Екуменисти нас осуђују и прете, а браћа нас не разумеју и окрећу главу од нас

“Не бој се мало стадо“(Лк 12, 32);

“Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас“(Јн 15, 18);

 “Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси“ (Јн 16, 2).

        Екуменисти кажу ви сте напустили, а браћа ви сте изашли …, а ми се питамо шта смо напустили и из чега смо изашли?

       Тек сада смо схватили колико је било тешко владики Артемију и његовом монаштву када су их протерали из њиховог дома, Рашко-Призренске епархије. Посебно је за њих било болно, после догађаја у Дубоком Потоку, када се протерани домаћин вратио у свој законити и Богом дани дом и када је из њега избачен од стране синодско-досовске и шиптарске коалиције. Тада се показало колико је коме стало до ИСТИНЕ, односно свако је показао своје право лице. Огроман број оних који су се до тада отворено борили против екуменистичког безакоња у СПЦ, одједном су подржали то безакоње. Уместо да подрже владику Артемија у његовом настојању да се врати у свој дом, одакле је протеран супротно свим законима духовним и световним, они су га осудили и самим тим дали подршку екуменистима да наставе са прогоном верног Христовог стада. Ми смо тада били међу реткима који су одлучно и отворено подржали владику Артемија.

Протеривањем владике Артемија из његове епархије, догодило се велико чудо које нажалост многи нису препознали. Тог момента некадашња Рашко-Призренска епархија која је обухватала територију Рашке и КиМ, постала је цела Србије. Света Небеска Србија на челу са Светим Савом је умолила Господа да обезглављеном Србском народу пошаље вођу који ће га водити путем ИСТИНЕ, путем СПАСЕЊА. И Господ нам је дао владику Артемија, човека малог раста, али великог срца и огромне вере, љубави и наде, који је данас једини архијереј у СПЦ достојан трона Светога Саве(остали архијереји или су отворени јеретици-екуменисти или својим ћутањем одобравају јерес). Поред невиђене медијске хајке у којој су се могла чути само екуменистичко-глобалистичка лажи, народ је препознао где је ИСТИНА, где је светлост и прихватио је пуног срца, Богом даног свога владику Артемија. Захваљујући томе, данас широм Србије има преко 20 катокомби, храмови за последња времена, које на позив народа оснива владика Артемије са својим монасима.

На Преображење прошле године почеле су службе Богу у катакомбној цркви у Бадовинцима и тада смо поново осетили Божију благод у пуном обиму. Као и у већини храмова СПЦ, осим малом броју где служе часни свештенослужитељи, и у храмовима у Шапцу, Мајуру и Ливадама (где смо најчешће ишли) Божија благодат само тиња. Питањe је дана када ће ти храмови постати обичне пећине пусте без благодати, јер неће Господ до века да трпи екуменистичко безакоње, хулу на име и реч Своју, или како каже у псалтиру: “И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао“(Пс.105-29). Донели смо тада једино исправну одлуку, да нећемо ићи на службе у храмове у којима служе свештеници “паписти“ који су послушни владики екуменисти, а не Богу, и више их нећемо примати у наше домове. Они који нису послушни Богу, него су због материјалне сигурности слепо послушни владики екуменисти, спремни су да почине и највеће злочине као свештеници Жичке епархије, који су по послушању свом владики Хризостому злостављали и потом избацили мати Јелену и њено сестринство зато што оне хоће да служе Христу а не папи. Наше одсуство са службе у поменутим храмовима, веома је обрадовало свештенике, јер смо им ми били савест која их је мучила. Али када смо одбили да их примимо у наше домове, они су се разгневили због страха да ће им се смањити приходи. Показали су тада своје право лице, да су то саму вуци у овчијим кожама, којима народ служи само за убирања прихода и лично богаћење, а ми смо осетили на себи шта значе речи из Псалтира:“Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју“(Пс.108-5). На местима где се само ИСТИНА сме чути у Божијим храмовима, у беседама где треба реч Божију да проповедају, ти свештеници износе највеће и најподлије лажи о нама. Свима је познато да је отац лажи сатана, па сад видите коме они служе. Том приликом су они, између осталог, рекли да смо ми лажни борци за веру који су напустили СПЦ, да смо лажни хришћани који људе одводе из храмова СПЦ у некакве катакомбе, да они који иду у катакомбе код владике Артемија навлаче на себе и своју породицу проклетство.

А ко су лажни хришћани?

Да ли су лажни хришћани они који се чврсто и одлучно држе стубова Православне цркве, а то су Свето Јеванђеље и Васељенски сабори или су лажни хришћани они који кажу да је то застарело, да то треба обесити мачку о реп, да треба веру прилагодити новом добу, добу антихриста?

Да ли су лажни хришћани они који врше богослужења онако како су то чинили и наши Свети претци, од Светог Саве преко Светог Василија Острошког и Светог Николаја Србског и Јустина Ћелијског или су лажни хришћани они који богослужења мењају и прилагођавају својим потребама и римокатоличким мисама?

Да ли су лажни хришћани они који се клањају Христу, величају хришћанске врлине и Богу се моле говорећи “Приђите, поклонимо се Христу, Цару и Богу нашем“ или су лажни хришћани они који се клањају папи, величају његов проклети новац и говоре “Приђите поклонимо се папи, он је Бог на земљи, њему се треба кљањати“?

