„За независну Шкотску? То од тебе тражи Путин!“

«Declare independence! Raise your flag! Higher! Higher !» – једна је од песама исландске певачице Бјорк, која се баш тако и звала „Прогласите независност“, а била је издата 2008.године. 18.септембра 2014.године песма Бјорк ће поново постати актуелна: у Шкотској ће бити одржан референдум о евентуалном одвајању из састава Велике Британије.

Управо са овом песмом је Бјорк наступала у Кини, истина, тада се певачица обраћала Тибету, па је кинеско министартсво културе упозорило да може доћи и до забране њених концерата. Симптоматично је то што је исте године, истина, под неразјашњеним околностима био отказан наступ Бјорк на српском фестивалу „ Exit “. Било би интересантно чути како би та песма звучала у Србији свега поле године након једностраног проглашења независности Косова.

18.септембра 2014.године песма Бјорк ће поново постати актуелна: у Шкотској ће бити одржан референдум о евентуалном одвајању из састава Велике Британије. На сличну тему је недавно Ангела Меркел у Кијеву, а имајући у виду припајање Крима Русији, поново подсетила да је принцип територијалне целовитости нешто попут „свете краве“ за Европу.

О спорним тачкама Европе- Шкотској, Каталонији, Косову, Придњестровљу и Криму, као и принципима међународног права данас ћемо разговарати са стручњацима- професором Правног факултета, Универзитета у Крагујевцу Зораном Чворовићем и Алексејем Мартиновом, директором Међународног института нових држава из Москве.

Према резултатима недавних испитивања јавног мнења, већина житеља Шкотске ипак жели да остане унутар граница Велике Британије. Да ли то значи да је подршка референдуму на високом нивоу у оквирима европских институција- само могућност да се изнова покаже „демократска природа Европе“? 

Алексеј Мартинов: Као прво, велико је питање, колико су заиста коректно биле спроведене те анкете. То што су Европа и САД условно мирне према овом питању, управо се и објашњава овим резултатима, јер наводно опасност одвајања постоји, али је она мала, зато дајте да се поиграмо демократије. Али, ми смо свесни колика се бука дигла и до данас траје, поводом референдума на Криму. Референдум на британским острвима може да буде изненађење, јер су Шкоти врло упорни момци и тешко да ће бити спремни на било какве нагодбе у питањима која се тичу њихове судбине. Не бих рекао да је резултат већ познат. Узгред, интересантан детаљ је и то што у британском изборном законодавству не постоји „институт међународних посматрача“ који прате ток избора, што смањује ниво транспарентности. А Шкоти су управо на нивоу локалног законодавства циљано увели такав правни институт, стога не искључујем да ће на референдуму бити присутни посматрачи из разних држава света.

Зоран Чворовић: То само говори шта остаје од декларативно ујемчених права у условима постојања монопола у медијској, политичкој, економској и идеолошкој сфери. За реално остварење неког права у друштву мора да постоји плурализам и у погледу идеја и у погледу медија и њихових програма. Јер, своје право које је декларативно гарантовано у неком документу, бирач може да оствари, само ако је обавештен бирач, ако је политички писмен, ако није застрашен бирач.

Запад користи категорију легитимитета, насупрот легалитету. Знате, када се позива на ускраћивање одређених људских права у државама где Запад жели да реагује, увек се посеже за питањем легитимитета. Легитимитет је питање политичке подршке, а легалитет јесте питање законитости једне владе. Али оно што Запад ради у туђим двориштима, дакле процењује легитимитет односно подршку једне владе, он то истовремено не ради у свом дворишту.

Немачка канцеларка Меркел је изјавила да је припајање Крима Русији било остварено уз нарушавање територијалне целовитости Украјине. „ Уколико признамо овај принцип, тада се у читавој Европи може десити нешто слично . Неће радити само о Криму и Украјини, већ се у свакој европској земљи могу оспорава ти одређене територије, одређене области, а то би нарушило мирну коегзистенцију у Европи“ . Да ли сте сагласни да је „овај принцип“ већ био примењен, када је 2008.године једнострано била проглашена независност Косова?

Алексеј Мартинов: Апсолутно. Својевремено је Немачка, подржавајући косовски прецедент, сама учествовала у фундаменталном кршењу основа међународног права. „Пандорина кутија“ је отворена, супротно пракси послератних година, током којих се веома строго поштовао принцип територијалне целовитости, а принцип права народа на самоопредељење је био „гуран под тепих“. Јасно је да после рата није било потребно бавити се променама граница, колико обновом економије. Дошао је тренутак када су Европљани, а у том смислу Немци, решили да супротно логици, могу применити и принцип самоопредељења, иако током балканског послератног периода било разумније позвати се на принцип територијалне целовитости.

