ДОБРИЛО ДЕДЕИЋ: Залажемо се за војне и економске интеграције са Русијом

“Залажемо се за војне и економске интеграције са Русијом. Чак и независно од бенефита и лоших страна, приступање војном и економском блоку кога предводи Русија је једини логичан избор за Црну Гору, од исплативости трошкова одбране у односу на прескупо чланство у НАТО-у, до важности одлуке да не будемо војно и економски супротстављени држави која је наш најдоследнији историјски савезник, заштитница.” рекао је за СРБИН.ИНФО представник Срба у Црној Гори и председник Српске Листе Добрило Дедеић.

Како коментаришете то да је Црна Гора увела санкције Русији?

Српска листа је једина активна политичка партија у Црној Гори која се противи концепту уласка државе у НАТО, али и бесмисленој идеји војне неутралности. Залажемо се за војне и економске интеграције са Русијом. Чак и независно од бенефита и лоших страна, приступање војном и економском блоку кога предводи Русија је једини логичан избор за Црну Гору, од исплативости трошкова одбране у односу на прескупо чланство у НАТО-у, до важности одлуке да не будемо војно и економски супротстављени држави која је наш најдоследнији историјски савезник, заштитница. Војна и економска сила која се кроз поступке и јавне ставове дијела државног руководства вратила Православљу.

Онда Вам је јасно колико болно у етичком дијелу подносимо непотребни и банални ситни ударац који је небитна Црна Гора ,,задала” моћној Русији. Конкретно, што се самих санкција тиче, у питању је неопрезна будалаштина која има тренутне логике колико и чувена објава рата Јапану од стране Црне Горе коју је смислио и реализовао краљ Никола, врло комплексна  историјска личност која је прешла пут од српског националног радника и романтика, до издајника српских националних интереса.

Какав је ваш став поводом питања учлањења Црне Горе у НАТО?

Нажалост, бојим се да је то питање које је већ регулисано. Када се НАТО команди у Бриселу доставе ваљани подаци да су црногорска АНБ, војна служба и Војска Црне Горе раскрстиле са ,,совјетским” наслеђем и руским људима у својим редовима, формализоваће се приступ НАТО-у. Ту ће се и завршити интегративни процеси црногорске државе, јер уласка у Европску унију чини ми се неће бити. Црна Гора је у неком наредном периоду од двије године потребна НАТО-у чак и у смислу чланства јер ће се на тај начин цементирати немогућност било које врсте присније државне сарадње са Србијом.

Тиме се помаже ,,Косову” у регионалној архитектури безбједности, док се од Србије Црна Гора и дефинитивно раставља НАТО кишобраном. То ће се сасвим извјесно у одређеним круговима у Београду тумачити као препорука Србији да и онда крене пут НАТО пакта ако хоће да има минимум пристојне сарадње са Црном Гором и ,,Косовом”. У парламенту Црне Горе данас се 80 одсто посланика залаже за улазак у НАТО – ДПС, СДП, половина Демократског фронта, укључујући Миодрага Лекића и најчвршће програмски Покрет за промјене Небојше Медојевића, све фракције Позитивне Црне Горе, албанске националне партије, Хрватска грађанска иницијатива, Бошњачка странка.

Док смо постојали као Српска народна странка залагали смо се да одлуку о НАТО донесе већина држављана Црне Горе, на фер референдуму. Пазите, чак не грађана, него држављана. Недавно се Мандић, након гашења СНС, у Евроатлантском клубу у Подгорици јавно обавезао да прихвата одлуку о НАТО-у коју ће донијети двотрећинска већина у Скупштини Црне Горе, што су ударно пренијеле ,,другофамилијарне” процрногорске ,,Вијести”. Ни то му није довољно јер је у амбасади САД-а госпођи Александри Бонури рекао да је он лично за НАТО.

Такође је уочи последњег конгреса Срђан Милић покушао да Социјалистичку народну партију у програмском дијелу усмјери ка НАТО-у, али у томе није успио због отпора старих комунистичких и промилошевићевских партијских кадрова. Одустао је у последњем тренутку иако је Дарку Шуковићу, у емисији на ДПС-овој ИН телевизији, рекао да је он лично за НАТО. Дакле, Срби у Црној Гори иду у НАТО. Мада је немогуће да на изјашњавању заобиђу и трећу опцију – војни савез са Русијом који тражи једино Српска листа. Ред је да се пребројимо колико нас има, макар због части и образа српских тврдих гласача и проруских присталица у Црној Гори.

