ПОКАЈАНИ БЛУДНИ СИН ИЛИ ВЕШТА ПРЕВАРА

-Из Дневника Грешног Милоја, 27. децембар 2014-

Одлучих да у посету свом пријатељу на ВМА одем аутобусом. На Студентском Тргу одакле креће, како би млађарија рекла, `четрскец` не беше гужва. Седох иза два држећа старца, елегантно обучена. Један од њих са шеширом тамно-сивe бојe очигледно упарене са бојом капута од кашмира, а други са браон шубаром и браон капутом од мохера. Онај са шеширом што држи најновији број „Печата“ запођену разговор говорећи:

– Види, човече, недавно сам у Печату прочитао подужи интервју епископа бачког Иринеја, и ево опет му Вучела уступио седам ударних страница. Уживао сам, у Коларцу, уз кафу јутрос. Читао сам га на тенане. Паметан је, овај Буловић, као пчела.

– Е, мој Мирко, ко га не зна скупо би га платио. Немој да си наиван. То ти је лисица лукава. Тај ти у једној руци носи ватру а у другој воду. Он ти је у свакој чорби мирођија. Стотину ће промјенити газда само да буде уз власт… Од Чкребића, па преко Мире Марковић до данас, свакоме ко би му био од користи да оствари свој паклени план се подвуко. То ти је увлакуша невиђених размера…

– Ти, Петре, недопустиво прерано доносиш закључке. Ниси ни прочитао текст, а већ га осуђујеш, онако одокативно.

– Тачно је да га нисам прочитао. Нећу ни да га читам, јер сам и ја попут тебе веровао његовим речима, док нисам схватио да је то лицемерчина, бездушник, клеветник, осветник, инквизитор, дволичњак, злотвор. Осећам мучнину кад га видим на телевизији, ако ми верујеш. Моментално пребацујем на други канал.

– Претерујеш веруј ми. Ево исподвлачио сам његове речи. Анђео из њега збори, кад ти кажем. Ма не можеш му наћи замерку ни за јоту.

– Верујем ти. То ти је слика и прилика чистунаца какви су били књижевници и фарисеји, којима је Господ говорио: Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер вu не улазите нити пуштате да уђу они који би хтели…

– Петре, молим те немој бити искључив. Вазда си се залагао за то да се књигом побија књига, аргументом аргумент, речју реч… Сад одједном осуђујеш текст који ниси ни прочитао. Па то је неприхватљиво.

– Човече, па знаш ли да зло дрво зле плодове рађа? Па не може на врби да роди грожђе. Зато је и казано да се свако зло дрво сече и у ватру баца. И још је казано да се чувамо лажних пророка, који долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. Тај, што велиш да је паметан ко пчела, ти је лажњак, кад ти кажем ја. Чуди ме да га Вучела, као паметан човек, није прочитао.

– Опет ти побеже у субјективизам. Ево ти, бре, црно на бело. Ако оспориш један његов став, ево овде сам најтањи. Слушај шта каже човек: „Божје јесте да нам помаже на путу добра, а наше је да га љубимо. Ако заборавимо добро и љубав, сами смо себи предодредили погибао и пакао…“

– Ух, ух! Куку и леле!

– Шта ти би?

– Па та лицемерчина право оде у погибао и пакао! О којој љубави он, бестидник, говори? Он који је, ко Кајин, одсекао главу брату по вери. Још му то не беше доста него му прети апсом. Мало му што је отео сву власт у Цркви, него хоће да буде и државни тужилац, и државни судија, и апсаџија. Кад би мого на ломачу би  ставио праведног владику Артемија и лично, као џелат, ватру потпалио. Крволок…

– Опусти се Петре. Слушај шта човек каже за новинаре и наше медије у односу на Цркву, а ово би се, да извинеш, могло односити и на тебе. Једни су под утицајем атеистичко-марксистичких предрасуда а, вели, „у другим случајевима измећарским додворавањем духу западноевропске верске равнодушности, а у име нашег `пута у интеграције` којем наводно нема алтернативе“…

-О, бесрамља!