Зоран Чворовић: Ниједан правни акт се не може тумачити као право на самоопредељење народа ако се конзумацијом овог права нарушава територијална целовитост независних држава. По „ Декларацији о начелима међународног права о пријатељским односима и сарадњи ме ђ у државама “ од 24. октобра 1970 .године, а која је у складу с Повељом Уједињених нација , територијална целовитост има примарнији значај, прво се она штити, па тек онда право на самоопредељење народа.

Када је право на самоопредељење народа јаче од заштите теротиријалне целовитости? О томе говори члан 7 овог међународно-правног акта у којем стоји да се право на самоопредељење народа дозвољава само онда, ако влада не изражава политичку вољу целокупног становништва, односно целокупног народа на државној територији, без обзира на разлику у погледу расе, вере, нације, боје коже.

Дакле, у Украјини је прво дошло до нарушавања уставно-правног поретка, након чега је дошло до стварања једне владе која није представљала целокупно њено становништво, како то изричито стоји у члану 7 горепоменуте Декларације и што је једини али довољан услов да тај народ посегне за правом за самоопредељење.

У Републици Србији ми смо имали владу, којој је приступ имала свака национална заједница. Право на једнак приступ власти је било омогућено и албанској националној мањини. Иако ни у претходној Југославији, право на самоопредељење народа није припадало националним мањинама,већ народима- ипак је то „народима“ кроз злоупотребу тумачења права на самоопредељење ово право припало републикама, односно федералним јединициама по одлуци Бадинтерове комисије. Ова је комисија административне границе федералних јединица по принципу Uti possidetis juris прогласила за границе новостворених држава. А то је било противно праву на самоопредељење народа, које је по Уставу из 1974.године у СФРЈ припдало народима, а не федералним јединицама и не националним мањинама. Дакле, албанска национална мањина, иако је имала једнак приступ законитој власти, односно могла је да пуноправно учествује у власти, она се одлучила да право на самоопредељење оствари насилним путем кроз терористичке акте против државне власти. Истовремено, таквом насилном остварењу права на самоопредељење подршку су дале све западне земље које су потписнице наведене Декларације. А управо овај међународоно-правни акт изричито забрањује да потписице ове конвенције подстичу и помажу сепаратистичке акте у независним државама.

Припајање Крима је било извршено након легитимног и транспарентног референдума. Како смо већ установили, међународно право предвиђа у одређеним условима право на самоопредељење. Зашто је онда жеља становништва да се одржи референдум у Каталонији „луда идеја“, како сматрају високи европски политичари? Питање за господина Чворовића:

Зоран Чворовић:  Право на самоопредељење народа се јавило у чувеним тачкама из 1917.године, предлога будућег међународног поретка америчког председника Вилсона. У том тренутку је право на самоопредељење народа као начин решавања и успостављања међународног поретка после Првог светског рата служило за обрачун, да кажемо англосаксонског света против историјских империја као што су биле Русија и Аустроугарска. Сматрало се да су вишенационане империје у којем су бројне нације вапиле за самосталношћу један од узрока избијања Првог светског рата .

Савремена Шпанија је држава која је заправо обучена у модерно модерно, савремено, демократско рухо. Ипак, историјски гледано реч је о једној преживелој империји, која је настала стапањем етнички разнородних елемената- као што је стара и нова Кастиља, односно језгро шпанске државе, заправо изворна Шпанија. Истовремено имамо и Каталонце, који чине потпуно други етнички елемент, имамо Галицију, па Баскију итд. Дакле, једна класична импрерија, какве су пре 1918.године биле Русија и Аустроугарска.

Међутим, право на самоопредељење народа које се користило као инструмент против ових империја, у случају Шпаније се није користило из политичких разлога. И данас, тај исти свет покушава да очува Шпанију у њеним империјалним границама, а са парламентарно- демократским рухом, спречавајући народ Каталоније да конзумира своје право на самоопредељење народа.

Алексеј Мартинов: „Изаћи ћеш на реферндум у Шкотској? То од тебе тражи Путин“ један је од слогана британске контрапопаганде у Шкотској. Управо двоструки стандарди – то је Modus Operandi – европске бирократије, коју Американци веома подржавају.

Што се тиче Придњестровља- то је de facto , савремена држава са својим системом образовања, социјалним и финансијским системом, која се већ више од 20 година самостално развија и ни на који начин није повезана са Молдавијом.

Имајте у виду да Русија не признаје Придњестровље зато што у томе види правну неправилност. Ми покушавамо да поштујемо одређене правне оквире, који су, узгред, после Косова већ заправо нестали.

Да, одлука у вези са Кримом је била оштра, али Русија није имала избора: могла је или тако да поступи или да пристане на то да 2 милиона Руса буду убијени и да на тој територији буду постављене америчке војне базе.

Јована Вукотић, Тимур Блохин – Глас Русије