Још један гест антидржавне политике актуелне власти

У најновијем Мосту Радија Слободна Европа вођена је полемика између Марка Ђурића, саветника председника Србије Томислава Николића, и Рамуша Тахирија, саветника такозване председнице Косова Атифете Јахјаге, о томе како решити проблем севера Косова.

Било је речи о томе који су полазни принципи Београда, а који Приштине у тим преговорима, о оснивању заједнице српских општина на Косову – што предлаже Београд, а чему се противи Приштина, да ли би Приштина прихватила аутономију Срба на Косову, под условом да добије место у Уједињеним нацијама, под којим условима би Београд пристао на укидање српских институција на северу Косова, да ли би Албанци у Србији требало да имају иста права као Срби на Косову, као и о томе да ли је могуће наћи компромисно решење за проблем севера Косова.

Омер Карабег: Север Косова ће бити тема наредних разговора између Београда и Приштине. Да ли ће се разговарати и о његовом статусу?

Ми смо предложили стварање заједнице аутономних српских општина на Косову и Метохији. То би била најбоља гаранција да ће бити остварена права српске заједнице.

Марко Ђурић: Делегација Србије у разговорима са привременим институцијама самоуправе у Приштини има задатак да заступа циљеве које је Народна скупштина утврдила резолуцијом, а која је заснована на политичкој платформи о Косову и Метохији. Суштина нашег предлога је да се разговара о превазилажењу институционалног паралелизма који постоји у покрајини. Због тога смо предложили стварање заједнице аутономних српских општина. То би била најбоља гаранција да ће бити остварена права српске заједнице, а тиме би био отворен и пут за помирење и трајну стабилизацију односа у покрајини.

Омер Карабег: Да ли је то за вас прихватљиво, господине Тахири?

Рамуш Тахири: Што се тиче платформе и резолуције, о којима говори господин Ђурић, то нису документи који се налазе на преговарачком столу у Бриселу. Иначе, и такозвана косовска скупштина је усвојила своју резолуцију. Обе те резолуције, и ткзв. косовска и српска, су документи за унутрашњу употребу и оне обавезују једино институције Србије и ткзв. Косова. Међутим, дневни ред у Бриселу се усаглашава са Европском унијом. Тамо до сада ниједна страна није предочила никакав документ који се тиче решења спора.

Марко Ђурић: Није никаква тајна да постоји суштинско и фундаментално неслагање између Београда и Приштине по питању статуса. Међутим, наш став је да решења која су понуђена у платформи коју је усвојила наша скупштина, нуде велику шансу за компромис. Наравно, то није нешто што ми намећемо као формални акт, али хоћемо да разговарамо о тој идеји. Један од великих квалитета преговора који су до сада вођени је што у њима није било наметања решења. Наш је циљ да понудимо решење које би водило ка изласку из политичког ћорсокака, јер он по нашем мишљењу траје предуго и превише кошта и једну и другу страну.

Омер Карабег: Која је то основна идеја?

Марко Ђурић: Основна идеја је да се формира заједница аутономних српских општина која би обухватала, не само четири општине на северу Косова и Метохије, већ и све друге општине у покрајини у којима српско становништво чини већину, јер ми не желимо да правимо разлику унутар  српске заједнице на подручју Косова и Метохије. Мислимо да у нашем предлогу има доста тога што и Приштина може да добије – пре свега партиципацију српске заједнице у институцијама у покрајини, без обзира на наше фундаментално неслагање око статуса покрајине.

Омер Карабег: Господине Тахири, како се у Приштини гледа на идеју о заједници српских општина на Косову?

Српска платформа говори о аутономној покрајини Косово и Метохија, која је настала у Милошевићево време, када је укинута аутономија Косова.

Рамуш Тахири: Српска платформа не признаје реално стање. Она говори о привременим институцијама Приштине, а за нас то нису никакве привремене институције, оне су изабране и признате. Од 1999. године се много тога променило на Косову, а српска платформа говори о аутономној покрајини Косово и Метохија, која је настала у Милошевићево време, када је укинута аутономија Косова, и онда унутар те аутономије ствара аутономну заједницу српских општина. Због тога ми тај документ не узимамо озбиљно, јер ни ми, као ни међународна заједница, не желимо да се враћамо на стање какво је било у Милошевићево време. Поред тога, та платформа искључиво говори о српском живљу на Косову и о српским националним интересима, а Косово је грађанска држава у којој све националности имају сва права, па и кад је у питању локална самоуправа.