– Стани мало…

– Па како, човече, да станем. Не раздваја се од тих западњака. До јуче се лизо с онима што су телалили `Европа нема алтернативу`, а сад ко Пилат пере руке…

– Послушај човека, који се лепо одређује према утеривачима „у антируску коалицију (која није могућа) без неутралисање или бар значајног слабљења вредносног система изниклог на тлу Православља“…

– Утеривачи у антируруску коалицију немају оданијег и понизнијег слугу управо од тог вероломца…

– Ти си непоправљиво искључив и нетолерантан…

– Ко је л`ја? А тај твој паметњаковић што није дао да православни Руси са иконом Пресвете Богородице Табинске уђу у храмове бачке епархије, тај је толерантан, је л`? Знаш ли ти то? Бајден може у Дечане мимо благослова домаћина, владике Артемија – Буловићевом вољом, а Козаци и икона Богомајке не могу у наше цркве – његовом самовољом…

– Па добро, то је било…

– Ја, ја. Било па прошло. А знаш ли ти за онај деманти Патријарха из Москве који је дошао из епархије Бачке. Е мој Мирко, знаш ли ти да је казано проклет да је човек који се узда у човека, а од Господа одступа срце његово? Знаш ли ти да је тај твој паметњаковић отпао од Бога и примо прстен од онога што је протерао Бога са земље и стао на његово место, уподобивши се тако ђаволу?

– То су ипак, ситнице. Гледај суштину. Човек каже о односу руске и србске Цркве дословно ово:

„Никада, до дана данашњег, нисмо једни друге изневерили. Као Цркве и народи нећемо, уверен сам , ни у будућности“…

– Неискреност му на уснама стоји. Знаш како народ каже: Лаже и кад се Богу моли. Провери шта је тај твој чистунац радио у Равени. И више пута у Ватикану. И у Покајници. И под `иконом` Алојзија Степинаца. И у Сарајеву…

– Стани бре острашћени човече! Послушај како човек поштује руског патријарха Кирила. Ево ти – лепо каже да је „харизматична личност“. И још човек лепо каже да је „импресиониран… обновом црквеног живота… у Русји… и да је Русија поново постала православна земља и луча хришћанске вере“…

– Томе не веруј и кад се Богу моли. Ако Му се, уопште, моли, сем на раскрсницама, да га виде људи. Даћу ти лист „Данас“ од пре 11 година да видиш киме и чиме је он импресиониран, од кога је примио прстен и напрсни крст и коме служи са узбуђењем у души. Видећеш коју песму је певао у катедрали Дјевице Марије на Неимару, у јесен, те 2003. године. То је лицемер и тиранин, веруј ми. Западњачки, папин поданик.

– Како бре можеш рећи за човека да је тиранин и западњачки поданик. Гледај како црно на бело раскринкава запад за који, каже: „ кад то захтева његов себични интерес- мисли на запад – постаје слеп за најбруталније кршење људских права“…

– Ха, ха, ха…

– Што ми се смејеш?

– Не смејем се теби него том дволичњаку. Он и људска права. Књиге су написане о његовом нечовештву у случају владике Артемија и многих праведника. Узми само догађај у оном овчарском манастиру, где су истерали без суда и пресуде монахиње из њиховог легалног и легитимног стана. Он је преко несрећног жичког епископа наложио то гажење уставом зајемченог начела о неповредивости стана. Он је заслужан што преко 100-150 попова и кордон полицајаца неће моћи да умру ко људи, ако се не покају, зато што су те ноћи погазили каноне, учинили кривично дело, погазили међународне конвенције, огрешили душе своје над том Божјом децом… Ако те неко пита ко је издајник Православља, ко поткопава темеље СПЦ, слободно му реци да је то тај твој препаметњаковић. Тај мудријаш. Није џабе казано за такве да говорећи да су мудри излуђеше. То је кукољ на њиви светосавској, мој Мирко, наивни.

