наводе у наставку.

На крају, подсећају Патријарха да су пре педесет година већина светогорских манастира прекинули помињање Патријарха Атинагоре, због укидања анатема са папистима, и додају да их „жалости и узнемирава могућност оживљавања ових догађаја“ у наше дане, јер „њихове жалосне последице и данас осећају“ на Светој Гори.

Указују, другим речима, да на Светој Гори и данас има кругова који би били спремни да учине исто, и упозоравају да би то имало жалосне последице.

Наводе и претходно писмо Свештене Општине од 18. јула 2014. са сличном тематиком, које није било објављено у јавности. Повод његовог писања били су догађаји у Јерусалиму и Риму, тј. сусрети Патријарха Вартоломеја и Папе Франциска маја 2014. у Јерусалиму – ради прослављања 50 година од заједничког скидања анатема између Цариграда и Рима – и затим након само недељу дана у Риму, и учествовање у заједничким молитвама. Ово писмо није објављивано, али се зна да је било млако и да је то разлог његовог необјављивања. И у њему је, као што се види, упозоравано на опасност прекида помињања Патријарха од стране појединих кругова на Светој Гори данас, што Светогорци ”свакако не желе”, јер би то имало жалосне последице.

Светогорци на неки начин апелују на Патријарха да буде опрезан са заједничким молитвама и екуменистичким активностима уопште, јер то код појединих кругова на Светој Гори изазива размишљања и намере о прекиду помињања, што они не би желели да се деси, а што би имало жалосне и дуготрајне последице, као што је био случај и пре педесет година.

У наставку доносимо целокупни текст писма, које је тек ових дана објављено у јавности.

Уредништво

 

shara2

 

Кареја 18/31. децембра 2014.
Бр. прот. Ф.2/7/3012

Његовој Божењејшој Светости
Васељенском Патријарху
Господину г-ну Вартоломеју
Свечесном Оцу нашем и Владици
Фанар

Сватјејши Оче и Владико,

Вашу Божењејшу Светост са дубоким поштовањем у Господу поздрављамо, приносећи наше синовско поштовање и смирене молитве у обзорју наступајуће нове године благости Господње, даноноћно помињући Ваше чесно име у смиреним нашим молитвама ка Господу.

papsvartolomej2

Удостојени да проводимо живот у свештеном Перивоју Госпође Богородице, вршећи свештена богослужења или читајући дела богоносних отаца, некада одајемо почаст међу светима свештеномученику Козми Проту и оним са њиме, јер су својим исповедањем и крвљу „очували непорочном Цркву од заблуде и јереси“, „не хотећи да прихвате општење и умовање Латиноумних“ (тропар треће песме и Кондак), а некада са Преподобним Никодимом Светогорцем блажимо Светога Марка Ефеског Евгеника, јер се „јави непопустљив насртајима противника, када је божанствена вера била кварена од стране изопачених Латина“ (Слава малог вечерња), док некада читамо Преподобног Силуана који вапије: „Колико смо блажени ми превославни хришћани јер нам Господ даде живот у Духу… Верујем само у православну Цркву, јер се у Њој налази радост спасења, која се стиче кроз смирење у Христу“!

Одгајени у том духовном предању и изучавајући борбе отаца у древна времена и до наших дана за неновачену веру наше свете Цркве, тешко нам је да схватимо догађаје током дана празновања помена светога Апостола Андреја Првозванога, када је наш Патријарх, у најсвештенијем тренутку свете Анафоре, изашао из свештеног олтара да размени литургијски целив са Папом Римским који је имао на себи омофор, и који је у наставку читао и Оче наш!

papsvartolomej4

Слушајући узнемиреност браће и отаца који се подвизавају у Светоименом Житељству [Светој Гори], изражавамо забринутост која и нас обузима, јер претходно наведено рањава православно догматско и литургијско осећање и изазива смутњу у савестима хришћана у свету, а понављано даје утисак да ниуколико не користи, него пре изазива саблазан – имајући у виду инертност још пре много деценија започетог богословског дијалога, тако да визија уједињења у истини и једној вери изгледа као недостижна стварност, у време када чак многи Римокатолици, разочарани посветовњачењем Западне Цркве, обузете јеретичким учењима папизма, траже излаз у Православној Цркви.

papsvartolomej3

Као Свештена Општина, Ваша Светости, сматрали смо синовском дужношћу да пренесмо нашу стрепњу, пошто желимо да остане неуздрмано црквено јединство свих Православних и овога светогорског Тела, јер не кријемо да нас особито жалости и узнемирава могућност оживљавања догађаја пре педесет година овде виђених, што свакако не желимо, јер и данас осећамо њихове жалосне последице, као што смо Вам уосталом навели и у нашем писму Свештене Општине Ф2/7/1679/ од 18.7.2014.

papsvartolomej5

Познајући велики терет који носите на својим плећима, износимо ово са болом и стиснутим срцем, синовски молећи да се отачки постарате како би успокојили савести наше браће, „за коју је Христос умро“, просећи Ваше патријарашке молитве и целивајући са дубоким поштовањем Вашу Чесну Десницу

Сви на свештеном Сабрању Представници и Предстојатељи
двадесет Свештених Манастира Свете Горе Атоса.

Превод са јелинског
Архим. Симеон

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу


1.   Већина српске јавности упорно, користећи као неку врсту еуфемизма, папу Франциска назива – Фрањо! Није јасно зашто се употребљава овај назив – као неко тепање више личи – осим ако то није зато што га управо тако зову Римокатолици-Паписти из Хрватске (па самим тим и Римокатолици у Србији). Садашњи папа Римски зове се Франциско, и добро би било држати се његовог имена, а напустити тепајућу, римокатоличку верзију са ових простора – Фрањо. [назад]