БОРБА ПРОТИВ ЗЛА

ИСТИНА

“Нема истине без љубави, ни љубави без истине“Св. Јустин Ћелијски

БОРБА ПРОТИВ ЗЛА

“Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ (Откр.3,16).

“Зато ревнуј, и покај се“(Откр.3,19).

Како радили, тако нам Господ помагао!

Православном хришћанству је потпуно неприхватљиво, погубно Толстојево учење “о несупростављању злу“ или данашњим речником речено пацифизам. Православни хришћанин је Христов војник, и као такав он је непомирљив са злом ма где он био и ма где га сретао. Примером Самог Господа Исуса Христа и Његових Светих Апостола и Светих отаца, сви Православни хришћани кроз историју Цркве, су увек осуђивали зло и борили се са њим макар и по цену највећих жртава, па чак и самог живота. Истински хришћани се и разликују од лажних хришћана, незнабожаца, секташа, маловерних, што отворено и мудро исповедају Христа и што се храбро и одлучно супростављају злу.

Блaженопочивши Патријарх Србски Павле: “Живот треба осмислити по вери, угледајући се на претке и учинити све што можемо за добро свог народа и читавог човечанства… Када силе зла крену на нејач, ако их не заштитиш, крив си колико и злочинац.“

Преподобни Јован (Крестјанкин): “Никада на њиви Христовој није било таквог и толико разноврсног корова. Никада непријатељ људског спасења – ђаво, није улагао толико напора да би срушио Цркву Божију на земљи. Никада се њени непријатељи нису тако разјарено наоружавали против ње као сада. Истина, ни ми, верујући, никада нисмо били тако немоћни, слаби и маловерни.“

Старац Пајсије Светогорац: “Ми смо дужни да храбро исповедамо нашу веру зато што ако будемо ћутали, сносићемо одговорност. У овим тешких годинама свако од нас треба да ради оно што може. А оно што не може, треба остављати на вољу Божију. Тако ће нам савест бити мирна. Ако се ми не будемо супротставили, устаће из гробова наши преци. Они су толико страдали за Отаџбину, а шта ми радимо за њу? Ако хришћани не постану исповедници, ако се не супротставе злу, рушитељи ће бити још бестиднији. Али данашњи хришћани нису борци. Ако Црква ћути да се не би сукобљавала са државом, ако митрополити ћуте, ако ћуте монаси, па ко ће говорити?…Али ако ми не почнемо да ратујемо против зла, ако не почнемо да разобличавамо оне који саблажњавају верујуће, онда ће зло постати још веће…У прошлости је наш народ живео духовно, зато га је Бог благосиљао, и свети су нам на чудесне начине помагали. И ми смо побеђивали наше непријатеље који су нас увек превазилазили бројчано. Ми сада говоримо да смо православни иако, на жалост, често само носимо име православних али не живимо православним животом…Лоше је то што су чак и људи који имају нешто у себи, почели да се хладе и говоре: “Зар ја могу да изменим ситуацију?“…Благодарите Богу за све. Потрудите се да будете мужествени (храбри). Подигните се мало…Недостаје доброг расположења, подвига…Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Влада дух млакости, јунаштва уопште нема! Сасвим смо се искварили! Како нас Бог још трпи? Данашње поколење – то је поколење равнодушности…Ако ја избегавам узнемиравање ради тога да не нарушим свој телесни покој, онда сам ја равнодушан према светињи! Духовна кротост је једно, а мекоћа због равнодушности – сасавим друго. Неки говоре: “Ја сам хришћанин и зато треба да будем радостан и спокојан“. Али то нису хришћани. То је равнодушност, то је светска радост. Тај у коме постоје та светска начела – није духован човек. Духован човек је – сав бол. То јест, њега боли то што се догађа, боли га због људи. И због те боли му се даје духовна утеха. Треба пронаћи смисао, схватити да је добро неопходно, све остало је промашена ствар. Хајде неког ко је равнодушан да позовеш у рат. Гледаће само како да побегне одавде, да се извуче оданде. Али кад схвати какво зло ће непријатељ нанети, биће после добровољац…Биће награђени они који су на неки начин помогли добро а биће кажњен онај који чини зло. Бог ће на крају крајева све поставити на своје место, али ће свако од нас дати одговор за оно што је урадио у те тешке године молитвом, добротом… Данас се труде да разруше веру и за то да би се здање вере срушило, ваде помало, по камичак. Али свеједно су за то рушење одговорни сви: не само они који руше већ и ми који видимо како се руши вера и не трудимо се да је укрепимо.“

Св.Николај Србски: “Неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: “Ко није са мном, против мене је.“ Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни…Данас пак у слободи, размножили су се отпадници од вере и јеретици те се борба за истину мора продужити у слободи исто онако као и у неслободи. За то су нужни борци, тј. ревнитељи који ће као пророк Илија говорити: “Ревновах веома за Господа Бога над војскама, јер синови Израиљев (сада неки синови Православља) оставише завјет твој“ (1 Цар. 19,10)…Учинимо оно мало што Бог од нас тражи, остало ће Он учинити.“

