Шокантна исповест Бојана Божовића за косовску телевизију (ВИДЕО)
На КТВ у Приштини емитован ексклузиван интервју на српском са бившим новинаром и, како га описују косовски медији, али и како сам себе представља – бившим агентом Косовске обавештајне агенције (КИА) – Бојаном Божовићем, у којем је изнео контраверзне информације о убиству припадника Косовске полиције Енвера Зумберија на Северу Косова, о прошлогодишњем убиству кандидата за градоначелника Северне Митровице, Димитрија Јанићијевића, о обавештајној сарадњи ЕУЛЕX-а и КИА-е, о политичким лидерима на Северу, својој новинарској каријери, тренутном статусу и раду у КИА-и. Божовић је говорио и о изјавама које је недавно објавио на свом Фацебоок профилу, рекавши да зна ко је убио Зумберија, након чега су га ЕУЛЕX-ови истражитељи два пута саслушавали. Божовић је више пута током емисије говорио о својој огромној љубави према „држави Косово“. Сви косовски медији преносе данас делове овог дугог интервјуа. У наставку можете да погледате читав интервју, али и да, према доступним информацијама, прочитате ко је Бојан Божовић.
Божовић је рекао да је написао извештај о убиству Зумберија и предао га обавештајцу КИА-е у једном ресторану у Приштини.
“Извештај је садржао имена извршитеља, као и имена наоружаних људи који су учествовали у случају Зумбери. Речено ми је да је случај обележен као ‘тајна’. Због тога не могу ни са ким да причам о овоме, чак ни са Владом. Ово је случај за КИА и они знају све о томе. Када сам то написао на Фацебоок профилу, био сам мало озлојеђен. Након свега што сам урадио за државу Косово, остао сам без хлеба, моја деца немају шта да обуку. Очекивао сам да ће ме неко позвати, понудити посао у КЕК-у, или ПТК-у – посао возача, стражара, или шта год. Али је порука имала другачији ефекат. После 15 минута сам проверио рачунар, сви приштински медији су пренели да је Божовић радио за КИА, да зна ко је убио Зумберија, да је поднео извештај КИА још 2011. год.,” рекао је Божовић.
Божовић је казао да су ЕУЛЕX-ови истражитељи прочитали његову објаву на Фацебоок-у од 23. октобра, као и извештаје о томе у медијима, након чега је добио позив за саслушање у вези са случајем Зумбери.
“Први пут су ме истражитељи ЕУЛЕX-а саслушали 30. октобра 2014. год. Након тога сам још нешто објавио на ФБ профилу, јер слободан човек може да ради шта хоће! Рекао сам им да сам, 45 минута пошто што сам напустио Зупче, након што су јединице КПС-а и Срби напустили то подручје, видео два оштећена возила – ‘Опел Цорса’ и други ‘Голф 3’. Видео сам и неке саобраћајце, разбијена стакла и мрље од крви. Касније ме је тужилац питао ‘Шта си чуо?’. Рекао сам да сам чуо све, али да радим за КИА, и да се у овом случају примењује правило службене тајне, те да не могу да говорим ни о каквим другим детаљима. Касније је устао (тужилац ЕУЛЕX-а, прим.ред.) и рекао да би требало да направимо паузу,” рекао је Божовић.
“Затим се вратио и рекао да је тачно, да је, да према Кривичном закону Косова, службена тајна заштићена и да не жели да крши закон. Рекао сам му да би ви можда желели све, али да ја не могу да коментришем. Прво рочиште је завршено. Прошло је месец дана. Не сећам се када су ме тачно звали да поново дам исказ. Отишао сам тамо и речено ми је да су два пута питали у КИА-и да ли је Божовић био део исте, али да нису добили одговор. Питао сам какав је њихов одговор био, али ми нису рекли,” говорио је о свом недавном саслушању у ЕУЛЕX-у.
Говорећи о обавештајној сарадњи између КИА-е и ЕУЛЕX-а, Божовић је описао начин размене информација, и рекао да је, док је радио у КИА-и, знао шта ЕУЛЕX ради:
“Доручкују у Приштини, ручају у Митровици, а вечерају у Београду. Они преносе Београду шта каже Приштина и обрнуто. Информације ‘теку’ као река Ибар – или званично, јер ЕУЛЕX има канцеларију у Београду, или преко људи које раде у ЕУЛЕX-у и отворенији су према Београду, него према Приштини. То је начин на који се врши проток информација. У време када сам био ангажован у КИА, имао сам контакте и са ЕУЛЕX-ом. Увек смо радили у складу са принципом ‘5 према 4′: давао бих им по четри информације, а они мени по пет. ЕУЛЕX је био заинтересован за нешто за шта ми нисмо, на пример, ко је запалио одређено возило и слично. Нас је занимало шта Срби раде и какви су им планови генерално. Њих је занимало ко стоји иза барикада. Касније сам колегу из ЕУЛЕX-а информисао колико је полицајаца, наоружаних људи на барикадама, а заузврат сам добио списак паралелних институција на Северу, укључујући бројеве телефона, почевши од Приштинског универзитета, основних школа, обданишта и представника цивилне заштите. Постојало је узајамно поверење. Пили смо кафе заједно, гледали утакмице… Он ми је рекао да је упознао неке људе из МУП-а који раде илегално на појединим објектима на Северу.”