Какав је ваш став поводом такозване “Црногорске православне цркве”?

Та прича са тзв. црногорском православном црквом је у великој мјери промашен пројекат, али је сврсисходно средство којим се врши притисак на Српску православну цркву да њене четири епархије на територији црногорске државе престану бити Српска и постану квазиправославна ,,екуменистичка”, односно унијатска ,,црква”. Нажалост, у самој Српској цркви у Црној Гори постоје структуре које не треба занемарити, прије свега поједине ,,утицајне” и јавно или дјелимично јавно експониране свештенике, који свакодневно чине комуникативни медијски дил са представницима Демократске партије социлаиста и напречац цркву дефинишу ,,Православном црквом у Црној Гори”. Чак су такве одреднице овјерили и на печатима у Митрополији цетињској.

То је веома опасна интенција и она је ослабила национална крвна зрнца неким свештеницима који ћуте и трпе и чини их равнодушним у односу на потребу одбране СПЦ од удара црногорске етнократије. Веома дискутабилан однос према екуменизму, уз ове појаве које не треба занемарити у дјеловању наше Саборне и Апостолске цркве, имају директну реперкусију и на слабљење утицаја СПЦ у Црној Гори као основне националне српске институције која мора да веже комплетну нацију за себе. Веома жалим што неки људи из наше цркве трче за Црногорцима, и то баш оним Црногорцима који су нас опљачкали, понизили и отели нам државу, и наводно их враћају Православљу. Чуда Божија наравно постоје, али се не дешавају свакога дана.

И поготово им нису склони они који су се обогатили на народној муци и који су постали бијесни након тога. А такви су ,,мете” повратка у Православље. Православље и црте кокаина и хероина не иду заједно, таман колико није увјерљиво ни Православље оних који су покрали хиљаде радника и закинули их за права из радног односа и довели их до статуса социјалних случајева који попут зомбија тумарају без цента у џепу кроз дивљу љепоту Црне Горе.

Какво је стање у медијима у Црној гори? Ко контролише Црногорске медије? Да ли постоји медијски простор за Србе?

Срби у Црној Гори још увијек немају своје медије. Медијску супремацију имају ТВ, новинске куће и портали који су под контролом Прве и Друге фамилије. Прву предводи Мило Ђукановић, док је на челу Друге фамилије Миодраг Перовић, алфа и омега ,,грађанизоване” опозиције. Он контролише најгледнију ,,опозициону” телевизију ,,Вијести” и штампани ,,независни” дневник ,,Вијести” у коме се нађе простора и за Србе. При чему, важно је истаћи, Срби који се тамо појављују ,,насађени” су, реторички, по Мишковом дифолту. Док је био четнички војвода, Андрија Мандић није могао ни да се појави у тим и таквим ,,Вијестима”, које су и данас исте, али се он промијенио.

Некада, док смо били заједно, док је постојала Српска народна странка коју је Мандић угасио по налогу црногорског ДБ-а, у ,,Вијестима” се појављивао само када би кроз његово понекад сирово националистичко букање, тај медиј могао да оцрни и остале Србе, односно српски народ као заједницу. И умјесто да се само мало упристоји, да нешто идеолошки научи, Мандић је, под утицајем бившег члана ДПС-а Горана Даниловића и Славена Радуновића који је нешто пара кроз приватни бизнис стекао уз помоћ ДПС-а, кренуо на другу страну политичке обале у Црној Гори.

Он се сада појављује редовно у медијима Друге фамилије под условом да не прича о дискриминацији која се спроводи над српским народом. Тамо нешто балави о потенцијалном вађењу руде курчатовијума у Маочу код Пљеваља или о потреби уласка у Европску унију без обзира на став Брисела о Косову јер је то ,,питање Србије”. Као да сви ми нисмо са Косова. Медији Друге фамилије иначе су жестоко богоборно оријентисани и противници су, мени се чак чини – и самог постојања Српске православне цркве у Црној Гори. Ту се слажу са медијима Прве фамилије!

