Уз помоћ ракета и интернета

Да ли знате да је литар бензина у Сирији данас око 50 динара, килограм хлеба 10 динара, а годишња цена коришћења студентског дома (спавање и храна) за једног студента око 200 динара? У последњој социјалистичкој земљи Блиског истока, која је већ пуне четири године у грађанском рату у којем опозицију помажу муџахединске терористичке банде свих могућих провенијенција…

И сада турски председник Реџеп Таип Ердоган изјављује да је приоритет политике Турске према Сирији промена сиријског режима. Ердоган је предао документ турском парламенту како би његова влада добила овлашћења за извођење војних операција унутар Сирије, све под изговором борбе против тероризма и ради очувања националне безбедности Турске. Ако председник једне државе јавно каже да је приоритет политике његове земље рушење режима у другој земљи, онда је то грубо кршење Повеље УН, крах међународног права и сумрак међународних односа.

Турска обезбеђује снагама опозиције, али и терористичким бандама у Сирији све видове политичке, војне и логистичке помоћи, омогућава обуку и прелазак терориста, који су пореклом из 83 земље света, из Турске у Сирију. Преко турске територије иде украдена сиријска нафта коју терористи ИДИЛ-а извозе у свет преко турске луке Џејхан. За 25 долара по барелу. Како Анкара може то да објасни? Никако. Како објаснити представу за јавност са заробљавањем особља турског конзулата у Мосулу, што су урадили терористи ИДИЛ-а, са њиховим брзим пуштањем? Односи турске владе и странке Правде и банде из ИДИЛ-а? А завера откривена у граду Аин ел Араб, јасни докази односа између Турске и ИДИЛ-а? Зашто је Анкара прекршила резолуције Савета безбедности УН 1373, 2170 и 2178?

Догађаји у Сирији само су део терористичке и антитерористичке приче почев од 11. септембра 2001. године. Пуцњава пред парламентом Канаде, канадски војници на улицама Отаве, ваздушне акције САД и савезника против снага ИДИЛ-а у Сирији и Ираку, бомбе које свакодневно праште у Авганистану и у Ираку, али и на Филипинима и у јужном Тајланду, све то показује, да када је тероризам у питању, и после 13 година од напада на Њујорк и Вашингтон свет није постао безбеднији. Односно, циљеви које је коалиција за борбу против тероризма себи поставила ни из далека нису остварени. Жаришта тероризма негде су само пригушена, тињају, али се и премештају са континента на континент. Модерни терористи повезали су се идеолошки и војно, идеолошки су искористили регионалне конфликте који већ дуже постоје, Кашмир и Блиски исток, док је трећа димензија, заправо, дугорочна стратегија „исламизације” етничких сукоба, пример је Чеченија.

У том контексту, ИДИЛ није нелогична појава, односно феномен. ИДИЛ није ни држава, ни терористичка организација, то је идеја. А против идеје нису довољне ни ракете „томахавк”, ни борбени млазњаци, ни копнене снаге са тенковима, ни затвор Гвантанамо. Против идеја се можете борити само идејама.

Јер, ако узмемо да је 21. век донео три различита типа терориста, како објаснити да данас у 21. веку млади Скандинавци прелазе у ислам и боре се као терористи у редовима ИДИЛ-а? Не млади из Новог Пазара, већ млади из Стокхолма и Копенхагена.

Имамо, дакле, „универзалног исламског војника”, искусног борца који је своја искуства стекао у џихаду у Авганистану, Ираку, Босни, Чеченији. Имамо терористе „домаће производње” – неко ко је дете миграната, особа друге, или треће генерације, неупадљиво одрасла на Западу, касније се радикализује и врши терористичке нападе. Ипак, најмање се зна о трећој врсти терориста, такозваним мученицима, преобраћеницима, рођеним Европљанима, који су приликом склапања брака прешли у ислам, и који су се због било каквих каснијих догађаја и утицаја радикализовали. Рођени Немци, Холанђани, Италијани и плавокоси Скандинавци гинули су и гину на страни џихадистичких терориста. Срба још нема у том друштву, али грађана Србије изгледа да има.

Како се супротставити таквим џихадистима? ИДИЛ заговара исламску државу у којој нема разлике између државе и религије, у којој је исламско право једино важеће право. Против те идеје Запад се може борити само идејама које су јој дорасле. Но, Запад још није развио „запаљиву идеју” која би исламску заједницу у свету убедила да постоји нека алтернатива, а можда чак и нешто боље од идеје успостављања исламске божје државе. Политичари и интелектуалци Запада ту „контраидеју” још нису развили, уместо тога председник Турске јавно позива на рушење председника Сирије. На почетку 21. века. Уз помоћ бомби, ракета и интернета.