Иако подаци показују да бела куга сваке године у Србији однесе град од 30.000 људи, држава признаје само до четворо деце

категорија Светиња брака и породице / дана 01/09/2014 у 5:05 часова /

deca radost

УПОЗОРЕЊА на белу кугу, да нас је из године у годину све мање и чињеница да је за опстанак нације неопходно да српска породица буде већа, изгледа нису допрла до оних који пишу законе. Јер, Закон о финансијској подршци породици са децом и даље не познаје и не признаје више од четворо деце. Звучи апсурдно, али у земљи у којој сваке године због негативне разлике у броју рођених и умрлих нестане град од 30.000 становника, 5.264 породица са пет и више малишана нема право на подршку из државне касе за сву децу.

Никитовићи из Аранђеловца, Витомир и Драгана, имају осморо деце.

– Чињеница је да смо ми сиромашна земља, али је неправда да дечији додатак добије само четворо деце, а да за осталу нема ничега – каже Витомир Никитовић, председник Удружења „Дете четири плус“. – Смета ми што се на сваком кораку саплићемо о упозорења да нас је све мање, да изумиремо, а што законима радимо супротно од стимулисања рађања и веће бројности фамилија. Удружење које сам недавно основао и које већ броји десетак шумадијских породица са више од четворо деце, управо ће се трудити да се закони промене. Хоћемо да држава јасно каже каква јој је стратегија у повећању наталитета и како мисли то да спроведе. Или јој ни деца нису важна.

Родитељски додатак мајке добијају само за четворо деце. За првих шест месеци ове године, 61.719 мајки је остварило ово право за 63.226 деце.

КАКО СЕ ТО РАДИ У ЕВРОПИ У НЕМАЧКОЈ се до пунолетства за прва три детета исплаћује по 154 евра месечно, а за свако следеће по 179, до пунолетства. У Шведској се дечји додатак исплаћује до 16. године, а додатак за петоро деце износи 8.114 евра месечно. У Аустрији дечји додатак за сваког малолетног члана породице износи 29 евра месечно. Ирска је земља са убедљиво најбројнијим породицама унутар ЕУ, а одмах иза ње је Француска, са више од двоје деце у просеку. У Белгији и Финској се први пут после дуго времена уочава значајни раст наталитета, док се међу млађим чланицама ЕУ највише деце рађа у Пољској.

– Родитељски додатак за прво дете исплаћује се једнократно, а за друго, треће и четврто дете у 24 једнаке месечне рате – речено нам је у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. – Износ за прво дете је 37.110,82 динара, за друго – 145.117,35 динара, за треће је 261.199,28 динара, а за четврто дете – 348.262,03 динара.

Ако брачни пар са четворо деце у Србији располаже са укупним „богатством“ у месечним примањима већим од 48.300 динара, не може да рачуна на дечији додатак! Укупан месечни приход по члану породице не сме да прелази утврђени цензус од 8.051,22 динара. Помоћ, односно додатак за малишана који родитељи могу да добију је – свега 2.593,75 динара. Ове године 211.562 породица добило је родитељски додатак за 397.837 дечака и девојчица.

У Министарству додају да је дечји додатак искључиво социјална мера, а не мера популационе политике и да се у писању Закона о финансијској подршци породицама са децом, полазило од препорука међународних стручних институција. Став Светске здравствене организације је да су четири порођаја безбедна и за мајку и за дете, а да је сваки следећи ризичан. И наша земља се зато руководи овом препоруком и на основу тога одређује и цензусе и број корисника.

– Осим републичких органа, у овој причи много могу да помогну локалне самоуправе – истиче Саша Стевић из Удружења грађана УПП, које данас у Смољинцима организује Дан борбе против беле куге. – Ово је друга година да обележавамо овај дан, а заправо хоћемо да упозоримо да нестајемо, на страшне бројке, али и да подстакнемо институције да почну да се баве овим проблемом.

Стевић тврди да „постоји много начина да се распореди огроман новац који свака општина у Србији разбацује на такозване волонтерске додатке одборницима, који уз то не раде ништа“. Тиме би се помогле породице са више деце и подстакло рађање.

ВОЈВОДИНА ПРЕДЊАЧИ ПОСМАТРАНО по регионима, највећи број породица с петоро и више деце је у Војводини, њих 1.727 – каже Снежана Лакчевић. – Следи Регион Шумадије и Западне Србије са 1.579 породица, затим, Регион Јужне и Источне Србије са 1.013 ових породица, док је најмањи број породица са петоро и више деце у београдском региону – 945. Највећи број породица са петоро и више деце је у општинама Нови Пазар (293), Тутин (268) и Нови Сад (222).

Чак и када би се одмах обезбедили максимални услови за рађање и родитељство, значајне промене демографске слике могле би се очекивати тек кроз више деценија. А, према подацима Републичког завода за статистику (РЗЗС) из резултата пописа 2011. године, у Србији има укупно 1.476.105 породица с децом. Око 30 одсто продица је без деце.

– Најзаступљеније су породице с једним дететом – наводи Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис становништва из РЗЗС. – Свака друга породица је таква, односно 51,8 одсто од укупног броја породица с децом. Следе породице с двоје деце, којих је 40 одсто, затим породице с троје – 6,7 одсто и четворо деце – 1,1 одсто, док су породице с петоро и више деце најмање заступљене. Њих је свега 0,4 одсто. Просечна породица с децом у Републици Србији статистички гледано има 1,6 деце.

Лакчевићева прецизира да од укупно 5.264 породице са више од четворо деце, 3.468 породица је са петоро деце, 1.075 са шесторо деце, седморо деце има 400 породица, а осморо и више деце 321 породица.

Са друге стране, статистика изгледа све страшније јер бележи да је стопа рађања 35 одсто испод потребе просте репродукције становништва. Сваки трећи пар у Србији нема децу, а према последњем попису у 31 одсто насеља није рођен ниједан малишан. Најстарија смо нација у Европи, а у свету смо други, после Јапанаца. Уз то, из Србије сваке године оде око 15.000 људи „трбухом за крухом“.

Зато и чуди како то да у погледу државне помоћи за свако дете рођено у Србији аршини нису исти? Зар није свако дете подједнако важно?

Бојана Царановић – Новости