Шта свет незна, или факти које треба да чују ОУН и свет о КиМ!?

crkva u podujevu

Косово и Метохија у бројкама од 1999 – 2014. године

Шта свет незна, или, факти које  треба да  чују  ОУН и свет о КиМ !?

 

Оно шта су урадили Албанци и такозвано независно Косово  Србима на Косову и Метохији и Србији уопште после 1999. године је пример апсолутне антицивилизације, антидемократије и дивљаштва уопште у историји човечанства. Тај злочин против Срба и Србије очигледно обавља се уз благослов неких чланица Европске Уније, оних земаља које имају и највећи утицај у овој европској организацији. Да је тако најбоље говоре чињенице на терену због којих се сав демократски свет стиди.

Срби су са Косова и Метохије протерани после јуна 1999. године из равно 314 места.

Само из три  општине, од укупно 30  на КиМ, није било етнички очишћених српских места . И то из општина Лепосавић и Звечан на северу КиМ  и из општине Штрпце на крајњем југу КиМ, мада је и у овим општинама било напада на  српска села.

Данас се на територији Србије налази 206.000 расељених са КиМ  као и 12.000 на територији Црне Горе, 1.100 у Македонији и нешто више од 17.000 на самом КиМ (подаци УНХЦР и ОЕБС –а  ).

Албанци су од 1999. године до сада срушили и запалили 155 српских цркава и манастира.  А 12 цркава је  у потпуности избрисано са лица земље : црква Свете Тројице у центру Ђаковице, сеоске цркве у Петровцима код Кос. Каменице  и у селу Краљевица код Подујева, црква у центру Суве Реке , црква свете Тројице у Великој Реци код Вучитрна и четири цркве у Горњем и Доњем Неродимљу код Урошевца. На тим местима није остао апсолутно  ниједан детаљ који би подсећао да су ту некада биле светиње. Сигурно је да има још уништених цркава јер нема довољно података каква је судбина цркава у општинама Качаник, Штимље, Сува Река, Урошевац и другим срединама.

Црква у Грмову код К. Витине
Црква у Грмову код Косовске Витине

Албанци су од јуна 1999. године до сада убили 1004 Срба а да нико за те злочине није одговарао.

Од   јуна 1999. до сада  Албанци су у потпуности уништили 21.122 српске куће и 935 стана.

Срби су до сада поднели 41.300  захтева Косовској агенцији за повратак узурпиране имовине од стране Албанаца, кућа, станова, земље, шума, ливада, пашњака…. али ни  један одсто тих захтева није решен?

До краја 31. XII 2012. године  Косовска агенција за приватизацију је продала  1.358 предузећа  од којиих ниједно предузеће није могао да купи Србин и ни у једном том предузећу није запосленин  Србин !?

Уништено више од 10.000 споменика на српским гробљима
Уништено више од 10.000 споменика на српским гробљима

Од 1999. године до сада  Албанци су на две трећине територије КиМ, ( укупна површина 10.886 км квадратних ) у потпуности уништили српска гробља и на њима више од 10.000 споменика, што је нечувени вандализам у цивилизованој Европи. У Метохији само су три гробља остала читава, у селу Бање код Србице, Црколезу у општини Исток и Гораждевцу код Пећи.

Ни у једном граду јужно од Ибра није остао ниједан споменик из српске историје. Албанци су срушили споменике Милошу Обилићу, цару Лазару, Вуку Караџићу, Доситеју Обрадовићу, Петру Петровићу Његошу, цару Урошу… и поломили све бисте српских писаца испред школа. Срушили су и споменик народним херојима Бори Вукмировићу и Рамизу Садику у Приштини. У селу Неродимље,  код Урошевца,  посекли су 1999. године  бор  цара Душана кога је он ту лично својом руком засадио 1336. године.

У ниједном граду јужно од Ибра данас нема ниједне улице са српским именом па се питамо какву то мултиетничност граде Албанци и Приштина?

До сада се на КиМ вратило  само, око 2.700 Срба у 50 – так села, највише у Метохији.

Данас је на КиМ преостало још око 125.000 Срба  који живе на 22 % територије КиМ. Око 60.000 живи на северу КиМ у општинама Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и у северном српском делу К. Митровице . Нешто више  од 60.000 их је јужно од Ибра.

Број Срба у градовима је изузетно симболичан : у Приштини их је око 40, Призрену 18, Пећи 15, Урошевцу четири, у јужном делу К. Митровице Срба нема…

У овом тренутку трага се за 525 киднапованих и несталих Срба и других неалбанаца.

Зоран Влашковић – Срби на окуп