Ивана Ковачевић: „Материнство је од Бога дата благодат“

Преосвећени Владико, часни оци, преподобне сестре монахиње, браћо и сестре помаже Бог!

Материнство је од Бога дата благодат. Да би жена била добра мајка, она, пре свега, мора бити добра супруга. Свети апостол Павле заповеда женама да буду покорне својим мужевима као Господу, јер муж је глава жени као што је и Христос глава цркви. А мужевима заповеда да воле своје жене као што Христос заволе цркву. Јер, по речима св. Јована Златоустог, нечија супруга и мајка нечије деце не сме да буде везана страхом него љубављу. Он истиче да је супружанска љубав већа од сваке друге страсти и да је та љубав дубоко усађена у наше биће. Жену је Господ створио немоћну да без мужа рађа децу. Љубав мужа и жене је снага која одржава породицу на окупу. Када у кући влада мир и слога, деца се лепо одгајају и домаћинство се одржава. И велика је тајна да човек оставља оног који му је живот дао и подигао га и ону која га је родила и отхранила да би се сјединио са женом коју не познаје али коју ће заволети и поштовати више од свега. Из таквих бракова рађају се и одгајају побожна и правдољубива деца. Деца усвајају особине својих родитеља и зато је веома важно да имају добар пример у својим породицама.

Много је примера великих мајки, како у Светом писму тако и у житијима светих. Битити мајка, првенствено, значи бити подвожник, а највећа мајка коју је свет имао и која треба да буде узор свима мајкама је Пресвета Богородица која је под Крстом стајала и гледала муке Сина свога и Бога свога.

Много је честитих и побожних мајки које су одгајиле свеце и чији је утицај био пресудан у животима њихове деце. Велике су мајке које су храбриле своју децу да пострадају за Христа, знајући да тиме отварају себи пут у Царство Небеско. Св. владика Николај Велимировић, чија је мајка, такође, била побожна жена са чијих је усана жедно упијао прве молитве и речи о Богу, у једној својој беседи говори о српским мајкама. Он каже да када говоримо о нашем Св. Сави, не можемо заборавити његову мајку Св. Ану. Из светог корена свето и стабло. Да нису имали онако велику јунак мајку, зар би Југовићи пошли у смрт свесно и драговољно под крсташем барјаком? Не можемо заборавити ни царицу Милицу која је била телесна мајка неколико синова и кћери, али духовна мајка многе сирочади српске после Боја на Косову.

Међу велике српске мајке убраја се и света мајка Ангелина, коју мајком назива сав српски род и која је изродила свеце и војводе док се и сама није посветила.

Свети Владика Николај каже да је мајка биће најсличније Богу и као пример наводи мајку једног разбојника који је био осуђен на смрт стрељањем због убистава и пљачки које је починио. Непосредно пред извршење казне, из народа је изашла жена која је, кршећи руке, преклињала да јој поштеде сина речима:

„Господо, господо моја, немојте га убијати. Ви не знате како је он добар био. На зло је наведен. Учинио је једно недело. Али ја знам много његових добрих дела. Ако не верујете мени, његовој несрећној мајци, питајте комшије, оне ће посведочити. Јаој, не убијајте њега, убијте мене!“

Свети Владика пореди мајку са Христом. Као што је Христос дао Себе распети за грешнике, јер је у сваком грешнику видео нешто добро, под пепелом зла, тако и само мајка може да нађе неко добро и у најпропалијем сину свом и најпрљавијој ћерки својој. Тешко је схватити љубав Христову према људима ако не познајемо материнску љубав којој је она најсличнија.

Изузетно јака и велика је и љубав мајке Марка Краљевића, Јервросиме, која му у песми Урош и Мрњачевићи даје Јеванђелску поуку речима:

„Сине Марко, мој очињи виде

Боље ти је изгубити главу,

Него своју огрешити душу.“

То је поука коју је свака мајка Хришћанка дужна дати својој деци, далеко важнија од свега материјалног којим родитељи обасипају своју децу.

Колико материнска љубав може бити подвижничка и несебична видимо и из житија св. пророка Самуила, чија мајка, св. Ана, беше неплодна, али јој се Бог смилова због непрестаних њених молитава. Св. Ана је обећала Богу да ће, ако јој подари дете, она га посветити Њему од раног детињства. И Господ јој даде сина, Самуила, великог вођу израиљског наорда и пророка, који помаза два цара, Саула и Давида. Када је навршио три године, мајка га одведе у храм и, као што је обећала, посвети Богу.

Велике су и чудесне те мајке које схватају да су дечица коју родише прво Божија па онда њихова, мајке попут свете Софије која мољаше Бога да види страдања својих кћери Вере, Наде и Љубави, пре него што и сама пострада, како би била сигурна да нису поклекле и да су добиле мученички венац којим би се и она сама спасила.

И заиста, много је мајки на које ми данашње мајке треба да се угледамо, чије примере треба да следимо и да учимо децу нашу побожности и страху Божијем од малих ногу, јер таква деца доносе плодове пуне врлина и добрих дела.

Хвала.