Jош jедан разговор са Зораном Анђелковићем

У свом Балканском дневнику недавно сам нашао још један разговор са Зораном Анђелковићем. Наш сусрет се десио у мају 2005. године, када је Анђелковић био потпредседник Скупштине Србије и истовремено Генерални секретар Социјалистичке партије Србије.

Слободан Милошевић је био још жив и суђње против њега је било у јеку. У Хагу су до тада боравили угледни руски политичари и војна лица која су добро знала Слободана Милошевића. Они су долазили у Међународни трибунал како би светска јавност сазнала из прве руке о томе шта се у ствари дешавало у Југославији за време управе Слободана Милошевића. У том разговору са мном Слободан Анђелковић је био врло отворен и говорио је о ономе што је и данас занимљиво српским слушаоцима.

Како по вама тече суђење Слободану Милошевићу? Како се он брани, како се понаша у Хагу, и колико пажљиво то прате у Србији?

Наша улога у том процесу своди се на то да помажемо у организационом плану и пружамо финансијску подршку онима који пристају да иступе на том суђењу као сведоци на Милошевићевој страни. У тесном контакту са невладином организацијом Слобода налазили смо сведоке, помагали им за време боравка у Хагу. У томе се састоји наша подршка бившем председнику Југославије. Што се тиче самог суђења у Хагу, сматрамо да Милошевић сам има право да одабере себи начин одбране. Он је решио да се брани без адвоката. Жели да историјске чињенице догађаја 1990-2000. постану познате јавности од њега самог, а не преко адвоката. Само Слобдан Милошевић који је руководио Југославијом у то време може да да пуну слику балканских догађаја тог периода. Мислим да многе чињенице које зна господин Милошевић не желе да чују у Хагу. За судије које најчешће заузимају антисрпски став Милошевић је симбол осуде читавог српског народа и ови подаци су очигледно непожељни. Истину, праву истину о томе шта се дешавало и у Србији, и у Хрватској, и у Босни и на Косову зна само Милошевић. При томе са нијансама о којима на Западу данас не воле да говоре.

У Хаг је већ специјално долазио бивши премијер СССР Николај Ришков, бивши шеф владе Русије Јевгениј Примаков и генерал Ивашов, како би иступили на страни оптуженог. Да ли ће њихова сведочења утицати на ток суђења Слободану Милошевићу?

То је врло важно што такве значајне политичке фигуре као Николај Ришков, Јевгениј Примаков и генерал Ивашов иступају на Хашком Међународном трибуналу. Сама њихова појава пред судијама и тужиоцима, њихова сведочења могу да имају велики значај за господина Милошевића. Суд је чуо државне посленике који не само да знају читаву истину о томе шта се дешавало у то време на Балкану, већ су помагали и српском народу када је НАТО 1999. године 76 дана и ноћи методично покушавао да уништи из ваздуха нашу земљу.

Веома бисмо желели да у Хаг дође Медлин Олбрајт, и Бил Клинтон, и они људи који су наређивали и испуњавали наредбе да се Томахавцима бомбардује Србија и Црна Гора, да се баца на људе и индустријске објекте осиромашени уранијум, да се руше мостови преко Дунава, да се убијају новинари Телевизије Београд и слично. Сви злочини Американаца и њихових НАТО савезника се не могу набројати. САД су чиниле све да разбију целовиту државу Југославију на поједине земље. То се десило још почетком 90-их годиан када је на Балакну тек почео процес иступања из састава федерације.

Врло нам је важно да јавност сазна за податке о преговорима у Рамбујеу на зиму 1999. године. Јер пошто су Американци и албански лидер Хашим Тачи који је пре тога био обичан командант Ослободилачке војске Косова практично осујетили преговарачи процес, НАТО се обрушио читавом својом армадом против СР Југославије. Тако да сведочења америчког специјалног представника на Балакану Ричарда Холбрука и руског амбасадора за специјалне мисије Мајорског врло су важна за Милошевића, и за нашу јавност.

Посебно желим да подвучем важност сведочења Николаја Ришкова, Јевгенија Примакова и генерала Ивашова. Управо они су рекли судијама, значи и нашој јавности, шта се у ствари дешавало у региону 90-их година прошлог века. Ми до дана памтимо како је у марту 1999. године премијер Примаков окренуо изнад Атлантика свој авион који је летео у САД и вратио се у Русију, када је сазнао да је НАТО авијација почела да бомбардује Југославију. Овај храбар политички поступак је значајно ојачао улогу Русије у очима наших људи. Тада смо схватили да је Москва на страни Срба и то нам је дало снаге да издржимо сав кошмар овог рата.

Константин Качалин / Глас Русије