Чувар Устава је народ

Разградња једне државе не долази нити може доћи од народа, већ долази од оних који тај народ представљају. Власт која крши сопствени Устав, темељ државе коју води, сече грану на којој и сама стоји. Јер да није те гране, владао би беспоредак. А ред чува и небо и земљу.

Чак и мала група људи, која је данас желела да искаже своје неслагање са срамним одлукама које држава Србија доноси и која је желела да укаже тој истој власти да се народ не слаже са кршењем Устава, била је спречена да то своје незадовољство искаже мирним протестом. Људи који овакве срамне одлуке доносе и које су на штету своје сопствене државе не могу чак ни тај мали број људи да поднесу. А зашто?

Па нека и један Србин протестује и тај један подсећа искривљене савести наших политичара да то што раде није исправно и да угрожава или је већ дубоко угрозило наше националне интересе. Доносити Резолуцију у којој се помиње „Устав Косова“ , где се Срби квалификују као мањина и заједница у сопственој држави, не само да је контрадикторна Уставу Србије, већ је контрадикторна и здравом разуму. Не треба бити посебно паметан па приметити да је све ово један „перформанс“ за народ, а значај „некој Резолуцији Србије“, (која је узгред буди речено десети документ који Србија доноси од 2000 године па на овамо), неће дати ама баш нико.

Поставља се питање: шта нам је чинити? Анализа је да сада било заиста много и сигурно ће их још бити, али шта чинити? Одговор на ово питање са аспекта једног Србина који овој држави припада, јесте да све што ради ова „Влада“, а што се очигледно види да није у интересу нашег народа, да то не поштује, да то за њега не важи и да се активно укључи у борбу против тога. Постоје начини и нека свако на сваком месту исповеда истину, а верујемо да ће доћи дан када ће Српска Влада поништити све издајничке споразуме и уговоре које су постигле све  „Владе Србије“ до тада и да ће се оно што је окупирано ослободити. До тада, морамо активно радити на ослобођењу и у физичком и у идеолошком смислу. Ова друга окупација, окупација у идеолошком смислу, знатно је опаснија, те је у том смислу и ангажман српских интелектуалаца родољуба, потребнији сада више него икад. Ако се ове идеолошке окупације, (која је с једне стране опасна, али будући да не почива ни на каквим здравим темељима, лака за разобличавање), ослободимо, физичка окупација биће за нас „мачји кашаљ“.

Како рече професор Миодраг Петровић, у једној својој беседи, да су Срби увек ратовали за своје територије и ослобађали своје територије, које су кроз историју бивале окупиране од стране страних окупатора и домаћих „издајника вере“, то нас изгледа очекује и у блиској будућности. И то не треба да нас плаши, него напротив, томе треба да се надамо и радујемо. Историја се понавља, у то ми Срби можемо да будемо сигурни, али ми никако да извучемо потребне поуке па да исте грешке не понављамо по неколико пута.

Дакле, чувар државе, самим тим и чувар „Устава“ јесте народ, а не власт. Звучи апсурдно, али је тако. Народ не угрожава националне интересе , угрожава их својом „политиком“ власт. Но неки суд ће их сигурно „обрађивати“. Ако не овај земаљски онда сигурно Божији.

Милан Јездић, уредник портала „СРБИ НА ОКУП“