У Хрватској “посвећена“ фашистичка грађевина – “ктитор“ певач Томпсон

Грађевина за верске потребе по римокатоличким обичајима, чију је градњу финансирао истурени хрватски фашиста и естрадна личност, певач под називом Томпсон, у суботу је „посвећена“.

…

„Цркве“ у славу фашизма

Грађевина у Чавоглавама, родном месту овог певача, селу са око 200 житеља, подигнута је у част „Хрватских мученика“ десет година након постављања камена темељца. Обичајне радње за пуштање у рад обавио је шибенски бискуп Анте Ивас. Своју усхићеност Ивас је исказао „рецитирајући“ стихове Томпсонових песма. Том приликом организовано је велико славље.

„Волио бих да ове ријечи светог писма понесемо данас са овог нашег славља. Да сваки од нас пита “гдје је мој стол, јесам ли ја можда који пут судионик вражјег стола”. Ја више нећу ништа говорити него ћу вас препустити да осјетите како човјек који хоће живјети своју Цркву може своме народу даровати пуно лијепих размишљања, лијепих потицаја и лијепих пјесми. Нека се засраме они који у овим ријечима и пјесма виде нешто друго, поручио је бискуп Ивас почевши рецитирати познате стихове Марка Перковића који говоре о „домовини, домољубљу, Богу, завичају“.

Ево текста дела једне од Томпсонових песама:

Јасеновац и Градишка Стара,
то је кућа Максових месара
Кроз Имотски камиони журе,
возе црнце Францетића Јуре
У Чапљини, кланица била,
пуно Срба Неретва носила
Ој Неретво теци иза страну,
носи Србе плавоме Јадрану
Тко је река, је*а ли га ћаћа,
да се Црна Легија не враћа
Госпе сињска ако си у стању,
 узми Стипу а врати нам Фрању
Ој Рачане је*а ти пас матер,
и ономе тко је гласа за те

Сјајна звијездо изнад Метковића,
поздрави нам Анту Павелића
Све песме овог певача величају усташтво и припаднике тог покрета који су чинили невиђена зверства над Србима масакрирајући недужан српски народ баш у православним Црквама или у католичким самостанима где су се утркивали у броју прекланих Срба.

Према обичају потписана је и повеља коју потписују бискуп и жупник али због доказане истрајности  у прослављању усташтва, у Чавоглавама је уз њих двојицу супотписник био и Марко Перковић Томпсон, иницијатор изградње ове грађевине коју су у Хрватској већ прозвали „Томпсонова црква“. Сам певач је узео учешће у „светој миси“ читајући „прво читање“ а на крају славља држао је кратки говор и захвалио се присутнима.

Овој свечаности присуствовали су многобројни „свећеници“. А међу познатим лицима могли су се наћи ХДЗ-овци, новинари, естрадне личности и политичари. Представништво ХДЗ БиХ, на Томпсонов позив, предводио је Драган Човић.

„Весели ме шта сам данас овдје у Чавоглавама и што сам назочио благослову олтара и цркве Хрватских мученика, једном посебном мјесту молитве за све наше бранитеље и страдале. Иако су многа мјеста у БиХ и Хрватској натопљена хрватском крвљу, вјерујем да ово у Чавоглавама има једну посебну димензију. Вјерујем да ће ово мјесто постати мјесто окупљања, љубави и мира, како су пожељели наши домаћини, Марко, фра Илија и бискуп Ивас“, рекао је Човић у Чавоглавама, стоји у „саопћењу“.

Знамења и пре завршетка грађевине

На цркви су 2010. године постављена звона која су купљена захваљујући донацијама „верника“, али првенствено иницијативи и помоћи Марка Перковића Томпсона, тврде хрватски медији.

Највеће звоно тешко 450 килограма посвећено је кардиналу Алојзију Степинцу уз чији лик су угравиране његове ријечи „У тебе се Господине уздам“.

Средње звоно тежине 250 килограма посвећено је Св. Илији али изгледа да овај светитељ, по Хрватима, није имао нарочито мудрих речи па су на њега угравирани стихови Томпсонове песме – „За њих се помоли, нек’ ми браћа знају, хероји се никад не заборављају“.

