Шиптаре по Војводини брани цела држава, за косметским Србима плачу Танјугове вести

И док траје ово реаговање српских институција и драматично извештавање о нападима на имовину Албанаца истоветни или гори напади Албанаца на Србе, на Косову и Метохији  – влада скоро потпуни мук и ћутање.

… 

• Дрон са заставом велике Албаније изазвао је бурну реакцију екстремиста и националиста: последица су напади на имовину Албанаца у Србији, али и масовни напади на имовину Срба на Космету.

• За цео свет, за све земље и суседне и друге, па и за нашу власт, институције и невладине организације први, прави и велики проблем представљају само напади  на имовину Албанаца у Србији!

• А велики број напада на имовину и животе Срба на Космету се скоро и не бележи, не помиње, или стидљиво и кратко нотира, а уопште не осуђује и критикује. Срби и у овом случају остају слободна и незаштићена мета – прави глинени голубови! Порука са свих страна је јасна: удри слободно по Србима!

Пише: Јово Вукелић, проф. филозофије

Фудбалска утакмица  Србија-Албанија, играна 14. октобра у Београду, а прекинута због појаве дрона са заставом „велике Албаније“ на стадиону  изазвала је већ сутрадан етничке напетости и у покрајини Војводини и у покрајини Косово и Метохија. У многим местима у Србији, посебно у Војводини (том симболу међуетничког разумевања?!?) дошло је да напада на имовину Албанаца.

Запаљене су радње Албанаца (углавном пекаре и посластичарнице), или су каменоване, а неким Албанцима је наводно прећено и физички, али није за сада забележен ниједан физички напад, или угрожавање живота Албанаца.
Зид „плача“

Прво, српски органи реда су промптно реаговали и похапсили скоро све учеснике напада на 23 објекта чији су Албанци власници. Ухапшено је до сада 11 малолетника и шесторо одраслих који се сумњиче за те инциденте.

Друго, скоро да нема политичке институције, од парламента до владе Србије, а да не говоримо о невладиним организацијама које нису најоштрије осудиле ове изгреде. Наравно, с пуним правом. Посланик владајуће Српске напредне странке (СНС) Милован Дрецун упитао је у парламенту шта ће држава учинити да спречи деловање група које организовано ремете националне и верске односе у земљи.

Тражена је и заштита и та заштита је и пружена и траје у чувању имовине Албанаца. Јединствена порука свих ових реаговања гласи: надлежни органи морају да пошаљу јасну и превентивну поруку да такво понашање није дозвољено.

Треће, у медијима је овим инцидентима посвећена велика пажња, дат је огроман простор, у којем говоре и жртве напада. Праве се и посебне емисије на телевизијама са учесницима који ове догађаје кометаришу, осуђују, згражају се… Бајрам Темај има пекару у Новом Саду скоро 30 година, а запошљава 70 радника. Он каже: Захвалан сам градској и покрајинској власти, и полицији. Задовољан сам што су починиоце брзо пронашли. Ово ми је стварно једна велика подршка и наравно да почињу емоције да раде и да се осећам другачије, јер је устала цела држава и стала пред хулигане. Тако да смо заједно са свима успели у року од два-три дана да нађемо починиоце што су нам разбили излоге.

Сви српски штампани медији су пуни коментара и оштрих осуда напада на имовину Албанаца.
Зид ћутања

И док траје ово реаговање српских институција и драматично извештавање српске и шире јавности о нападима на имовину Албанаца истоветни или и понекад гори напади Албанаца на имовину Срба, претње и паљевине имовине Срба, потсећамо исто тако држављана Србије (као што су и Албанци у Војводини) на Косову и Метохији  – влада скоро потпуни мук и ћутање.

На српској политичкој сцени, од стране званичних институција, парламента и владе Србије, невладиних кукурику организација и нарикача које брину о имовини Албанаца нема саопштења о кривичним делима напада на  имовину Срба на Космету. Нема осуда напада на верске и сакралне објекте Српске православне цркве, нема оштрих критика у Парламенту.

Нема званичних апела државних органа Србије и тражења од приштинских власти заштите Срба и њихове имовине на Космету. Или их ми можда (извињавамо се у том случају) нисмо видели и забележили. Само се стидљиво и то у понеком медију објаљују кратке вести о нападима на имовину Срба и СПЦ на Косову и Метохији. Нема посебних емисија на главним телевизијама, нема интервјуа и изјава оштећених Срба, као што има у изобиљу изјава оштећених Албанаца. Нема ни изјава свеприсутних аналитичара о тим инцидентима у покрајини Косово и Метохија, кaо што их има из покрајине Војводина?!?

