Свети Владика Николај: ЖИЧКИ УСТАВ

Уређење државе

1.     Да би се уредила држава претходно се мора уредити народ.
2.     Да би се уредио народ претходно се мора уредити породица.
3.     Да би се уредила породица, претходно се мора уредити човек, сваки појединац.
4.     Да би се уредио сваки човек понаособ, мора се приближити огњишту Христовом, да му се срце растопи од љубави и разум осветли истином.

Без светлости и топлоте не бива (и не би никада бивало) у физичкој природи. Тако и без светлости и топлоте духовне не бива ништа у образовању карактера једног човека.

***

Човек изнад свега, Бог изнад човека.

Не култура,

не прогрес,

не индустрија,

не наука,

не држава,

него човек изнад свега, а Бог изнад човека.

 

Грех Европе је у томе што је ставила ствари, културу, трговину, науку, државу и сву природу изнад човека и изнад Бога.

 

У Европској цивилизацији овог периода све је узвишено само су двојица понижени: Бог и човек. Све је у зачељу трпезе, само је Бог и човек у дну трпезе, не, него купе мрве испод трпезе што им Јевреји пусте.

Качамака из ових помоћних чанака.

 

***

 

Како ће се народ умножити то зависи од Бога. Нека Црква благосиља бракове младих.

Како ће се умножити стока?

Нека се забрани клање јагњади пре Ђурђевдана.

Нека се забрани клање прасади млађе од шест месеци.

Нека се забрани клање телади млађе од једне године.

Нека се забрани клање на касапницама средом и петком и уз све постове.

Изузев за болнице. И војници морају бити испосници, ако желе бити победници. Нека се сећају Христа.

 

Како ће се умножити воће у селу?

Мобним сађењем воћа по комуналној имовини и поред друмова.

Како ће се умножити шумско дрвеће? Мобним сађењем од стране ђака, војника и народа.

 

***

 

Гимназије (вежбалишта) – главни циљ – вежба у свим хришћанским врлинама.

Самопомоћ.

Помоћ ближњим.

(Нешто слично скаутизму, али у духу и по облику православна школа).

Уређење манастирско.

Гимназије: 3 врсте:

1.     пољопривредне,

2.     занатске,

3.     војне.

 

I

Пољопривредне гимназије

Ученици ће мобно обрађивати имања комунална и приватна. Од тога ће примати један минимални проценат за своје издржавање.

 

II

Занатске гимназије

Ученици ће се учити разним занимањима.

Радиће за еснафе и приватне занатлије.

Од тога ће имати један минимални проценат за своје издржавање.

 

III

Војне гимназије

Поред општих вежби и опште наставе (што је исто у свим врстама гимназија) ученици ће служити као помоћни одреди редовне војске за извиднице, станичне и друге послове. Послуживаће официре. Садиће шуму. Зато ће примати из војног буџета, државног, или обласног нешто за своје издржавање.

 

Гимназије ће бити као сунчани зраци – проносиоци државне и патриотске песме.

Знања верскога, изграђеног карактера, одушевљена за помоћ појединцима, селу, граду, еснафу и држави.

Проносиоци радости, чисте и светле. Зато ће их народ волети.

Целосне гимназије васпитање целосно.

 

Вежбања у Гимназији трају 4 ( до 5) година. И не треба више јер ће се избацити страни језик, и још неки предмет као баласт.

Гимназије не смеју бити подељене него целосне.

 

Поп и учитељ морају свршити исту школу.

Да не би народ учен да разроко гледа: с попом ка Истоку, а са учитељем ка Западу. И да не би попо славио Христа, а учитељ Антихриста и тако збуњивали народ.

Да би се смирила душа народа србскога и нерви му оздравили, народна омладина мора се васпитавати у једном истом духу од људи школованих у истој школи.

 

Да би дошле нове генерације србске, мора се омладина васпитавати, учинити духовно видовитија, а морално карактернија. Зато је у најбољем интересу израдити да безусловно повери Цркви православној васпитавање Своје омладине.

I  Поп и учитељ са истом школом.

II  Васпитавање омладине – надлежност државе и Цркве.

 

***

 

Зашто људи бране себе и своју имовину тако грчевито?

Зато што осећају да су сви против њих. Онда и они устају против свију и бране се: лажју, лицемерством, оружјем, подвалом, отровом итд.