Божовић је изнео и то да су КФОР и ЕУЛЕX имали план да ухапсе и Звонка Веселиновића, пре него што се он предао српским властима. По њему је ово требало да буде велика акција ЕУЛЕX-а и КФОР-а. Желели су да затворе улицу “Краља Петра”, како би извели акцију хапшења Звонка и Жарка Веселиновића:
„Рецимо, случај Звонка Веселиновића – Звонко Веселиновић је, пре него што се предао Србији, требало да буде ухапшен. То је требало да буде обимна акција КФОР-а и ЕУЛЕX-а, да се блокира улица Краља Петра, да се одради хапшење Звонка и Жарка Веселиновића који су у том тренутку означени као ‘криминалци број један’. Значи, цела улица се блокира, ЕУЛЕX само изврши акцију хапшења, они се пребаце на југ и онда шпијуни који раде и који су блиски и криминалцима и властима у Београду, доставе једну такву информацију Веселиновићу. Веселиновић види да више није сигуран на Косову, онда прелази у Србију и побогу, таквог господина, да не кажем, криминалца таквог калибра, ухапси једна саобраћајна патрола на Копаонику и код њега нађу илегални пиштољ. А овде се није усудио цео таск форце да му приђе.“
Божовић је изнео и наводне податке о убијеном кандидату за градоначелника Северне Митровице, Димитрију Јанићијевићу:
“Пантић ми је показао свој телефон и дао ми три телефонска броја са бројевима ‘О44’ и тражио да проверим чији су. Три телефонска броја припадала су Србима који су радили за СХИК. Не бих даље да коментаришем, али један од бројева припадао је покојном Димитрију Јанићијевићу, једном од кандидата за градоначелника Северне Митровице, представнику странке Слободана Петровића. Било је у то време приче да је Јанићијевић радио за СХИК. Те гласине, платио је својим животом.”
На крају интервјуа, Божовић је поново нагласио оно што је и више пута током емисије рекао – да је љубав према Косову толика да, „како год ова држава буде реаговала“, он ће „ћутати о ономе што зна.“
Бојан Божовић је радио за више медијских агенција, од БК телевизије, преко Тањуга и Слободне Европе, до косовске телевизије „Клан Косова“. Иако је у својим објавама на Фејсбуку наводно истакао да је бивши агент АКИ-ја (КИА), на његовом Фејсбук профилу пише да и даље ради за АКИ, што до сада није званично потврђено.
Поред новинарског рада, често контраверзног, у жижу јавности је од 1999, до данас, доспело више афера чији је актер био сам Божовић. Тако је као новинар Тањуга 2002. године ухапшен на Косову на основу оптужби да је ометао немачког припадника УН полиције, Михаела Домеса, у вршењу службене дужности, а овај случај се тицао наводно и његове бивше девојке. Затим је у жижу јавности поново доспео 2011. године, због претњи које је упутио редакцији Правде, а након што је овај лист пренео његову изјаву да зна ко је убио припадника РОСУ, Енвера Зумберија, а ове претње је тада оштро осудио УНС. Међутим, највећа афера у вези са Божовићем уследила је годину дана касније, када су га припадници Службе за борбу против организованог криминала Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду, ухапсили због сумњи да је путем друштвених мрежа злостављао две малолетнице, то јест, да је у дужем временском периоду, у више наврата, на свиреп начин принудио и искористио две малолетнице за производњу фотографија и видео клипова порнографске садржине са експлицитним сексуалним садржајем, те и да је иста дела покушао да предузме и према више малолетних лица.
Божовић се, како је након хапшења саопштено, користећи социјалне мреже, представљао као „Бане Бг Станковиц“ и као „бане.станковиц1987“ и у дужем временском периоду удварао малолетницама, захтевавши од њих да свлаче горње делове гардеробе пред веб-камерама, а потом све то снимао, сачувао и поседовао на свом рачунару у облику видео-клипова са намером да их касније користи.
Он је, како је такође саопштено, претио малолетницама да ће те снимке објавити на Интернету и доставити њиховим пријатељима и породици, а да је посебну суровост показао када је једну малолетницу, упркос сазнању да постоји опасност од тога да ће извршити самоубиство, наставио да провоцира и наводио је да се убије ако не жели даље да настави са принудним радњама. Такође, све снимке Божовић је у неколико случајева и дистрибуирао малолетним лицима, познаницима оштећених, при чему им је прекривен фантом капом показивао оружје и претио да ће их убити уколико наставе контакт са малолетним жртвама без његове дозволе.
Пре рата ’99, радио је и као професор музичког у Косовској Митровици, када су, такође, постојале сумње о непримереном понашању према малолетним ученицама.
КоССев