Да ли су лажни хришћани они који се по катакомбама моле Богу, Пресветој Богородици и свим Светима да нам помогну да останемо на путу спасења, путу ИСТИНЕ у ова тешка и смутљива времена, или су лажни хришћани они који се моле са римокатоличким јеретицима по катедралама у Бечу, Сарајеву, Сплиту, Мостару, Суботици, Новом Саду, Београду или Шапцу, који се моле са Јеврејима у синагоги у Београду, па чак и по џамијама?

Да ли су лажни хришћани они који трпе прогон и мучеништво јер су остали верни Богу и роду или су лажни хришћани они који у име некакве лажне-екуменске љубави врше тај прогон и мучење и који хоће да верно Христово стадо принесу као жртву на крвави папин престо?

То што нас екуменисти вређају својим лажима и што нам прете, није нас изненадило јер смо то очекивали и то нас је само утврдило у нашој борби за ИСТИНУ, али нас је погодило и веома заболело што они који су до јуче били истог духа као ми, више нас не разумеју, односно оправдају оно што се не да оправдати, а осуђују оно што се не сме осудити. “Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме ненавидник, од њега бих се сакрио. Него Ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој, С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божји ходисмо једнодушно“(Пс. 54, 12-14). Браћа и сестре, за које смо сматрали да су истог духа као и ми, мирно су слушали лажи које су свештеници износили против нас, а неки чак сматрају да су свештеници у праву. Кажу папа је далеко, а и овде се служи како треба, при томе заборављајући да је отац лажи сатана и да се ћутањем одобрава лаж и издаје Бог. Њима не сметају они који се клањају папи и тиме се поносе, они који се са секташима и јеретицима моле, који прете и лажу, а сметамо ми и од нас окрећу главу јер кажу да смо ми изашли из СПЦ. Заборавили су на речи Господа: “Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их“(Мт. 7, 15–16) и “Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“(Откр.3,16).

Духовници који су до скоро грмели против екуменистичког безакоња у СПЦ наводећи речи Светог Апостола Павла:“Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница свјетлости и таме, каква је заједница правде и безакоња“(2. Кор. 6,14), који су нас храбрили и подржавали у нашој борби за веру, говорили када је почео прогон владике Артемија да смо добили свога владику, који су у својим манастирима певали са народом песму “Ми нећемо римског папу…“, говорили су да треба да дође до општенародног бунта против екуменизма и да владика Артемије треба да крене у отворену борбу против екумениста… Када је владика Артемије кренуо у одлучну и отворену борбу да уз Божију помоћ сачува СПЦ од пропасти, односно уније са папом, а народ кренуо у бунт против екумениста, ти духовници одједном су се ућутали, направили поделу у народу и невиђену смутњу, а оно што су некада подржавали сада осуђују, а своју савест умирују речима “иди мудро, не погини лудо“. Њима више не смета екуменистичко безакоње, али им зато сметају трибине на којима сведочимо ИСТИНУ и разобличавамо лажи, говорећи “ко сте ви да осуђујете пола СПЦ, вама нико не одговара“. Више им не смета што Патријарх и Синод позивају римског архијеретика папу, што се исти више моле са јеретицима по катедралама, него са народом Србским  у храмовима СПЦ, што им се владике сликају испод слике кардинала смрти Степинца и моле том истом крвнику Србског народа у катедрали у Сплиту за опроштај, али им зато смета владика Артемије што се отворено супроставио екуменистима у СПЦ и што не признаје њихове безаконске и неканонске одлуке. Некада су нам давали благослове да не идемо у храмове где служе екуменисти и да их не примамо у куће наводећи речи Светог Апостола Павла:“Заповиједамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа да се клоните од сваког брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас“ (2. Сол. 3, 6), а сада им смета што владика Артемије оснива катакомбе и што ми идемо у њих. За њих нису расколници екуменисти у СПЦ који су одступили од Бога и рода и који нас воде у сусрет сатанином намеснику на земљи папи, него су расколници владика Артемије и његово монаштво који су послушни Богу и који се држе Православне вере онако како нам је Господ преко Светог Саве дао.

Нама је савест мирна, спокојна и задовољна, јер како смо радили и веровали пре, тако се понашамо и данас, одлучно и непоколебљиво се држимо Светосавског завета:“За Христа све, Христа низашта“! Радосно певајући “Блажени сте ако вас узасрамоте и успрогоне и реку против вас свакојаке рђаве речи, лажући мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима!“, ми опраштамо и онима који нас осуђују и онима који нас не разумеју и молимо се Свемилостивом Господу да их уразуми да и они крену путем спасења којим идемо ми са нашим владиком Артемијем. А они који и даље сматрају да владика Артемије не чини што је по вољи Божијој, нека покушају да одговоре на следећа питања:

 “Какву заједницу има светлост са тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром?
Или какав удео има верни са неверником?“ (2. Кор. 6,14-15).
  Какву заједницу има Христово стадо,
са онима који се клањају сатанином намеснику на земљи папи?

Дана 07/20.01.2013. лета Господњег   

С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац при
катакомбној цркви у Бадовинцима