Хомосексуални бракови: норма или разлагање јавног морала?

Једном су Владимира Путина замолили да прокоментарише изјаву сада већ бившег градоначелника Москве да је геј парада сатанистичка ствар. Председник није хтео да коментарише те речи, уместо тога је одговорио: «Мој однос према геј парадама и сексуалним мањинама везан је за вршење мојих службених дужности. Један од главних проблема земље је демографски. Али, ја поштујем и увек ћу поштовати слободу човека у свим њеним појавама.»

А сада да се вратимо на ствар. Масовни митинзи против легализације хомосексуалних бракова и намере да се речи отац и мајка замене речима родитељ број један и два одржани су недавно у Француској. Ови догађаји нас наводе да се вратимо вечитој теми против ЛГБТ удружења у Русији и Европи. Представљамо учеснике Округлог стола: Посланик Законодавне скупштине Санкт-Петербурга, аутор «Закона о забрани пропаганде хомосексуализма и педофилије међу малолетницима»- Виталиј Милонов и извршни директор црногорске невладине организације LGBT Forum Progres Здравко Цимбаљевић.

Прво питање нашим саговорницима: ваша оцена догађаја у Француској.

Здравко Цимбаљевић:  Из принципијелних разлога подржавамо потврђивање људских ЛГБТ права у свим крајевима света. Поштовање људских права је еволутивни процес и поред свих актуелних, као и отпора у прошлости, он је незаустављив. У Француској је протеклих пола године изузетно динамична национална дебата о даљим усмерењима поштовања права ЛГБТ особа. То посебно има везе са чињеницом да је у тој земљи на власти пролевичарска адиминистрација на челу са председником Оландом. Она жели део свог мандата обележити доприносом развоју права истополних парова и породица. Чињеница је да већина у француском друштву сматра да су се данас избрисале класичне и стереотипне границе између улоге оца и мајке у васпитавању деце. Двадесет је први век. Многи живе само с мајкама или само с очевима, па што онда не би могли с две мајке или са два оца. То је суштинска порука кампање коју снажно подржавамо и која ће за један број година постати актуелна и на Балкану.

Виталиј Милонов: Процеси су стигли до тога да је у многим европским државама практично избрисана граница између са једне стране светог савеза који се назива породица, а која представља једину нормалну биолошку форму људске егзистенције и са друге стране непородица. Ако друштво није деградирало, оно почиње да протествује, зато што не жели да се њиховој деци намеће алтернативни стандард. Видите, нико од оних који су изашли на тргове не протествују против права људи нетрадиционалне оријентације. Ко са ким живи и како проводи време није важно. Важно је нешто друго: то што се дешава унутар четири зида износи се на свеопште разматрање и покушава да стекне легалну форму. Са тачке гледишта државе, друтшва, нације- хомосексуални брак није једнак традиционалним односима. Он ништа не производи и компромитује јавни морал. Драго ми је што смо ми у Русији на време приметили болест и извршили вакцинацију.

Господине Милонов, закон о забрани пропаганде хомосексуализма који сте разрадили у Санкт-Петербругу је својевремено подигао буку у Европи. Реците шта вас је подстакло да се позабавите тим питањем?

Виталиј Милонов: Један од сигнала била је брошура коју смо пронашли, припремила ју је невладина организација која се финансира из иностранства. Она је говорила ученицим, рецимо 4. Разреда, каква може да буде љубав и какве могу да буду породице. Најстрашније је што се тамо говорило и о породицама где су две жене и два мушкарца. Ја као отац не желим да се деци наше земље без воље родитеља нешто слично усађује као мишљење и став. Зато држава предузима додатне кораке за заштиту деце од негативних информација. Друштво које прихвата правила игре, наметнута од стране сличних организација, врло брзо деградира.

Господине Цимбаљевићу, какав је ваш однос према сличним иницијативама?

Здравко Цимбаљевић:Русија има кључан геостратешки положај у Европи и свету. Црна Гора такође Русију види као једног од својих стратешких партнера. Међутим, генерално мислимо да Русија заслужује бољу позицију и много квалитетнију улогу у промовисању људских права у целом свету. Та позиција не сме бити креирана од стране екстремних православних великодостојника и традиционалиста. Мислимо да такви приступи ову велику земљу не представљају у позитивном смислу. Зато и очекујемо да дође до корекције како унутрашњих тако и спољашњих приступа руске администарције када је реч о политици поштовања људских права. Уверени смо да Русија то заслужује.