Треће и најмање звоно, тешко 130 килограма, посвећено је „светом Миховилу“, заштитнику Шибенске бискупије и „светом Бенедикту“, а на њему се налази текст – „За крст часни и слободу златну – А. Д. 2010″(?!?).

Како је изградња трајала целу деценију процењује се да је „Томпсонову“ цркву у Чавоглавама већ обишло више од милион „вјерника“. Грађевина је идејно дело архитекте Емила Шверка „више пута награђиван од струке“, и многи је сматрају једном од „најљепших цркви у Хрватској“.

Хрватском шовинизму затворена врата ван „кавеза“

Априла ове године дворана у Берлину у којој је Марко Перковић Томпсон требало да одржи концерт, једнострано је раскинула уговор са организатором из Хрватске, након низа текстова објављених у немачкој штампи о Томпсону као певачу који велича фашизам и усташки режим.

У лето, 2009. године, Суд у Пазину осудио Вилима Бона на пет и по година робије, јер је бомбама покушао да спречи концерт Марка Перковића Томпсона због одбојности према његовом сценском наступу.

„Нећу више шутети, доста је! За дом смо спремни, иако издајници то не би хтели. За дом!“, викнуо је Томпсон са бине на тада ипак одржаном концерту. „Нису антифашисти створили ову државу, нећу шутети!“ додао је он док је маса скандирала помахнитала од одушевљења. На својим концертима Перковић неизоставно поздравља са бине хрватске генерале оптужене за ратне злочине над српским цивилима током рата у Хрватској.

Године 2007. директор центра „Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф изразио је, у писму хрватском председнику Стјепану Месићу, гнушање због усташке симболике на концерту певача Марка Перковића Томпсона, одржаном на стадиону Динама у загребачком Максимиру, и затражио забрану концерата на којима се величају фашизам и расизам. Зуроф је изразио забринутост због присуства хрватских званичника, посланика и министра науке и образовања и затражио да се забране концерти оних који певају носталгичне песме о Јасеновцу и подстичу истицање усташких симбола.

Исте године у Торонту је Томпсону ускраћено гостопримство када се сазнало да своје обожаваоце поздравља нацистичким поздравом уздигнуте руке и да носи одећу која подсећа на усташке униформе. „То је исто као да се пред људима појавите носећи нацистичку униформу. Његови стихови имају референце према концентрационим логорима и бацању Срба низ реку. Сматрам то проблематичним“, изјавио је листу представник канадског Јеврејског конгреса Лен Руднер.

Томпсону су били забрањени наступи у Холандији, Швајцарској и Хамбургу.

Ипак, указивање поште на „највишем“ нивоу

Међутим, то у Хрватској ни мало није проблем посебно ако се слави један од највећих злочинаца над Србима Алојзије Степинац, јасеновачки крвник. Ту се, како смо видели, чак каже да се „требају стидети они који у Томпсоновим песмама виде било шта осим љубави“. Али није само ова римокатоличка заједница благонаклона према онима који се држе фашитичких „упута“ и теорија.

„Папа Бенедикт XVI примио је 11. новембра 2009. г. хрватског ултрадесничарског певача Марка Перковића Томпсона, познатог по усташкој иконографији и шовинизму где велича зверства усташа над Србима у другом светском рату. Том приликом је поклонио поглавару римокатоличке цркве сет својих препева на енглеском, италијанском и немачком језику. Медији су забележили да је иницијатива за ову посету потекла из црквених кругова и примљен је код „светог оца“ један дан пре од хрватског председника Стјепана Месића и три дана пре Бориса Тадића, председника Републике Србије. Да ли је папа хтео да покаже, где је коме место, или је све то било случајно?“ запитао се тада Зоран Ђорђевић, главни уредник часописа „Хвосно“.

После свега, најјадније је видети епископе, високе представнике Српске православне цркве где се братски односе према оваквим „божијим слугама“. Неки седећи и водећи пријатан разговор испод слике Алојзија Степинца, други називајући себе „бискупима“ уместо епископима, трећи где све то занемарују зарад заједништва, екуменског обитавања са онима који не престају да показују своје намере и став према српском народу и светињама али на првом месту – управо према православљу. Напротив, они то то истичу користећи сваку пригодну прилику.

Можда Хрвати на то имају право јер су и званично – део Европске уније?

Агенције

Припремиле: КМ Новине