Борба за Јужни ток или борба за образ

Вучић је поново превазишао самог себе. Док моли за помоћ немачку „ауто и аграрну“ индустрију он у исто време повлачи потезе којима угрожава руске инвестиције у Србији вредне 5 милијарди евра. „Потребно нам је више немачких инвестиција у овим областима“, нагласио је премијер у интервјуу немачком магазину Фокус. Затим су се премијерове речи претвориле у три шамара Русима, али и самим Србима. Он је поновио да „Србија признаје територијални интергритет Украјине, а то значи да Крим припада Украјини.“ Правдајући се Немцима што не уводи санкције Русији нагласиоје да Србија, пошто се налази у кризи, не може себи приуштити да се прикључи економским санкцијама против Русијејер зависи од руског гаса. И као шлаг на торту долази његова изјава о Јужном току. „Без пристанка наших европских партнера гасовод не може бити изграђен”, поручио је Вучић.[i] Тек што се на прослави стогодишњице Церске битке заклео да неће окренути леђа Русији, вођа напредњака је почео да провоцира Москву.„Неће нам бити тешко да оживимо Србију и вратимо је у Европу(!) али нећемо окретати леђа пријатељима, пре свега Русима које су данас сви заборавили и против којих су сви данас“рекао је Вучић[ii] сметнувши с ума, како изгледа политичка карта света данас, јер очигледно већина земаља није увела санкције Русији и није окренула леђа Русима.

Крим је Русија

Крим није део вештачки створене Украјине, већ је вековима део Русије. У време Никите Хрушчова, тајним декретом од 19. фебруара 1954. годинеКримскаобластје отргнута Русији и дата Совјетској Социјалистичкој Републици Украјини. Сличне ствари су се дешавале Србији. Одлука Хрушчова је била супротна тада важећем Уставу СССР-а. По међународном праву грађани нису у обавези да поштују одлуке диктаторског режима. Такође народ нема обавезу да се потчињава пучистима. Када су наоружане банде, насилним методама дошле на власт у Кијеву, грађани Крима су искористили своје право и организовали референдум на којем су одлучили да ову руску земљу поново врате у састав Русије. Они су изабрали да не живе више у Украјини под влашћу нациста, у којој су Руси проглашени за грађане другог реда и где им прети геноцид. Ко може то да им замери? Ко може да буде против једног таквог референдума? Само онај ко Русима жели зло.

Истрага против НИС-а

Као што се раније плашио поступка за непоштовање суда у Хашком трибуналу, Вучић се данас плаши претњи Вашингтона и Брисела. Није му замерити што се плаши, јер сви знамо како је завршио Зоран Ђинђић, који је пред смрт, почео да „пали светло у вези КиМ.“ Уосталом на различите начине преко неких проамеричких медија у Србији („лош полицајац“) и Мила Ђукановића („добар полицајац“) поручено је Вучићу са Запада, да би могао да прође као Ђинђић. Након ових порука Вучић почиње све отвореније да напада Русе. Ипак прави државник би без обзира на претње радио оно што је у интересу његове државе. Уместо тога Вучић је најављујући полицијску истрагу против НИС-а, ударио на најпрофитабилнију компанију у Србији. Александар Чепурин је тим поводом поставио пар занимљивих питања. Зашто управо руско-српска компанија? Зашто након пет година од приватизације? Зашто управо сада? „Гаспромњефт” беспрекорно поштује све договоре. Они су транспарентни. Све је отворено. Али се не може исто то рећи о неким другим споразумима са компанијама других земаља. Зашто се под истрагом нашла компанија која се подигла из пепела и без помоћи српских пореских обвезника изашла на светски ниво? Она пуни буџет Србије са више од 14 процената, што износи око 1,2 милијарде евра. Данас је НИС ван сваке сумње најуспешније предузеће Србије – указао јеамбасадор Чепурин.[iii] Не само да је НИС најуспешнија компанија, већ учествује у великим пројектима Русије у Србији, чија вредност превазилази 5 милијарди евра.