Кад би сви људи били за добро једног човека, онда би и тај један био за све.

Отрезнио би се, ослободио би се, и примио би пружену пријатељску руку.

 

***

 

Обавезно је за сваког члана задруге да ако постане чиновник, или трговац, или индустријалац, да не само да не тражи свој део иметка од задруге, него да својим доприносом унапреди задругу.

 

Ако би у једној задрузи један члан остао упоран за деобу – нека му кућа исплати његов део имовине, па нека га пусти нека иде у свет. Задружна имовина мора се сачувати у целости.

 

И то тако ако би неко из задруге био школован па постао чиновник, не може тражити свој део имања, него само исплату у новцу уколико није задужен задрузи за своје школовање.

Исти пропис важиће и за чланове који би отишли на занате, на трговину, или на печалбу.

 

Тако може да буде посебна трпеза и две и три и пет и више у једној задружној кући. Задружна трпеза држала би се о крсној слави и о великим хришћанским празницима.

 

Уредбодавним путем пак могло би се учинити следеће:

Ако се нека задруга и после три опомене државних старешина хоће да дели, онда

1.     дозволити деобу од трпезе

не дозволити деобу задружне имовине, тј. онај који тражи деобу, нека догради себи оделење за засебно становање са женом и децом, где ће се засебно и хранити, али ће заједнички сви радити на целом имању, па одељеном брату давати што му следује од земаљских плодова.

 

***

Борба против корупције

Позитивна средства:

1.     страх поступника  – Црква,

2.     васпитање – школа,

3.     родољубље – војска

 

Негативна средства:

1.     казне одузимањем имовине

2.     прогонство из земље

3.     тешком робијом и казаматом.

 

Срби су склони корупцији

У време карађорђева устанка, мало који војвода, или члан Совјета, изузев Карађорђа, да није био корупционаш.

Тако Милоје са Павлом чланом Магистрата и са једним чланом Совјета узме под закуп све шуме у Србији, с тим да плаћа држави 4000 гроша годишње. А они су за сваки кубик у Ћесарији добијали један кубик чисто. А извозили су 50000 кубика.

У овом предузећу био је иза леђа Милоја сам  Младен Миловановић, председник Совјета крвни непријатељ Карађорђев.

 

***

 

Парохија се састоји из једног, или више места (села, градова). Ако има више свештеника у једном месту (граду до 20000 становника) једна је парохија.

Селом руководи тутор у свим црквено-просветним и добротворним пословима.

Парохијом руководи парохијски савет свих тутора из дотичне парохије под председништвом најстаријег по годинама. У савет улази и један од хиљадара те парохије, или ако овога нема најстарији стотинар. Тутором може бити и жена.

 

Парохијски туторски савет има за своју делатност све црквено – просветне, добротворне, задужбинске, утринске и кошевске послове.

 

Окрузи и срезови

Округом управља начелник, а срезом челник. Они имају дужност војну, управну и судску.

 

Суд

Суди порота, и то не из оног места где је проузроковано суђење, него из другог места среза, или округа.

 

Парохија

Селом управља кмет, а парохијом тутор, стотинар, или хиљадари, сходно величини парохија.

 

Кмет води бригу о реду и сигурности у селу.

 

Тутор селски води бригу о црквено-просветној струци и о сиротињи, а стотинар, или хиљадар води бригу о војној обуци народа.

 

Државна организација паралелна с црквеном

Свака епархија има одређен број округа.

Епархијом од стране Цркве управља „во Христа Бога“ владика, а од стране државе, опет „во Христа Бога“ – епарх.

 

Епарх је више војно лице, пуковник, или генерал. Под његовом влашћу стоји војска, жандармерија и судство дотичне епархије. Он ће се именовати слично епископима – епарх жички, београдски, шабачки, мостарски, цетињски итд.

Свака државна област поклапа се са црквеном облашћу.

 

***

 

Србија се неће руководити пропалим начелима западним, тј. она неће постојати на култури и ради културе, ни на демократији и ради демократије, ни каквој партијској политици, ни на каквом европском „Вјерују“, ни верском ни политичком, ни економском, нити друштвеном.

Она се мора уредити у име Христа Бога, а у духу братства и домаћинства.

Кад се буде држава посветила и заветовала Христу Богу, лако ће завладати братство међу Србима, а када завлада братство, лако ће се уредити домаћинство. Под домаћинством ми разумемо сав привредни и друштвени поредак.

