Шиптари нам отцепили и 11 милијарди долара

НАЈАВЕ Приштине да ће тражити ратну одштету, као и материјална добра створена новцем Србије и српску културну баштину не би требало да буду изненађење, каже социолог др Слободан Вуковић.

– Реч о је континуитету политике од 1918. године до данас у којој се косметско питање употребљава за урушавање Србије, политичко и економско – каже Вуковић, аутор књиге „Српско друштво и економија 1918-1992.“, у коме на лак и разумљив начин представља економско-политичку драму Србије у време две Југославије. – Историјски су за тај процес пресудна уједињења у заједничке државе и комунизам. Кад искључимо емоције и погледамо бројке, Србија је скупо, а на своју штету, плаћала цивилизовање и модернизацију забачене феудалне османске провинције коју је ослободила 1912. године.

На Космету су после Великог рата још владали турски феудални односи, крајња заосталост, без инфраструктуре, школа, здравствених институција, било чега што значи европску цивилизацију.

– Ипак, Србија је све то мукотрпно градила – наводи др Вуковић. – Подигнут је огроман зајам да би се откупила земља и поделила староседоцима свих нација који су били у полуропском статусу чифчија на земљи бегова велепоседника, као и колонистима.

Саговорник „Новости“ подсећа да је у СФР Југославији постојао Фонд за развој неразвијених подручја (касније република БиХ, Македоније, Црне Горе и покрајине КиМ), који је највећим делом пунила Србија.

– То није све. Половину своје нето акумулације, односно оног што је годишње зарађивала, Србија је такође морала да даје за Косово и Метохију – наводи Вуковић. – Прецизно, од укупних средстава које је добијало Косово и Метохија, четири петине потицале су из Србије. То је рађено без обзира на чињеницу да су многе њене општине, нарочито на југу централне Србије, биле испод нивоа неразвијених република и КиМ. Покрајина је била најскупља српска инвестиција. За један динар зараде на Космету било је потребно уложити двоструко више него на било ком другом месту у Југославији.

Статистички, у државном власништву Републике Србије на територији Косова и Метохије и данас је око 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта. Државне зграде имају површину од 1,24 милиона квадратних метара, пословне 145.000, а стамбене 25.000 квадрата. Објекти посебне намене простиру се на 4.000, а грађевински на 750.000 метара квадратних. Вредност ових објеката је огромна, а ипак права ситница у односу на електроенергетске и инфраструктурне објекте које су изградили Србија и њена предузећа.

– Осамдесетих година, осим обавезног издвајања из привреде, било је предвиђено да развијене републике и покрајина Војводина сваке године на Косову изграде по једну фабрику – каже проф др Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду. – Предузећа из Србије имају на Косову 1.358 објеката, при чему само ПТТ-у припада 130, ЖТП-у 55, ЕПС-у 18, а 45 „Србијашумама“. Та имовина се процењује на најмање милијарду долара.

Он подсећа и да је више од 55.000 хектара земље на КиМ у тапијском власништву Срба.

– Са Косова и Метохије је после 1999. године избегло више од 30.000 српских породица, а вредност имовине коју су оставиле је најмање четири милијарде долара – прича проф. др Савић. – Србија по основу имовине својих грађана и предузећа, средстава уплаћених бившем Фонду за кредитирање бржег развоја недовољно развијених и косовског спољног дуга, мора да потражује најмање 11,6 милијарди долара. Колика су то потраживања, показује податак да се косовски бруто-друштвени производ процењује на две и по милијарде долара.

* Рударско-хемијско-металуршки комбинат „Трепча“

Он наглашава да је Унмик годинама преко Косовске поверилачке агенције (КПА) распродавао српску имовину, без икаквог знања и учешћа самих власника.

– Супротно европским стандардима о приватизацији, КПА формира нова предузећа, на која преноси имовину, док обавезе остају ранијим власницима – наглашава Савић. – Имовина тих новоформираних предузећа се продаје у виђеном стању, без прецизног утврђивања њене вредности и власника. Приходи од приватизације одлазе у косовски буџет. Само мали број радника приватизованих предузећа, које одабере Косовска поверилачка агенција, стиче право да учествује у расподели 20 одсто оствареног приватизационог прихода. Уз сагласност „међународне заједнице“, КПА незаконито распродаје српску имовину.

Према подацима Канцеларије за КиМ, за 545 друштвених предузећа која су приватизована до 31. марта 2010. године, у приштински приватизациони фонд до тог датума прикупљено је више од 460 милиона евра.

– Очигледно је да Запад, коме је приватно власништво светиња, у случају Србије показује двоструке стандарде – сматра проф. др Савић. – Ипак, то није смело да поколеба наше владе од 1999. године да направе прецизан списак српске имовине и државно тело чији би задатак био искључиво да се упорно бори за њу.

КУШНЕР ЗАУЗЕО “ТРЕПЧУ“

ВРЕДНОСТ објеката „Електропривреде Србије“, копова, електрана и дистрибутивне мреже на територији КиМ процењују се на више од три милијарде долара. Ту имовину је узурпирала Косовска енергетска корпорација – КЕК, због чега ЕПС губи 168.000.000 евра прихода годишње.

Нелегитимно Унмиково Телекомуникационо регулаторно тело (ТРА) је 2006. године противзаконито искључило и уништило базне станице и другу телекомуникациону опрему „Телекома Србија“. По рачуници из 2013. године, штета коју је „Телеком Србија“ због тога претрпео износи око 1,4 милијарде долара.

„Железницама Србије“ су узурпирани објекти вредни неколико стотина милиона евра. Приштина је продала 75 одсто акција „Поште“ и „Телекома Косова“ (ПТК) који има више од 1,2 милиона корисника за 277 милиона евра. Купац је конзорцијум немачког „Аксос капитала“ и британског „Наџафи компанис“, чије је седиште у – САД, у граду Финиксу.

Рударско-хемијско-металуршки комбинат „Трепча“ је пример како су се отимала српска предузећа на КиМ. Бернар Кушнер, тадашњи шеф Унмика је 14. августа 2000. године послао неколико хиљада војника Кфора да заузму простор комбината и топионицу у Звечану, а комбинат је регистровао као нови привредни субјект. Унмик је 2002. године управљање над „Трепчом“ делегирао на своју агенцију КПА (Косовска поверилачка агенција) која газдује приходима из рудника до 2006. године. Косовска агенција за приватизацију је 2009. пререгистровала комбинат на нову адресу у јужној Митровици. У Србији је Холдинг „Рударско-металуршко-хемијски комбинат Трепча а. д. Звечан у реструктурирању“ регистрован код Агенције за привредне регистре тек 25. јула 2012. године.

Борис Субашић – Новости