Поднет захтев за рехабилитацију Николе Калабића

ВАЉЕВО, 16. јануара 2013. – Вишем суду у Ваљеву поднет је захтев за рехабилитацију четничког команданта Николе Калабића, потврдјено је у среду агенцији Бета у том суду.

У Вишем суду је речено да је поступајући судија по том предмету „на више адреса послао захтев за достављање документације, за шта је потребно време“.

Подносилац захтева, Калабићева унука Весна Драгојевић ће морати да докаже да је Калабићев потомак и уколико не достави документацију о врмену и смрти комаданта Горске гарде, то ће учинити суд по службеној дужности.

По подацима објављеним на Википедији, Калабић се, по распаду Југославије, на Букуљи 1941. прикључио четницима војводе Косте Пећанца кога је убрзо напустио због његове сарадње са Миланом Недићем за кога је Калабић „био уверен“ да ће сарађивати са Немцима.

Потом се, у лето 1941. на Равној гори, прикључио пуковнику Бивше југословенске војске у отаџбини Драгољубу – Дражи Михаиловићу, а од новембра те године је био командир чете у Горској гарди краља Петра Другог Карађорђевића. Од 1944. поново је био у Горској гарди.

По званичној историји, Калабић је издао Михаиловића и помогао да он 1946. буде ухапшен код Вишеграда како би му се потом судило. Ту верзију сада оспоравају поједини историчари и публицисти, а нема поузданих података ни о томе где је, када и на који начин, наводно 1946, окончан живот Николе Калабића.

БЕТА

22.01.2011.g

Ваљевски Основни суд званично је прогласио мртвим Николу Калабића, команданта Горске гарде Југословенске краљевске војске у отаџбини током Другог светског рата. Поред тога што је озваничио Калабићеву смрт, 65 година после његове погибије, суд је прихватио и аргумент да је Калабић убијен два месеца пре хватања Драже Михаиловића, чиме је довео у питање дуго важећу верзију да је Калабић издао свог команданта Озни.

– Никада нисмо веровали да је Никола издао Дражу. Да је тако било, зар би наша породица после рата преживљавала прогоне, лишавање грађанских права и одузимање имовине. Дочекали смо да суд, на 65-годишњицу његове погибије, усвоји верзију по којој је Калабић убијен два месеца пре хватања генерала Михаиловића, па га није могао ни издати – причају потомци Николе Калабића.

Иако званична историја нема одговор на питање како је Калабић скончао, а деценијама је пропагирана његова претходна издаја Михаиловића, суд је сада као званичну верзију прихватио сведочење пензионисаног свештеника из Горњег Милановца Мијаила Даниловића, по којем је Калабић убијен у заседи Озне у јануару 1946. године, два месеца пре генераловог хватања.

Том судском решењу, на основу захтева Калабићевих потомака, претходио је оглас ваљевског суда у Службеним гласнику, у поступку проглашења нестале особе умрлом, у којем је стајао позив свима који нешто знају о животу или смрти Николе Калабића да се јаве у року од месец дана.

Како се нико није јавио, оспорио или допунио сведочење Мијаила Даниловића, Основни суд је констатовао да постоје законски услови да Николу Калабића званично прогласи мртвим.

Према протином сведочењу, командант Горске гарде убијен је 19. јануара 1946. године у једној пећини у кањону реке Градац у близини Ваљева, где се крио са групом својих највернијих следбеника. Тога дана, стоји у сведочењу Даниловића, открила га је и опколила група припадника Озне.

У покушају да се пробије кроз њихов обруч покошен је рафалом. Док су се изненађени Ознаши надвили над Калабићем и сами не верујући кога су убили, његови пратиоци су се разбежали. Двојица одбеглих касније се прикључила Копаоничком четничком одреду у којем је био и прота Мијаило Даниловић.

Судско решење да је званично мртав на такав начин са сузама у очима дочекали су потомци Николе Калабића у Ваљеву.

– Моја баба Борка је увек говорила да ће умрети са два највећа бола, због смрти свог малолетног сина којег су стрељали комунисти и због наводне Николине издаје Драже у замену за његов живот. Увек је говорила да је Никола дао заклетву и да није издао Дражу. На овај начин са његовог имена је скинута љага коју су деценијама Озна и Удба пласирале – каже Весна Калабић.

Исто су својевремено наводили очевици Калабићеве погибије на овај начин, његови пратиоци Божа Божановић,Вељко Костовић и Радомир Петровић Кент.

С правоснажним решењем суда породица може да покрене оставински поступак. Такође, желе да коначно и сазнају где је Никола Калабић покопан, с обзиром на то да до сада надлежне државне службе то нису желеле да обелодане.

– Од БИА никада нисмо добиле одговор о његовој судбини, а у државном архиву су нам рекли да његов досије постоји, али да још није усвојен закон по којем би грађанство имало слободан увид у таква документа – кажу унука и праунука команданта Горске гарде.