 

Бог, братство, домаћинство.

 

Сви такозвани Закони бивше и пропале државе југословенске поништиће се и место њих прописаће се нов Устав и нове уредбе. Све на основи Закона Божијега, ау духу српске прошлости, патријархалних установа и народних појмова о праву и правди, црпљено из вере и оправданих искуством кроз векове.

 

Три академије:

1.     Академија духовна

2.     Академија знанства

3.     Академија државног устројства

 

 

УСТАВ ДРЖАВЕ СРПСКЕ

 

члан 1. У име Христа Господа Спаситеља света народ српски образује своју неразделну државу, да кроз њу Богу послужи и Царство небеско заслужи.

 

члан 2. На челу Србије стоји краљ из династије Вожда Карађорђевића са наследним правом. Краљ је први бранитељ Цркве православне и државе српске, крстоносац и мачоносац, Божји помазаник и врховни заповедник војне одбрамбене силе.

 

члан 3. Како је краљ и верска и војна личност, то се држава Србија организује на вери и на војсци, на крсту и на мачу. Крстом и мачем ће се држава и унапређивати, а крстом и мачем бранити.

 

члан 4. како је народ српски један и јединствен и по крви и по вери, или језику то ће се он организирати по селима и градовима у братства са називом славних светитеља, или народних хероја, и са својим крсташима барјацима.

 

Братствима ће руководити по селима и градовима челници, а по срезовима и окрузима надчелници.

 

члан 5. наставиће се

 

 

Краљ не сме бити чиновник под платом.

Краљ није чиновник; није врх бирократије и бирократске земље.

Краљ влада над једним сељачким, домаћинским народом, па и сам мора бити као сељак домаћин.

Он је први домаћин у држави. Он живи од свог имања, а не од плате. Уколикио му је садашње имање недовољно, и у колико не би могао сам да себи докупи имања, држава ће му дати било у земљи , или у шуми, или у једном руднику. Краљ треба да има обилат приход од свог имања, тако обилат, да може обилато сиротињу издржавати и цркве помагати.

 

 

Нико од грађана па ни краљ не не сме слати новац у друге земље на чување. Само држава може свој новац чувати у страним земљама, према увиђавности државника. Иначе нико од приватних људи, па ни владар.

Краљ се мора оженити православном Српкињом. Ако не Српкињом из Србије – да би се избегле интриге и претензије – оно Српкињом из иностранства, на пример из Америке. Јер после Србије на Балкану највећа је Србија у Америци.

Оваква женидба краљева имала би доброг одјека на Српство у Америци (које се почело американизирати и губити), а и на саме Американце. Јер Америка је земља јаког утицаја у скорој будућности на свет.

 

Краљ ће двапут у години узимати рало и отпочињати орање, у јесен и у пролеће. Јер је домаћин и владар једног домаћинског народа. И то у сељачком оделу, јер је владар једног сељачког народа.

Краљ ће заповедати да се у његовој кући говори српски, а не страни језик.

Краљ неће смети говорити страним језиком у званичним приликама, ни са званичним лицима страних земаља. Него све преко тумача.

Јер знање страних језика није никаква врлина за владара. То је дужност келнера и професора.

Краљева деца не смеју учити ни један страни језик пре навршене своје дванесте године. Да би прво научили темељно језик свога народа.

У Краљевом двору драће се редовне молитве и сви верски молитвени обичаји српскога народа о празницима и разним годишњим временима. Јер је он владар православни над једним православним народом.

 

Краљ ће што ређе путовати по народу. Па ипак он мора бити најобавештенији човек од свих. Не може то он постићи ослањајући се само на извештаје својих министра. Него преко нарочитих поштених стручних људи и кроз примање изасланства из земље.

Краљ не сме ни пошто сам шоферирати, или кочијашити. Свак има свој занат. Ако то краљ буде чинио, шта ће му шофер и кочијаш? Он је свештена личност, миропомазаник Божји, први Домаћин. Кад је у колима, он треба да мисли о томе шта ће рећи и шта урадити, а не оточку на колима и о мотору.

 

Туђинске игре, као фудбал, тенис, фолкстрот и друге најстроже се забрањују не само у целој земљи, него и у Краљевом двору. Краљ је дужан истицати све народно и српске народне игре, благе и чедне, на место сурових и безобразних игара туђинских.