Архиеп.Аверкије Џорданвилски: “По јасном учењу речи Божије, оно најважније у хришћанству јесте  огањ Божанствене ревности, ревности за Бога и славу његову – света ревност, која је једина у стању да човека подстакне на труд и подвиге угодне Богу, без које нема ни истинског духовног живота ни истинског хришћанства. Без ове свете ревности хришћани су само по имену „хришћани“: они само имају име да су живи , а у стварности су мртви, како је то било речено св. Тајновидцу Јовану (Откр. 3,1). Истинска духовна ревност изражава се пре свега кроз ревност за славу Божију, чему нас уче речи молитве Господње, које стоје на самом почетку њеном: “Да се свети име Твоје! Да дође Царство Твоје! Да буде воља Твоја на земљи, као што је на небу!“…Онај ко ревнује за славу Божију и свим срцем слави Бога – мислима, чувствима, речима и делима, целим животом својим, свакако жарко жели да и други славе Бога тако као и он, те стога не може да равнодушно подноси да се у његовом присуству на било који начин хули на Бога или да се светиња извргава руглу. Ревнујући, он искрено тежи ка томе да угоди Богу, да Њему Јединоме служи свим силама бића свога, спреман је да несебично, не марећи ни за живот свој, све људе приведе богоугађању и служењу Богу. Он не може мирно да слуша богохуљења, нити да остане у општењу са богохулницима, или да се дружи са онима који хуле на Име Божије и вређају светиње…Својим личним непријатељима, по заповести Христосвој треба да праштамо све, али између непријатеља Божијих и нас, мира бити не може. Пријатељство са непријатељима Божијим и нас саме претвара у непријатеље…Борећи се одлучно и са најмањим пројавама зла и греха у сопственој души, не бојмо се да откривамо и разлобличавамо зло свуда где се јавља данас – не по гордости и самољубљу, него једино – по љубави према Истини….Осуђивање не само да је допустиво, него и неопходно, будући да га прописује и сам Закон Божији и савест, пошто истински хришћанин не може да се према отвореном злу и греху односи равнодушно, не примећујући га и мирећи се са њим, лукаво се изговарајући “неосуђивањем“, “хришћанском љубављу“ и “свепраштањем“. Сваки истински хришћанин – не мири се са злом, ма где и ма у коме га сретао.“

Св.Теодор Студит: “Боље ти је дати да ти се језик одсече, него ли ћутати када покушавају праву веру да искваре. Заповест је Господња да не останемо неми у временима кад је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже, ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован!“

о. Серафим Роуз: “Нека се сви Православни хришћани припреме за борбу и никад не забораве да је победа њихова заједно са Христом. Он је обећао да врата паклена неће надвладати Његову Цркву (Мк. 16, 18) и да ће ради изабраних скратити дане великих невоља (Мт. 24, 22)…Усред патњи битака за очување и живљење наше драгоцене Православне вере, видевши колико људи мора да страда и бори се за своју Православну веру широм света, заветујмо се у срцима да ћемо и ми бити међу борцима, без обзира на цену.“

Св. Јован Златоусти: “До смрти се бори за истину и Господ ће побеђивати за тебе. Ви учините што до вас стоји, а остало даће Бог. Заиста, нема никога слабијег од онога ко преступа Божанске законе, исто, као што нема никога јачег од онога ко брани Божанске законе.“

Св.Григорије Богослов: “Ћутањем се издаје Бог… Бољи је рат него мир који одваја од Бога… Треба волети добар мир, који има добар циљ и који сједињује са Богом. Када је реч о очигледном бешашћу, тада што пре треба ићи на огањ и мач, не гледајући на захтеве времена, владара и уопште било чега… Најстрашније је бојати се било чега више него Бога и због те бојазни да служитељ Истине постане издајник учења вере и Истине.“

Митрополит Августинос Кандиотис: “Место где ће се чути Православна проповед, је где ће постојати борци који ће бити прогањани,ово наглашавам: Ако се неко не прогони, он није истинити Православац. Он је калпикос парас. Тамо где се прогони епископ, архимандрит, игуман, проповедник Јеванђеља, тамо да будете и ви, од других што даље. Они нису права деца Православља, њима недостаје одважност која је прва одлика у тим критичним тренутцима. И ја ваш епископ,као мали војник објављујем свим својим бићем: „Да ли сам или са другима, заштитићу свето и преподобно своје вере до последње капи моје крви“.“

Св. Јустин Ћелијски: Ако чак и многи свештеници, и многи епископи, изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, – и онда се не бој, него храбро и чврсто држи светосавску заставу до краја, до мученичког краја и радосне смрти за светосавске светиње и идеале. Јер знај: са тобом је држи он – вечни епископ Српске Цркве: свети Сава. А са њим – сва света и славна војска светосавских бесмртника, којих је пун небески свет. И непоколебљиво веруј: светосавска застава ће у српском роду увек наћи свог неустрашивог заставника, можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху. Радуј се што је тако! Јер је главно: да нас Свети Сава не напусти. Напусти ли нас он, напустиће нас и Бог, и небо и земља, и све што је свето и честито било у нашој историји од почетка до данас… Гониоци Христа, пребројте се! Данас вас је више него за време незнабожачких царева. Нека вас је милион милиона, ипак је један хришћанин јачи од свију вас, јер Бога у себи носи, јер се Бог из њега бори са вама. А ко ће Бога победити, ко ће хришћанина богоносца победити? Нека се деси и то чудо, да сви пређу у табор Христових гонитеља и да у свету остане само један хришћанин, ипак ће он један однети победу над свима њима, јер је у њему Непобедиви Победник – Господ Христос. Пошљи хиљаду смрти против њега, и он ће их све сатрти. Пошљи легион ђавола, и Он ће их све у прах развејати.“

Свети Анатолије Оптински млађи: “Бој се Господа, сине мој ! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ…и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг…И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11, 1-3), Kоји рече : « Буди веран до смрти и даћу ти венац живота »  (Откр. 2,10).“

Како радили, тако нам Господ помагао!

СНО “Срби на окуп“ 

Дана 15/02.12.2014.лета Господњег                                                                        

месни одбор Шабац – Мачва