Марко Ђурић: Мислим да таква констатација пропушта да уважи суштинску чињеницу да се овим предлогом нуди обема странама да сачувају и своје политичке интересе, и своју политичку част, и да се истовремено сложе да се не слажу око статуса Косова. Наш предлог нуди шансу да превазиђемо „институционални паралелизам“, који постоји у покрајини, јер тај паралелизам није једносмеран. Ако су за господина Тахирија институције које функционишу на северу Косова и Метохије – паралелне, исто тако је могуће да су за нас и за оне Србе који живе на северу, паралелне оне институције које функционишу у Приштини. Ми желимо да се то превазиђе и мислимо да је наш предлог добар пут за то. Наравно, свесни смо да компромисно решење није лако постићи, али оно подразумева да обе стране учине одређене уступке. Чини се да је до сада пречесто само једна страна била под притиском да чини уступке, што је у Приштини створило уверење да она не мора да их чини. Међутим, ја сам сигуран да можемо наћи храбре политичаре на обе стране и да је компромис могућ.

Многе општине са српском већином учествује на изборима и сарађују са институцијама у Приштини.

Рамуш Тахири: Господин Ђурић употребљава термин – две стране. Не мислим да је то прави термин, због тога што ткзв. Република Косово разговара са Републиком Србијом, а не Албанци са Србима. Осим тога, ткзв. косовске институције не представљају само Албанце, јер је у парламету Косова од 120 места 20 резервисано за све националности на Косову, од тога 13 за српску националну заједницу. Исто тако, од 18 министара, колико их има у влади Косова, три су из српске заједнице, а један из турске. Многе општине са српском већином учествује на изборима и сарађују са институцијама у Приштини. Рецимо, општине Ново Брдо, Грачаница, Штрпци и Клокот су потпуно интегрисане у косовску структуру.

Омер Карабег: Да ли то значи да за Приштину, као што је недавно изјавила ткзв. председница Јахјага, не постоји проблем севера Косова, већ само неколико општина на северу у којима се, како је она рекла, мора успоставити закон.

Рамуш Тахири: То је наша позиција, зато што север Косова није територијално-политичка целина. Косово има само два нивоа власти – општинску и централну. Општинска аутономија је јако широка и има велика овлашћења, каква не постоје нигде у региону. Она се тичу здравства, школства, администрације, полиције и финансија. Кад је реч о општинама са српском већином, ми морамо сарађивати са Србијом у свим овим областима како би се косовски Срби добро осећали и имали добре односе и са Београдом и са Приштином. Осим тога, једино споразумом са Србијом можемо издејствовати да се укину српске параинстутуционалне установе, које постоје у општинама на северу..

Омер Карабег: Господин Тахири каже да ће Приштина у разговорима инсистирати на укидању српских паралелних институција на северу Косова. Господине Ђурићу, да ли ће Београд пристати да разговара о томе, уколико се не буде разговарало о аутономној заједници српских општина?

Јасно је да су наши ставови по питању статуса Косова и Метохије супротни и непомирљиви, али је исто тако чињеница да ми међусобно разговарамо.

Марко Ђурић: Мислим да и наш данашњи разговор, као и политички преговори који се воде, доказују да наш концепт конструктивне двосмислености у међусобном третману може да заживи. Из угла Београда разговори у Бриселу су разговори између званичних власти Републике Србије и привремених институција самоуправе у Приштини, док Приштина сматра се да је реч о разговорима две државе. Јасно је да су наши ставови по питању статуса Косова и Метохије супротни и непомирљиви, али је исто тако чињеница да ми међусобно разговарамо. По том истом принципу, мислим да је могуће изнаћи решење за успостављање институција које би биле признате од обе стране, а да при томе ниједна страна не одустане од свог става о статусу. Што се тиче положаја покрајине у међународној заједници, она нема пуни међународно-правни субјективитет и није призната од стране већине земаља – чланица Уједињених нација, а њени изгледи за чланство у већем броју међународних организација су веома слаби. Због тога је Приштина и упућена да разговара са Београдом, а ми желимо да верујемо да је заједнички интерес и једне и друге стране да се положај српске заједнице унапреди. Међутим, када је о томе реч, ми немамо потпуно поверење у привремене институције самоуправе у покрајини. Наиме, након 1999. године број Срба у покрајини је знатно смањен, уништен је велики део културно историјског наслеђа, а због преамбициозних очекивања, које политички кругови у Приштини потхрањују, атмосфера у покрајини није ни изблиза онаква какву бисмо ми желели. Наша страна је, не игноришући ни реалност, ни политичке жеље свих етничких заједница које живе у покрајини, спремна на разговоре. Мислим да су разговори потребни и једнима и другима, а сва решења која ћемо понудити у дијалогу у Бриселу проверено функционишу у другим европским земљама.