 

 

Три су најглавније дужности краљеве, и то:

1.     Да бодро бди над одбраном отаџбине,

2.     Да штити Цркву православну,

3.     Да храни и помаже сиротињу.

 

 

Попут старих светих владара из династије Немањића  краљ ће се на сваком Савету овако потписивати:

 

У име Христа Бога Спаситеља света и Цара над царевима, ја недостојни слуга Христов (име).

 

Тако ће Краљ стално удубљивати сазнање у себи да има Старешину и Судију над собом, те неће бити охол ни сувише самопоуздан. Него ће се страшити Бога као зависан од Бога као властелин свог суверена. При том сазнању с друге стране он ће опет у тегобама и невољама тражити помоћ и утеху од Онога који је над њим и који је моћан да без напора увек помогне.

 

Не сме нико ружити Краља, још мање Бога и светиње Божије. Ако краљ не спречи ружење Бога, слободно ће бити грађанима да руже њега. Јер је Краљ нижи од Бога. У бившој југословенској држави нико није смео да ружити Краља, иначе би ишао на робију, а Бог се ружио по свим местима и свакога дана некажњено. Југословенски законодавци, ситни народни пигмеји, ставили су краља изнад Бога. А краљ се с тим саглашавао. Зато је дошло до катастрофалне  пропасти и краља и Краљевих пигмејских законодаваца и југословенске државе. Увређени Бог је ударио својом десницом.

 

Краљ мора имати кума православног Србина, а никако као до сад неког страног принца јеретика. Краљ мора држати кумство онако свето и озбиљно како га сви Срби одувек држе.

 

Краљ не сме кумовати као од шале некоме коме се роди девето дете (чак Турчину и Латину) као до сада. То је било обесвећење кумства, срамота за њ као православног Краља. Нека на други начин изрази своје благовољење према човеку са деветоро деце.

 

 

Народни завет

 

Српски народ треба да буде свети народ Божији. Да би по светости личио на Бога који је рекао: Будите свети јер сам и ја свети.

Зато сав народ српски дужан је дати завет Богу, завет са заклетвом, да ће се држати закона Божјега. У томе циљу

1.     Сви пунолетни Срби скупиће се на једно место у сваком срезу, или округу, или лично или преко опуномоћених кметова. Сви у један дан, од Краља одређен.

2.    На тим местима даће Завет и положиће заклетву Христу Богу нашем Спаситељу.

3.    На тим местима подићи ће се камени споменик као вечно сведочење Завета и заклетве.

 

Образложење: Официри и чиновници полажу заклетву Краљу, и то на законе државне, тј. људске. А не полажу заклетву Богу сведржитељу. Па зато кад се побуне против Краља, те га свргну, или убију, газе своју заклетву и стају под проклетство. А њихово проклетство одржава се на субину народа коме они предњаче.

Међутим, несравњено је важније дати завет и положити заклетву Господу Исусу Христу, који је Цар над царевима и Господ над господарима.

И то не само официри и чиновници, него и сав народ. До сада народ и никоме није заклињан, ни Богу ни Краљу, него само државним службеницима. А то је неправилно и недовољно.

У прошлим модерним слободама нашим држава је стављена изнад Цркве, а Краљ изнад Бога. А то не одговара ни српској историји ни Божијој правди.

 

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ

 

Држава ће се уредити на основи домаћинској и братској. А не као раније на основи грађанске ортачине и правног цепидлачења.

Држава ће се заснивати на крсту и мачу. Верско и војно уређење захватаће све струке и све потребне установе.

 

Верској надлежности припадаће вера, црква, просвета, просвета, култура и пољопривреда. Војној надлежности припадаће: војска , судство, администрација, изградња саобраћаја, финанс облику. Унутрашње политике неће ни бити него само спољна. Јер ћемо са туђинцима политизирати, а не са својом браћом.

 

Универзитет

 

Досадашњи универзитет, како код нас, тако и на западу, представљао је лаж и опасност: лаж, јер се назива огњиштом или „храмом“ науке; опасност, јер је он у ствари био легло свих безбожних теорија, научних и политичких.

 

Унивезитет је у самој ствари само чиновничка школа. И као такав треба да се преуреди на другој основи.

