Расте број следбеника childfree

У Русији постају популарне две супротне тенденције. С једне стране, расте број породица с више деце. Само у првој половини текуће године се број породица у којима има троје и више деце у земљи у просеку повећао за 2,5%. С друге стране, у Русији се повећава број жена без деце. Статистичари не говоре о мушкарцима, пошто не може сваки мушкарац поуздано да каже да ли има деце. Осим тога, репродуктивни узраст мушкарца практично нема ограничења. А жена, ако не роди дете до одређених година, биолошки губи ову могућност.

Има различитих разлога за то што људи немају деце. Понекад је то принудно, због неплодности, тешке материјалне ситуације или човек просто није имао среће у личном животу. Међутим, нерађање деце све чешће постаје свестан избор људи. По анкетама, у Русији у целини данас има више од 5% становника којима за срећу нису потребна деца. У Москви их има већ преко 17%. Ово се објашњава тиме што се правцу чајлд-фри обично придружују људи с високим образовањем, прилично имућни, који имају могућност да се остваре у различитим областима, истиче директор Центра за практичну психологију, академик Сергеј Кључников.

Покрет чајлд-фри који је веома раширен на Западу, посебно у САД јесте покрет људи који на дете гледају као на конкурента у борби за животна задовољства. Ово је повезано с расположењима хедонизма, прагматизма и одсуством потребе за бригу о сопственој старости. Зашто, рецимо, у Индији и у низу других земаља, у већини породица има много деце? Зато што је управо породици с више деце лакше да опстане у овом свету, управо породица с много деце може да издржава старца. На богатом Западу људи не осећају да ће умрети од глади у самоћи ако не буду имали деце. Истовремено, младе људе на Западу занима само оно што се дешава овде и сад. Не занима их шта ће бити у старости. С ове тачке гледишта дете представља тежак и сумњив подухват.

Ако данас упитамо студента како види своју будућност, одговор ће највероватније бити посвећен питањима каријере. Свршени студенти теже ка томе да се учврсте у професији, да напредују у служби. А касније, кад се појави питање породице и деце није свака жена спремна да жртвује постигнуте успехе и финансијску независност и да се у прилично дугом временском периоду усредсреди на трудноћу, рађање и васпитавање детета. Понекад је тешко повратити позицију у каријери, а понекад је и немогуће. Јер, у дете треба уложити снагу и време, а послодавац предност даје стручњацима-женама без деце или мушкарцима. Мушкарце, са своје стране, заустављају бојазан да ће бити лишени слободе и нова одговорност. Одмеривши све многи чине свестан избор у корист живота без деце.

Не може се рећи да су се ови ставови појавили у најновије време. У сва времена и у свим земљама је било људи којима за самоостварење нису била потребна деца. То су најчешће били научници, музичари, балерине. Међутим сад, кад се рађање лако контролише, има све више људи који се придржавају оваквих погледа на живот. И у друштву овај модел мало-помало постаје прихваћен. Појављују се ресторани у које не може да се уђе с децом, хотели, зоне „без деце“ у авионима. Засад се последице ове појаве још тешко могу запазити. Али ако друштво и држава ништа не супротставе покрету чајлд-фри за неколико деценија биће врло тешко зауставити ову тенденцију, а можда и немогуће, упозоравају стручњаци.

Татјана Табунова – Глас Русије