Са друге стране,  режимски медији, прије свих државна телевизија и ,,Побједа”, политички су сервиси за одржавање ДПС-а на власти, док је најутицајнији информативни портал ,,Аналитика” релативно коректан у преношењу ставова учесника политичког живота, али и снажно антицрквено оријентисан.

,,Дан” важи за просрпски медиј, мада сем критике Ђукановићевог режима, нема идеолошку профилисаност. Нажалост, тамо се форсира Демократски фронт због непосредног утицаја лидера Нове српске демократије, иако поједини чланови Демократског фронта, рецимо савјетник Миодрага Лекића, Балша Брковић, митрополита Амфилохија Радовића и патријарха Иринеја називају ,,гамадима”. Постојали су услови да поједини српски портали и медији буду свијетло у мраку. Некада српски портал ,,Ин4с” кога су основале присталице концепта да Срби треба да уживају мањинска права у Црној Гори, продат је за паре Борису Тадићу, уз посредовање тадашњег амбасадора у Црној Гори Зорана Лутовца. Данас је то дезоријентисано интернет гласило Демократског фронта које би најбоље било угасити јер поменути Балша Брковић, иначе син Јеврема Брковића, држи трибине по Црној Гори са Владимиром Божовићем, оснивачем Ин4с-а. О томе ћете се увјерити простим уласком и претрагом на You Tube каналу.

Некаква НВО „Монтенегро Прајд“ вас је кандидовала за хомофоба године. Какав је ваш став о агресивној ЛГБТ педерској пропаганди у Црној Гори?

Мислим да је питање ,,права” тзв. ЛГБТ популације постало веома оптерећујуће у Црној Гори. Грађани ионако имају превише проблема и претпостављам да их идеолошки пројекат сексуално девијантних индивидуа формално не занима превише. Међутим, пошто је ово ,,питање” уздигнуто на ниво јавне тортуре огромне већине грађана који су хетеросексуалци, постало је баш оптерећујуће пристојно трпјети медијско насиље.

Намјерно сам малоприје казао да је ријеч о идеолошком пројекту јер, пазите, у Црној Гори се геј-параде увијек заказују на велике црквене православне празнике. До сада се није десило да се неки девијантни скуп одржи или закаже на неки римокатолички, мухамедански или државни празник. Ове године су покушали да одрже параду на Видовдан! Циљ је, дакле, да се руглу извргну оне норме, духовне прије свега, које су утемељиле некадашњу српску стару Црну Гору, Боку, Брда и (стару) Херцеговину.

Осим тога, питање или проблем овакве ,,сексуалности”, како га год ко третирао, ипак је нешто што се и решава, и регулише, и обавља у четири зида, тако да је махање заставама које означавају нечију сексуалност, ако ћемо поштено, терор над другима који немају такву болесну орјентацију. Српска листа се, уважавајући поменуте чињенице, једина у Црној Гори јавно заложила за доношење закона о забрани хомосексуалне пропаганде управо из разлога што нам је циљ да грађани буду заштићени пред Уставом и законом.

Прецизније, ваљда је логично да заштитимо већину од терора агресивне и необуздане мањине. Не тражимо, тим поводом, ништа мање, нити више од онога што је идентично законском решењу које ми предлажемо, а прецизирано и примјењиво у пракси у Руској федерацији. Интересантно је да СЛ добија принципијелну подршку, која је наравно одвојена од нашег политичког дјеловања, и од припадника мањинских народа чији страначки прваци учествују у Влади Мила Ђукановића и због тога, изузимајући једног човјека, Џавида Шабовића из Плава, немају петље да се супротставе друштвеним девијацима које осуђује и римокатолички духовни круг колико и Кур’ан.

Што се тих ,,такмичења” за хомофоба године тиче, и сами знате да су у питању обичне глупости. Заправо, то су пројекти којима Запад врши притисак на традиционални дио друштва, са једне стране, и са друге, пере паре са домаћим сексуалним девијантима и анархистима. Оваквом идеолошком пресијом, у Црној Гори се пројектује разлаз са Православљем што, нажалост, јесте процес који је прилично одмакао иако му се супротставља значајан број, прије свега, традиционалиста. Више него оних који су црквени, то јест литургијски вјерници.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)