Место универзитета тј. једне опште чиновничке школе, треба основати много чиновничких школа по разним местима државе, као на пример:

лекарску школу у Београду,

пољопривредну у Шапцу,

техничку у Ћуприји,

судијску у Ваљеву,

архитектонску у Скопљу,

железничку у Нишу,

пореску у Новом Саду,

електричарску у Ужицу,

војну у Крушевцу,

занатско – трговачко у Сарајеву.

 

Наука ће се поводити Академији наука. Тако ће обесвећена и вулгаризована наука опет постати ствар озбиљна и света. Јер научно занимање потребује осамљеност и тишину, а не гомилу и галаму. Њом ће се бавити одабрани, озбиљни и зрели људи.

 

Докторске титуле носиће само лекари, и то само за то што је наш народ навикао да лекара назива доктором. Нико више у држави нрћрсе моћи именовати доктором. Да се народ не би збуњивао и ходио лека да тражи у доктора права, доктора философије , доктора шумарства итд.

 

Школовање у страним земљама моћи ће се према указаним потребама дозволити поданицима српскога краља тек посвршетку школовања у земљи и по одслужењу војног рока. Иначе се никоме неће признати сведоџба са ма које школе у страним земљама.

 

Страни језици у школама  неће се предавати. Јер школско учење језика показало се потпуно без резултата, а међутим безброј деце пропало је од туберколозе морећи се око учења страних језика.

Ко жели да зна неки страни језик нека га учи приватно како уме.

Знање страних језика није учинило ни Немању – Немањом, ни Лазара – Лазаром, ни Обилића – Обилићем, ни Карађорђа – Карађорђем, ни Милоша – Милошем, ни Вишњића – Вишњићем, ни Његоша – Његошем, ни Митра Тарабића пророком, нити незнаних јунака српских херојским јунаком.

Знање страних језика није нека мудрост. Него само вештина као свирање и певање. Могу људи свирати у гајде и фрулу и бити срећни без калвира и оргуља. Ништа није скупље од мудрости, ништа јевтиније од тумача. Нема примера да је ико научио да говори страни језик у школи. А безбројни су добили јектику због јединица и двојки из страних језика и угинули на жалост родитеља и на штету државе.

 

Гимназија имаће задатак да васпита добре карактере. Четри главнија предмета у Гимназији биће:

1.     вера

2.     песма

3.     историја

4.     јестаственица

 

Сама реч гимназија значи вежбаоница. До сада су гимназије биле вежбаонице само у интелектуалној вештини, од сада треба да буду вежбаонице у моралној карактерности.

Владање ће се ценити више од учевине. И оценаиз владања стајаће на врху и биће одлучујућа. (До сада је оцена из владања уписивана у сведоџбе као последња. А то води моралном расулу и пропасти).

 

Гимназија ће  имати свега пет разреда. Толико ће бити довољно, пошто се избацује баласт страних језика.

 

У гимназије ће се ступати по регрутовању. Најбоља деца парохијских школа регрутоваће се за Гимназију. Исто тако биће регрутовање Гимназиста за више школе, и у овеће се примати најбољи од најбољих, ако то буду желели. Но желети је да велики број свшених гимназиста не одлазе на даље школовање (осим броја потребних држави) него да се очврсли и извежбани карактери поврате у своја села, или своје радње.

Гимназије ће бити приватне установе, но под надзором Цркве. Оне ће бити према могућностима или интернатски, или полуинтернатски, или неинтернатски.

 

Парохијске народне школе замениће основне школе. Као ни гимназије тако ни парохијске школе неће бити државне. И свештеник – учитељ зависиће у погледу издржавања од народа, иначе од Српске патријаршије.

 

Регрутовање за парохијске школе вршиће се по свима парохијама. Узимаће се деца здрава и даровита.

 

 

НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ

 

Сва деца, мушка и женска, морају се научити писмености. Деца која не буду регрутована за парохијску школу учиће се писмениости од својих родитеља, од течајних учитеља преко зиме, или од овлашћених путујућих наставника. И то у месецима зимским, кад престају пољски радови.

 

ЗАКОН, УСТАВ И УРЕДБЕ

 

Законом ће се именовати само Закон Божји, закон морални непромењиви и незамењиви.     Оно што се до сада доносило од стране људи, парламента, није закон него уредба.

Устав државни извираће из Закона Божјега и преточиће се  у државне уредбе.

Закон Божији је вечит и неможе се нити заменити и ни с чим уравнати. Устав и уредбе могу се поправљати сходно времену и приликама, но увек и за увек морају базирати на Закону Божјем.