Ипак има један изузетак. Огласио се једино један „косовски министар“! И то Србин Далибор Јевтић, „министар за заједнице и повратак“ који је осудио најновије инциденте.

Тај високи и дебели зид ћутања, армиран бескрајном безосећајношћу наткрио је као мркли мрак све што се ради против Срба на Космету.

Ко је видео било где, на некој телевизији или прочитао у неким српским новинама, било шта (сем штурих вести о томе) о страдањима Срба и уништавању српске имовине? Ако таквих има, нека се јаве!
Да ли се однекуд чека одобрење
за осуду албанских напада на Србе?

Шта чекају највиши српски званичници? Зашто нису до сада организовали ванредну конференцију за новинаре, зашто нису дали изјаву медијима, зашто нема саопштења владајућих странака о тим нападима и кривичним делима на Србе? Зашто нема осуда, зашто нема апела, званичних захтева за заштиту Срба и њихове имовине на Космету?  Да ли је ико сазнао да је неко од нападача, вандала, екстремиста, хулигана, како год да их зовете,  на Србе на Космету ухапшен? Да ли то интересује српске власти?

Да ли се можда чека да ЕУ прво осуди те нападе Албанаца на Косову?

Да ли је неко те Србе чија је имовина уништена посетио, неко од представника власти из Србије, или приштинских власти? Да ли им је обећао помоћ, пружио заштиту?

Мора се истаћи да је кратке информације, вести о нападима на српску имовину бележио Танјуг, што и јесте његова основна делатност. Наслови тих вести гласе:

• Графити ИСИС-а и УЧК на Високим Дечанима (13. и 14. октобар); Вехабија претио монахињама на Космету?(14. октобар); Нападнут парохијски дом у Ораховцу и напад на породицу свештеника Срђана Јеринића.(15. октобар); Молотовљевим коктелима на српску продавницу у селу Гојбуља, код Вучитрна (15. октобар); Албански графити на српским кућама у селу Црквена Водица код Обилића (16. октобар); Група албанских ђака упала је у српску школу „Браћа Аксић“ у Липљану и прекинула наставу на српском језику; Прва је запаљена у селу Суви Лукавац, општина Исток, породици Ратковић (17. октобар); Запаљена кућа у Опрашкама, општина Исток, породици Вулетић (18. октобар); Молотовљеви коктели у Косовској Митровици (19. октобар); Запаљен аутомобил српске породице породици Нојић у Гњилану (19. октобар); Напад на српску кућу Драга Конића у Клини (20. октобар); Клина, запаљена кућа српских повратника запаљена кућа породице Младена Дабижљевића селу Дрсник (21. октобар); У насељу Љуг у Истоку запаљена кућа Миомира Пантића (22. октобар); Каменована једина српска кућа у центру Клине (23. октобар).

Један од примера је и радио емисија „Слободне Европе“ – „Гаф недеље“ која се на комичан начин бавила прегледом догађаја за период од 10. до 17. октобра. Тада је на КиМ било чак девет (9) забележених напада – у њој за готово пола сата трајања није поменут ни један од њих, иако имају неколико својих дописника на Косову. Напади и интервјуи са Албанцима из Војводине поменути су у више наврата.
И док је ово списак свакако не свих, него само 14 напада на Србе на Космету, које смо успели да пронађемо у српским медијима, владајућа Српска напредна странка је пожурила да се истакне, ваљда пред западним факторима, следећим саопштењем: „СНС осудила нападе на албанске радње. СНС најоштрије је осудила нападе на горанске и албанске радње, оценивши да су овакви вандалски чинови дело оних који су непријатељи Србије и свих њених грађана.

СНС је у саопштењу такође затражила од надлежних државних органа да под хитно приведу правди налогодавце и извршиоце ових срамних напада, и да заштите све грађане Србије. Онима који мисле да ће насиљем направити атмосферу страха поручујемо да неће успети, јер је Србија данас одлучна на свом путу да постане модерна, нормална и европска држава и јача од свих облика вандализма и насиља„.

О нападима на Србе са Космета, осуди тих Срба жртава, одбрани њихових елементарних људских права нигде ни речи. Можда то планирају у неком другом, следећем саопштењу, једног далеког дана… Али, оваквим игнорантским односом према својим држављанима – Србима вероватно је да тог далеког дана и прилике и не буде, јер Срба на Космету више неће бити!

Стога је закључак кратак: оваква небрига према својим држављанима давно није виђена. Срби могу и даље да буду глинени голубови!

Јово Вукелић је рођен 1952. године у Херцег Новом. Дипломиро је на Филозофском факултет у Београду.

Као студент је прогањан па потом и осуђен 1974. (као студент друге године) на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија. Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.

Припремиле: КМ Новине