Обично протинвици одржавања геј-парада наводе као један од разлога неспремност, конзервативност друштва. Да ли сматрате да је то озбиљан аргумент?

Виталиј Милонов: Сваки друштвени догађај не треба да штети самом друштву. Као и у братским балканским земљама, тако и у Русији, постоји неприхватање тих нових стандарда . Јер, одржавање парада поноса, то није животна потреба, то је демонстрација полне изопачености. Сам смисао ове манифестације је јавно размазивање традиционалних врдности по асфалту тргова на којима се одвија геј парада. И ко, ако не друштво има право да говори да ли му је то потребно или не.

Здравко Цимбаљевић: Кључни проблеми Русије али и већине балканских друштава јесте патријархалност и неговање негативних аспеката традиције. Такође, ти простори дозвољавају претерано укључивање црквених кругова у важне друштевне и политичке одлуке. То ограничава развој људских права и слобода. То лимитира укупан политички, али и економски напредак тих земаља. Јављају су озбиљне поседице којима се одговорна власт мора позабавити. Ми зато и верујемо да мора доћи до заокрета у политици и да се уместо превазиђене прошлости у центар политичке пажње мора ставити људско достојанство и потврђивање права сваког појединца да слободно и одговорно живи. Чињеница је да друштва која не пружају отпор развоју људских права данас уживају бољи еконосмки статус и својим грађанима омогућавају благостање.

Како стоје ствари с положајем ЛГБТ организација у Русији, господине Милонов?

Виталиј Милонов:  Несумњиво ужасно. Са тачке гледишта ових организација. Али оне никада не изјављују о својим коначним циљевима, само говоре на пример о томе да закони попут оних које сам предложио буде хомофобију у друштву. У ствари њихови циљеви су разумљиви. Хајде да видимо шта су постигли, рецимо, у Енглеској, где је могуће усвајање деце од стране хомосексуалних парова. На све начине се представља да ће у том случају дете стећи добро образовање и да на прави начин могу да воле само хомосексуални парови! Затим, они траже једнака права за хомосексуалне партнере. Ако ми на пример усвајамо програм Доступни станови, онда треба дати стан не само момку и девојци који су се срели, заволели и решили да роде дете, већ и хомосексуалним паровима који себе називају породицом. Осим тога у Енглеској је све оштрија забрана традиционалне тачке гледишта. Власиницу хотела казнили су са 2500 фунти зато што је она као верница одбила да изда собу тек венчаним хомосексуалцима, већ је пристајала само на собу са одвојеним креветима. Тамо је постојало неколико судских одлука које забрањују конзервативним породицама усвајање деце. При томе узрок није био то што немају довољно новца или мали стан, већ то што не могу да осуграју потребан ниво толеранције својој деци. А тамо хомосексуални парови усвајају децу без проблема. Ево до чега покушавају да доведу ЛГБТ организације.

Господине Цимбаљевићу, исто питање вама у погледу Црне Горе.

Здравко Цимбаљевић:  ЛГБТ популација у том смислу, са правне стране јесте заштићена. Јер закони су добри, али на терену, ствар је тотално другачија. Самим тим што сам ја једини у јавности, то говори колико је у ствари ЛГБТ заједница охрабрена да прича о томе, односно да припадници заједнице буду јавно оно што јесу, да не морају бити иза завесе. Мислим да је проблем нашег друштва „прихваћеност различитости“. То је проблем не само ЛГБТ, већ и осталих аспеката у друштву, односно осталих мањина које такође чине ово друштво- а то су особе са инвалидитетом и ромска популација која је још увек на маргини. Све мањине траже прихваћеност од стране друштва, у нашем случају, то је хетеросексуална већина која углавном мисли да је хомосексуалност болест. Ми морамо да исправимо ту слику. Што се тиче искуства на терену, ја сам потичем из Никшића, града који је веома патријархалан. Традиционализам још увек влада у тој средини. Поменућу да сам прошле године покушао да прошетам мојим градом и после неких 100метара, више нисам могао. Уз пратњу полиције, морао сам да напустим свој град, јер су особе око мене почеле да узимају каменице, стаклене пепељаре из локала са намером да ме гађају- јер ја сам ипак непожељни хомосексуалац.

 Тимур Блохин, Јована Вукотић / Глас Русије