 

Краљев рођендан не славити. То је пагански. У Библији је само фараон славио рођендан, и Ирод.

 

Нека Краљ у свој дан рођендана држи благодарење у својој капели. Не треба  приморавати сав народ да тог дана не ради.

 

Треба установити празник српских мученика за веру. На милионе се броје. Међутим, ми имамо само два имена у календару: Кнез Лазар и Свети Ђорђе Кратовски. А где су милиони? Грци су захвалнији.  Они су унели у Житија и Прологе стотине новомученика. Руси опет – новопреподобних.

А Срби? Процес посвећивања као да је давно завршен. Срамота. Незахвалност. Неувиђавност.

 

ЦРКВЕНИ ПОСЛОВИ

 

Шта треба одмах чинити:

 

1.     Створити ред ђакониса. Света Татјана била ђакониса.

2.     Доћи у везу са Светом  Гором. Послати прилог да се одрже благодарења у свим манастирима.

3.     Откупити манастир Светог Архангела (дозволити подворје у Београду)у Јерусалиму.ж

4.     Наредити да се у Београду држе богослужења по Типику.

5.     Послати мисионаре да одрже месне скупове по свој земљи и спреме за општи скуп, збор.

6.     Плочице за храм Светог Саве.

7.     Задужбине за покој душе, по целој земљи, да се чине црквама, и за сиротињу (опет кроз цркве).

8.     Наредити

а) општа благодарења

б) опште парастосе

в) опште хаџилуке на хумкама у местима као К(раљево) и К(рагујевац).

9.  На споменик Незнаном јунаку на Авали ставити Крст. Нов гроб Незнаном јунаку у Жичи.

10.  Посадити 10.000.000 дрвета.

11.  Народни завет Богу.

12.  Припрема за Косовијаду

а) земљу на Косову парцелисати

б) подићи привремено стадион од дасака

в) објавити занатлијама и вештацима: Само Срби могу се надметати из свих крајева света.

13.   Заветници, посебни, који дају завет учинити неко добро народу на спомен погинулих Срба (оправити цркву, оправити гробље, капелу у гробљу, болнице, чесме, воће, легат цркви да се један дан у години држи помен). (нарочито да се помињу имена која даје легатар). Замонашити се, ићи на хаџилук, итд.

И то:

а) заветници – дародавци

б) заветници – монашење

в) заветници – мисионари

г) заветници – хранитељи

д) заветници – зидари

ђ) заветници – поклоници

е) заветници – бранитељи вере и поштења (види Пс. 118, 105) Светило ногами закон твој.

ж) заветници – миротворци

14. Пренос костију војничких у општа гробља. Сахрана око цркава.

15. Тражити отварање Српског Подворја у Москви

16. Гробља (православна) се повраћају у надлежност Цркве. Изузимају се краљевске гробнице.

17. Патријаршија – манастир. Управник – игуман.

18. Пред црквеним судовима нико не може сведочити ко се није причестио три године. Уверење о томе.

19. Грађански брак не признаје се.

20. Издејствовати – свако четврто дете па на више издржава се, у школи, или на занату, о трошку државе, ако је пак женско помаже се удадба.

21. Свештеницима није дозвољено мешати се у политику (у колико је буде било) или улазити у чланство неке политичке партије.

22. Црква осуђује искање мираза од девојака за брак.

23. За искушенике у манастирима примиће се само они који не пуше и заветују се ( између осталог) да неће никад пушити.

Исто у богословије.

24. Кафане, дуванџице и пивнице – затворене недељом цео дан.

Ресторације отворене од 12 до 3 и од 7 до 9 (увече). Исто и ресторације по хотелима.

Филмови: недељом верски, морални, национални (речју: свети и херојски).

25. Недељом не радити. Казна новчана. (Одмах на лицу места).

26. Апел Србима секташима (око манастира Раванице  Ћупријске) назаренима, суботашима, адвентистима.

27. метоси у Београду.

28. Језик. Наредба да се уздржава од употребе страних речи. Место страних речи употребљавати старе црквене изразе.

29. Забранити монасима да потписују менице.

30. Библијском друштву – забрањује се растурање Светог Писма без крсног знака на корицама.