– Е па сад сам те ухватио у неистини. Ти кажеш да је он издајник Православља. А ево шта он човек каже:“Православље опстаје… напредује… упркос лутањима… недовољној зрелости и компетентности духовних вођа“.

– Е, то да су незрели, некомпетентни, да су залутали јесте истина. То су управо његова недоношчад и блудни синови које су породили он, Амфилохије и Атанасије. Ту су и они отровани младићи са Богословског факултета које су одвојили од православног гнезда и потурили им Зизјуласово кукавичје јаје преко кривоверца Игњатија и сличних, па они сад сију кукољ земљом Србијом, руше иконостасе и вековни поредак.

Истина је и то да Православље опстаје и напредује. То је тачно. И то баш захваљујући њему који је својим братоубиством, острашћеном мржњом, гневом, безакоњем, вероломљем породио катакомбе широм земље па и шире у којима се заиста „благодарећи благодати и милости Божјој“ чува вера православна.

То је схватио народ који је укапирао да код двојице Иринеја и њиних саучесника у бешчашћу нема поштења. Зато, нико нормалан, од њих и не узима благослов јер људи знају да се од јеретика не узима благослов, јер то није благослов, него злослов – проклетство, као што кажу свети Канони.

– Е, знаш шта?

– Шта?

– Ево ове речи као да је теби упутио: „Истинско родољубље (значи) љубав према свом народу“. Где ти је љубав, мој Петре?

– Из те силне љубави потиче његово ружење народа преко саопштења на званичном сајту СПЦ. Ваљда из те његове љубави потиче „ломљење кичме Артемију.“ Из те љубави се тресу од страха његови свештеници…

– Ти си злопамтило. Памтиш неке ситнице. А он човек говори о о историјском памћењу. Каже: „Без историјског памћења нисмо народ, него гомила, светина, руља, чак крдо“…

– Па управо он настоји да нас претвори у руљу и у крдо. О томе је оставио многе трагове. Зато овај народ по катакомбама пише књиге које ће сачувати то историјско памћење. И памћење овог зловремја када је твој чистунац био на челу пете колоне у издји Православља. Тако ће се знати да је он ставио шедит у темеље СПЦ. То су сведочанства из којих се види да је тај твој паметњаковић издао веру, Бога, па чак и себе самог, јер оно за шта се залагао сада пљује и бесомучно гази. Те књиге чувају све његове злочине. И зато ће он у историјском памћењу заузети своје место поред његовог светог оца-папе, поред Алојзија, поред јеретика Зизјуласа… А његове жртве ће бити тамо где је место прогнанима правде ради.

– Грешиш душу Петре. Он је човек далековид. Погледај, на пример, шта каже о нашем вековном непријатељу – Немачкој.

– Немој, молим те Мирко, бити наивац. Он прича нешто. Немој ми рећи да твој паметњаковић не зна да су Ватикан, Америка и Немачка потписали 1976. тајни споразум у 11 тачака међу којима је и тотално уништење Православља. А он, издајник, трчи у Ватикан, ко брав на солило, прима од папе прстен, зове га `свети отац`, слика се испод иконе србождера Степинца чији су следбеници са Мошом Пијадом склопили пакт о `сламању кичме србском хегемонизму`. Он ће се по угледању на њих заветовати да ће Артемију, а то значи Православљу, `сломити кичму`. Е, нећеш сине мајчин, па да ти и овај папа натакари још један прстен. И да ти Алојзија прогласи за свеца…

***

Станица код ВМА. Изађох. Беше ми жао што не чух како се завршио разговор између Мирка и Петра.

Идући стазом ка улазу болнице паде ми на памет, не знам зашто, Псалм Давидов:

Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару. Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио. Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на тјеме његово. Хвалим Господа за правду његову, и пјевам имену Господа вишњега (Пс. 7. 15-18).

