Радикални ислам – бомба која откуцава на Косову

БЕЧ – Косово, услед растућег сиромаштва и незапослености, суочен је са јачањем радикалног ислама, оцењује бечки дневник „Стандард“ указујући да припадници те вере захтевају већа права и провоцирају тиме противреакцију секуларних грађана.

Лист преноси да је у петак главна џамија у Приштини препуна, и да хоџа проповеда да „непријатељи Алаха обмањују младе муслимане“, наводећи да Интернет има штетан утицај, као и алкохол и дроге и да они имају за циљ заустављање снаге ислама.

Индиректна последица конфликта на Косову је строжији облик ислама, који привлачи конвертите из свих крајева, констатује „Стандард“ додајући да јачање ове групе доводи у питање традиције и захтеве једног друштва које је било више дефинисано припадности албанском народу и проамериканизму него исламском вером.

Верски конзервативци и хардлајнери, који су до 1999.били потпуно непознати, данас, иако мала, стално су растућа и видљива група, пре свега у већим градовима и појединим сиромашним деловима Косова.

Такозване безбедносне снаге, преноси „Стандард“, известили су да је строжији облик вере након рата све присутнији као последица доласка исламских хуманитарних организација на Косову и школовању верских представника у арапским земљама. Они процењују да тренутно на Косову има око 50.000 присталица конзервативног ислама.

Поједине хоџе и конвертити привукли су пажњу косовских чувара реда, јер нова генерација верских конзервативаца сматра да такозвани секуларни Устав Косова дискриминише вернике, и они захтевају да се „олабави“ закон који забрањује верске симболе у државним школама, као и женама да носе мараме.

„Ако неко тврди да уживамо слободу вере онда то није тачно“, истакао је Шефћет Краснићи, хоџа у главној џамији у Приштини, који је казао да муслимани захтевају иста права као што имају њихови верници у Лондону или САД.

Такозвани министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи, међутим, каже да су до сада сумње у вези људских права спречиле да се делује против исламистичких хардлајнера. Он је објаснио да је током његовог мандата као такозваног премијера Косова, пре девет година, било покушаја да се усвоји закон против радикалних секти, али су то спречили „интернационалци“, службеници УНМИК-а.

Беџет Шаља, шеф једне организација за заштиту људских права на Косову, оценио је да су УН и ЕУ потцениле опасност екстремизма. „Данас су интернационалци овде, али ће они поново поћи, и остављају нас са бомбом која откуцава“, казао је он додајући да сиромаштво и порозна граница чини Косово плодним тлом за радикализам.

„Стандард“ подсећа да су већина становника Косова муслимани, који веру живе на релативно опуштен начин, обележену османском и мистичном Суфи традицијом.

Хардлајнери, чини се, више су обележени арапском интерпретацијом вере, и они сами за себе кажу да су браниоци вере и да се супростављају продирању западног секуларизма на Косово.
Представник Башкоху покрета, која подржава јавне протесте и ненасилни отпор, Фуад Рамићи сматра да „не може бити демократска држава ако намеће секуларизам“. Иначе Рамићи се током 90-тих година борио у Босни и био је на броду Мави Мармара који је носио помоћ Палестинцима, када је израелска војска брод зауставила силом.

„Стандард“ указује да долази до напада на критичаре екстремистичког ислама, наводећи да је Мусли Вербани, некадашњи хоџа у Качанику, упозорио у једној проповеди 2007.своју општину на опасности екстремизма.

Непосредно после тога му је запаљен аутомобил, а један мушкарац из тог региона је тек јануара 2011. осуђен на три месеца затвора. Други напади против људи који су указивали на екстремизам су остали некажњени.

Професор такозваног Универзитета у Приштини за Исламске студије Џабир Хамиди је 2008.нападнут од стране маскираних лица. Он верује да је нападнут јер је противник вехабија.

Осман Муслиу, хоџа из Дренице, је 2009. пребијен у џамији. „Изгубио сам свест и поломљена ми је једна друка. Увек сам говорио против вехабија“, пренео је он. Високи полицијски официр, који је желео да остане неименован, казао је да тада није било довољно доказа да би се подигле оптужнице због напада на Хамидија и Муслиуа.
Нападнути критикују да је реакција Исламске заједнице била недовољна, и да би та институција требало убудуће оштрије да осуди нападе на своје чланове.

ТАНЈУГ / СРБИ НА ОКУП