Јужни ток спасава Србију

Процењено је да ће изградња дела Јужног тока који пролази кроз Србију коштати око 1,7 милијарди евра.Србија ћемоћи да привуче још око 1,5 милијарди евра директних инвестиција. При том, изградња гасних електрана у Београду, Новом Саду, Панчеву и Нишу, као део пројекта Јужни ток, подиже вредност укупних инвестиција Москве у Србији на рекордних5 милијарди евра, и повећава степен искоришћености електричне енергије са 25 на 80 одсто!За 25 година експлоатације, гасовод би Србији могао да донесе 4 милијарди евра прихода од такси за транспорт гаса, које наша земља годинама плаћа другим државама.Изградња ће отворити хиљаденових радних места и упослити посусталу грађевинску оперативу дајући замајац целој привреди. Поред тога, Гаспром је у модернизацију и друге потребе НИС-а већ уложио 1,5 милијарди евра, по чему је рекордер у Србији, аАлексеј Милер председник Управног одбора Гаспрома, најавио је и средњерочна улагања НИС-а у висини од 3 милијарде евра![iv] Међутим Бела кућа и Европска комисија захтевају да се обустави изградња Јужног тока. Уместо да лично организује радове на Гасоводу као једином мега-пројекту који Србија има Вучић испуњава захтеве Заапада. Ко би бацио и угрозио више од 5 милијарди евра руских инвестиција, а задовољио се празним обећањима ЕУ и САД? Очигледно неко ко не мисли добро Србији. Не само да Брисел и Вашингтон отимају КиМ већ сваког дана спречавају економски опоравак наше државе. Они гурају Србију у банкрот, а српски народ у још већу беду. Зато политичари који подржавају овакву политику САД и ЕУ раде против интереса Србије.

Три америчка кловна против Јужног тока

Иза бесмислених напада европских комесара на Јужни ток, којима се угрожава енергетска безбедност Европе, стоје САД. Оних 1 посто најмоћнијих Американаца који су приграбили више од 90 посто богатства своје нације, жели да буде још богатији и жели цео свет под својом контролом. Обустављање радова на изградњи Јужног тока у Бугарској уследило је након посете Софији групе високих званичника САДсенатораЏонаМекејна, КристофераМарфијаи РонаЏонсона.[v] Oбившем боксеру Мекејну који је промовисао наоружавање шиптарских терориста, бомбардовање Србије, Ирака и Сирије, као и наоружавање кијевских пучиста доста се зна.[vi] Када су 2011. масовни протести довели до смене режима на  Блиском истоку и када је било и демонстрација у Москви, Мекејн је сав срећан на Твитеру написао да се „Арапско пролеће приближава Путиновом комшилуку”.[vii] Мекејн и Марфи су такође познати НАТО лобисти.Како су јавили вашингтонски медији, сенатори Џон Мекејн и Кристофер Марфи верују да је украјинска криза кључна за транстлантске односепа су сена панелу о америчкој улози у безбедности Европе заложили за снажнији одговор Вашингтона на ситуацију у Украјини. Мекејн сматра да Сједињене Државе морају одмах да почну да раде на повећању европске енергетске независности и да уведу оштрије санкције Моксви. Такође је поново затражио упућивање војне помоћи Украјини.[viii]

Међутим подједнако занимљива личност међу саботерима Јужног тока је сенатор Рон Џонсон. Џонсор не крије да га спонзорише Привредна комора Сједињених држава – моћан лоби најбогатијих Американаца. Он је лично захвалио Тому Донахјуу председнику Коморе на помоћи коју је добио током избора.[ix] Привредна комора САД само за годину дана потроши више од 133 милиона долара на лобирање. Велике нафтне компаније користе њене услуге у промовисању пројеката штетних за људско здравље и природу. Од наведеног износа 32 милиона долара је уложено у активности којима се негирају климатске промене. Комора се својевремено борила против учешћа САД у Другом светском рату, а такође се бори против прописа којима се гарантује заштита људских права.[x] Због тога не чуди што сенатор Рон Џонсон критикује све нападе на Бритиш петролеум у вези еколошке катастрофе у Мексичком заливу када се излило више од 200 милиона галона нафте у море 2010. године.[xi] Џонсон мисли да тешка индустрија није одговорна за глобалну промену климе и људе који тврде супротно сматра „лудацима“. По њему узрок промене климатских услова могу бити сунчеве пеге, док је угљен диоксид здрав за биљке.[xii] Поред тога Рон Џонсон у слободно време окупља контроверзне ауторе попут Чарлса Мареја који тврде да „генетске разлике између црнаца и белаца показују због чега су бели студенти успешнији од афроамеричких.“[xiii] Ето ко напада Јужни ток и кога слушају комесари у Бриселу.

Kада је Немачкатоком Првог светског рата понудилаГрчкоj териториjалне уступке, под условом да прекрши споразум о савезништву са Србиjом, председник грчке владе Eлефтериос Венизелос jе понуду одбио речима: „Грчка jе сувише мала земља да би учинила тако велику подлост“.Данас Вашингтон и Брисел отимају територију од Србије и уз то траже од Београда да забије нож у леђа Русији. Српска власт би требала да се подсети речи мудрог Венизелоса и престане са нападима на Русију, јер ће ако са њима настави, таква подлост заувек испрљати образ Србије.

Борис Алексић – ФСК

[xiii] http://host.madison.com/ct/news/opinion/editorial/article_f9f290a0-497b-562b-828f-5bf8f69b0cc7.html