Омер Карабег: Да ли је још у игри идеја, коју је недавно набацио премијер Дачић, да се може разговарати и о месту Косова у Уједињеним нацијама, али да Приштина мора у замену нешто да понуди? Говорило се да би то била аутономија севера Косова.

Марко Ђурић: Понављам, наш предлог се од почетка заснива на формирању заједнице аутономних српских општина, која не обухвата само север Косова. Мислим да су председник Николић и премијер Дачић у својој другој изјави појаснили државно становиште по том питању.

Омер Карабег: Ако би Приштина прихватила аутономну заједницу српских општина, шта би за узврат понудио Београд, да ли би то могло бити место у Уједињеним нацијама?

Марко Ђурић: У нашем предлогу нуди се веома озбиљан сет уступака који се тичу правног статуса институција које функционишу у покрајини, партиципације српске заједнице у тим институцијама, учешћа Косова и Метохије у различитим регионалним и међународним организацијама, као и решавања читавог низа практичних питања, од транспарентности финансирања до питања имовине. Међутим, питање о коме говорите није на дневном реду.

Омер Карабег: Господине Тахири, како ви гледате на идеју о томе да Приштина прихвати оснивање аутономне заједнице српских општина у замену за уступке од стране Београда?

Да ли ће Косово добити столицу у УН не зависи од Србије, већ од Савета безбедности.

Рамуш Тахири: Главна мана српске платформе је што не гледа на Косово као на заједницу народа и народности, него само кроз призму српског етничког елемента на Косову. Она тражи заједницу само за српске општине. Ми на Косову имамо и заједницу Бошњака, Турака, и других националности. У том предлогу се аутономија српске заједнице диже на државни ниво, док се аутономија Косова, које се назива покрајином, спушта испод нивоа аутономије Војводине, јер се полази од тога да Косово нема међународни субјективитет. Међутим, Косово га има, јер има билатералне односе са много земаља у свету. Косово је признало скоро 100 земаља чланица Уједињених нација, али ми знамо да, сходно Повељи Уједињених нација, без препоруке Савета безбедности Косово не може добити место у Уједињеним нацијама, а томе се противе Русија и Кина. Према томе, да ли ће Косово добити столицу у Уједињеним нацијама не зависи од Србије, већ од Савета безбедности. Чак и да имамо билатералне односе са Србијом, наше место у Уједињеним нацијама није сигурно. Међутим, ми своје циљеве остварујемо преко разговора у Бриселу. У тим разговорима ми смо већ постигли да се српска страна не противи нашем учлањењу у неке међународне и регионалне организације. Иначе, идеја о аутомној заједници српских општина је неприхватљива и због тога што би то значило да се на Косову, као у Босни и Херцеговини, праве национални ентитети. То не подржавају ни Европска унија, ни међународна заједница.

Омер Карабег: Господине Ђурићу, да ли би заједница српских општина била нека врста ентитета?

Марко Ђурић: Не могу се повлачити паралеле између нашег решења и оног у Босни и Херцеговини, али желим да нагласим да решење која нудимо постоји и функционише у многим европским земљама, па чак и оним са унитарним уређењем. Једноставно, ова врста аутономије у којој централна управа делегира аутономној заједници надлежности у области унутрашњих послова, правосуђа, као и у питањима која се тичу економских, људских и политичких слобода, није нешто што угрожава прерогативе власти у покрајини, како бисмо је ми наставили да третирамо, односно у држави, како је они називају и третирају.

Омер Карабег: Који су то модели у Европи на које се позивате, када нудите идеју о заједници српских општина на Косову?

У нашем предлогу, који ће бити интерпретиран у различитим фазама разговора у Бриселу, садржана су решења која постоје у Европској унији од Шпаније, преко Италије, до Белгије.