31. манастири треба одмах да стварају метохе. (манастир Јошаница имала 8 вагона кукуруза и 4 вагона пшенице годишње. Калуђери јели проју. Старешина пшеницу чисту продао за исплату меница).

32. Путеви и железнице и фабрике не могу се дозволити на манастирском имању, или пак ближе од 2 километра.

33. Ко не буде крсну славу славио – неће му свештеник ући у кућу ни за коју недељу до идуће крсне славе.

34. Новац са целивајуће иконе, или са крста, или са других икона – не припада свештеницима, него цркви. Строго.

35. На споменицима надгробним и крстачама дан смрти  мора се уписивати по датуму православном.

36. неучитиво је љубити руке младим женама. Црква то забрањује.

37. Ратарске и занатске школе треба саме себе да издржавају, независно од државе.

Бранково коло 1904. Покојни Сретен Башић писао је 1904. у Бранковом колу поводом Ратарске школе у краљеву да ратарске школе треба да буду задруге од младића који ће радећи  хранити се и учећи.

 

 

О МАНАСТИРИМА

 

Кад се манастири ослободе пореза моћи ће примити више искушеника, ђака, кандидата и за монахе и за мирске свештенике.

1.     Циљ манастира је да буду најживље богомоље за народ.

2.    Да везују ново покољење са најбољим старим поколењима, који су своју љубав и близину к Богу посведочили зидањем манастира;

3.    да показују монасима најчвршће карактере , примерне на вери, осветљене надом и загрејане љубављу.

4.    да буду источници утехе целидбе, оснажења и ублажења људи, (?) под јармом света.

 

Прњаворе преселити одмах.

Прњаворску непокретну имовину уступити манастирима, јер је њихова и била.

У прњаворима основаће се како је где згодно:

или 1) занатска школа

или 2) пољопривредна и воћарска за онај крај

или 3) расадници

или 4) склоништа стараца

или 5) школе писмености манастирске./…/

 

Калуђери:

Не могу подписивати менице.

Не могу ићи на ноћне забаве

Не могу бити на политичким баловима и забавама.

 

Нити се може дозволити у манастирима:

Политички збор, забава, бал, и ништа што прекида, укида, или одлаже уобичајена богослужења.

 

Калуђер се не може побратимити.

ни старосватити,

ни кумовати на свадбама,

ни кумовати при крштењу.

Он се одрекао сродничких веза са светом, не треба опет да се везује.

 

ДРЖАВНА ДОБРА

 

Државна комисија одмах да прође сву земљу и види шта се где може за општу корист подићи (санаторијум, манастир, летовалиште, опоравилиште, излетишта итд.), па ако је државно, на то и да употреби, ако је приватно (као на Дурмитору, или Копаонику) те за продају, да забрани продају приватним људима. Јер ће се поједини богаташи ту настанити да би уживали само са својом породицом, уместо да то служи на корист многима.

 

Тако и имања граничећа се са манастирима, не могу се продати док се прво манастир не понуди, а граничића се са селским, општинским и државним утринама – док се не понуде овима.

Туђинцима се ни у ком случају не могу продавати имања.

 

Шуме и воће

Донети уредбу о хитном сађењу шуме и воћа по целој земљи.

Ко буде секао шуму казниће се са одређеном казном. За шумске кривице нема помиловања.

Осим казне кривац ће бити дужан, пре него оде на издржавање казне, да посади сходно стадију пљачкања пет до педесет пута онолико дрвета било то свом суседу, или селу, или манастиру, или држави.

 

КОМБИНОВАНА ДРЖАВА

 

Није за нас, нисмо ми за њу. Немачка је комбинована држава од протестаната, католика и разних језичких нација. Енглеска од Енглеза, Шкота, Велшана и Ираца.

То тешко иде.

За нас је чисто национална држава, од народа једног језика, једне вере и једне традиције.

Бар за сада тако, а после две или три стотине година можда ћемо и ми имати комбиновану државу, само тада са више искуства него што смо имали у Југославији.

Југославија је један преран покушај комбиноване државе.

 

„Национализација страног капитала ивенстираног у Португалији“ – Корпоративна Комора ради један пројекат о томе.

Читано у новинама 22. фебруара 1943. године.

Национализирати све рудокопе и фабрике, сада у рукама странаца. А странце узети као експерте – ако је потребно – под ајлук. Тако су чинили наши владари на Новом Брду.

Странцима забранити непокретно имање у Србији.