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:

Св. Марко Ефески:

„Бежите, дакле, од њих, браћо и од сваког општења са њима.Такви су лажни апостоли, лукави посленици прерушени у апостоле Христове, што није чудо, јер се и сам сатана прерушава у анђела светлости. Није онда дакле, никакво чудо што се његове слуге претварају као слуге праведности, чији ће крај бити по делима њиховим… Но како вам је светим апостолима одређено, стојте држећи предања која сте примили, како писана тако и неписана!“

И још једна напомена: Г. Иринеј Буловић је докторирао на Св. Марку Ефеском. Својим животом и делима доказао је да је Св. Марко био у праву, у вези са цитираним ставом: Во времја своје, г. Иринеј је као професор и декан Богословског факултета протерао догматику светог и богоносног оца Јустина; као епископ бачки успео је да сруши богослужбени поредак; као судија и председник   Великог црквеног суда успео је да казни, рашчини и из Цркве протера благочастиве јереје и србске добротворе; као администратор „бечки“ припремио је пријем поклона-храма од јеретика, а на дан пријема храма одржао слово, још једном се наругавши светим канонима; као сива еминенција СПЦ без ичијег овлашћења потписао је примат архијеретика папе у Равени; као портпарол Синода СПЦ издавао је бројна клеветничка саопштења о „луксузним катакомбама“, прогласио народ „парасинагогом“; као јеретик екумениста и паписта примио је папин напрсни крст и прстен; као вероломац палио је свећу у јеврејској синагоги; као разбојник претио је да ће „Сломити кичму Артемију“; као издајник вере 3 дана се молио са јеретицима и не само та 3 дана; као инквизитор претио световним судом владици Артемију, прејудицирао одлуке Сабора о прогону истог Владике; Русима и икони Мајке Божје не даде да уђу у храмове СПЦ… И још многа зла учини. Кад би се сва зла, бешчашћа и безакоња овог злог и острашћеног човека набројала требало би много књига. Неке од њих, бележи библиотека „Братољубље“ која се родила на иницијативу Предрага Драгића Кијука. Предраг се преселио у вечност (Бог да му душу прости) а његово чедо „Братољубље“ расте. Посетиоцимa нашег сајта указујемо да о  Иринеју Буловићу и његовим саучесницима у разбијању СПЦ део истине могу сазнати у књигама поменуте библиотеке:

Библиотека

БРАТОЉУБЉЕ

Књиге I – X

   Где ти је брат?

Пост. 4.9. 

До сада из штампе изашло:

1. мр Зоран Чворовић, мр Соња Спасојевић,

            Истина о случцају владике Артемија, Крагујевац, 2010.

2. Проф. др Љубомир Протић, приређивач,

            Чувар вере је народ (Истина о случају владике Артемија, 2), Београд, 2010.

3. Грешни Милоје,

            Сине мој, не пристај, Чачак 2011, рецензент Предраг Драгић Кијук

(прво и друго, допуњено издање).

4. Коста Чавошки, Владимир Димитријевић,

            Истина о случају мр Зорана Чворовића, Београд, 2011.

5. Група аутора,

            Тајна безакоња, Чачак, Ниш, 2012. (прво, друго и треће, допуњено издање), рецензент             Косара    Гавриловић.

6. Грешни Милоје,

            Не дај душу, роде, Ниш, 2013, рецензент проф. др Милан Мићуновић.

7. Патриотикус,

Ко и зашто гони владику Артемија , http://patriotikus.wordpress.com

8. Грешни Милоје,

Разговор са академиком Јованом Деретићем, Ниш, 2014, pецензент проф. др Томислав Тришовић

9. Грешни Милоје

            Сагрешења у Србској православној цркви, Ниш 2014, рецензент др Зоран Чворовић,                        уредник проф. др Љуба Протић.

10. Група аутора

            Чувари вере предачке, Ниш 2014, главни и одговорни уредник др Десанка Крстић

Ускоро из штампе излази:

Где је коме Косово

У припреми за штампу:

У име народа