Марко Ђурић: Често смо у међународној заједници претходних година могли чути да су Косово и Метохија случај суи генерис. У нашем предлогу, који ће бити интерпретиран у различитим фазама разговора у Бриселу, садржана су решења која постоје у Европској унији од Шпаније, преко Италије, до Белгије, али ниједно од тих решења није прекопирано, већ ми желимо да наш модел, у дијалогу са привременим институцијама у Приштини, прилагодимо потребама становништва у покрајини.

Омер Карабег: Господине Тахири, на Косову се често помиње да би требало да постоји реципроцитет између положаја Срба на Косову и Албанаца у Србији. Да ли ће Приштина инсистирати на томе у преговорима?

Рамуш Тахири: Не. Неће инсистирати, у том погледу Косово даје пример који Србија треба да следи. А што се тиче модела о коме говори господин Ђурић, он би га могао испробати и у самој Србији, јер Србија није једнонационална, тамо има и Албанаца, и Бошњака, и Мађара, и Румуна, и Бугара, и Влаха, па бисмо на примеру Србије могли видети како функционише та аутономија. Међутим, општина Прешево, у којој претежно живе Албанци, нема скоро никакве надлежности, има их мање него суседна Медвеђа, која има и факултет. Становници Прешева не могу у својој општини оверети ни здравствену књижицу, да би то урадили морају ићи чак у Врање. Прешево нема никаквих надлежности које јој припадају по уставу и законима Србије. Али да се вратим на резолуцију скупштине Србије о Косову. Тамо пише “сва права и надлежности које као резултат преговора буду поверени привременим институцијама у Приштини биће потврђени уставним законом и пренети органима Аутономне покрајине Косово и Метохија у складу са уставом, законима и другим прописима Републике Србије“. То је нека врста аншлуса. Ово што сам цитирао из резолуције не даје никакве могућности за било какве разговоре.

Марко Ђурић: Мислим да је врло жалосно поредити један политички папир са аншлусом који је, како сви знамо, био злогласни потез нацистичке Немачке, којим је једна држава окупирала другу и изложила је најгрубљем правном и политичком насиљу у време Другог светског рата. Занимљиво је да се таква поређења праве у време када се на Косову руше споменици антифашистичкој борби. Што се тиче положаја Албанаца у Србији, ми бисмо били веома задовољни када би Срби у Републици Албанији имали макар и пети део оних права која уживају Албанци на југу Србије. Ова влада и председник Републике неће одустати од тога да јачају положај албанске мањине гарантовањем њених уставних права. Наша влада је формирала координациони центар који усмерава економску и политичку активност ка општинама које насељавају Албанци на југу Србије. Ми желимо да комуникација са представницима Албанаца на југу Србије, као и комуникација са политичким представницима Републике Албаније, од које ових дана можемо чути доста непримерених изјава, буде нешто што није условљено процесом дијалога између Београда и Приштине и њиховим дневно-политичким трзавицама.

Рамуш Тахири: Неумесно је поређење са Албанијом. За мене би било много природније да се пореди положај Албанаца у Србији са положајем Срба и осталих мањина на Косову, које имају сва права по европским стандардима. Или да поредимо надлежности које има Прешево, са надлежностима суседне општине Куршумлија, која је насељана Србима. Међутим, ја о томе говорим само начелно, јер као грађанин Косова немам право да се мешам у политичка права Албанаца и других националности у Србији. Говорим на основу онога што знам и што стоји у документима, без икаквог захтева за реципроцитетом, јер ми – као такозвана косовска влада и  косовске институције – не представљамо само Албанце, нити само албански интерес, већ интересе свих грађана Косова. А што се тиче рушења српских споменика и гробова на Косову, које је поменуо господин Ђурић, ја се срамим тога, јер је то гнусан чин и то се ни на који начин не може поредити са оним што је урађено у Прешеву.

Марко Ђурић: Мислим да је веома важно да наставимо да разговарамо о свим питањима. Наша страна је отворена и амбиција данашње генерације политичара у Београду је да до компромисног решења дође. Да бисмо то постигли неопходна је директна комуникација, у чему смо направили значајан искорак у претходних неколико месеци.

Омер Карабег: Господине Тахири, да ли и ви верујете да је могуће наћи компромисно решење?

Рамуш Тахири: Свакако, и потпуно са слажем са овим што је рекао господин Ђурић.

Омер Карабег: Значи, директни преговори – да би се дошло до компромиса.

Рамуш Тахири: Наравно, не каже се узалуд да је годину дана разговора боље него једна секунда рата.

Радио Слободна Европа / СРБИ НА ОКУП