Официри за везу = амбасадори

Тражећи прави лингвистички термин који може заменити појам „амбасадор“ као опуномоћени представник једне суверене државе у другој, неко је дошао до овог новог лингвистичког појма „официр за везу“, а који у свести грађана једне државе којој се отима део територије неће изазвати гађење и осећај да је неко издао, барем на први поглед.

Међутим да ли је то баш тако? Они који су смислили овај лингвистички појам и који сматрају да ће овакво „замајавање“ народа у Србији проћи, дубоко су се преварили.  Српски народ је познат по народном памћењу које траје и које ће трајати до „краја овога света“. Пример је Вук Бранковић који је издао на Косову Пољу пре више од пет векова, а народ га у свом колективном памћењу и данас дани помиње као издајника, чак га употребљава и као синоним за реч издајник. Ове нове „Бранковиће“ не чека боља судбина. Они који задовољавају неке своје тренутне, личне интересе, а труде се да интерес народа и државе не виде, а имајући могућност и да широј јавности ово своје оправдавање савести прикажу као исправно, нека погледају пример Вука Бранковића и нека се уплаше. Ако не за себе онда за своје потомство. И тренутна материјална угодност и „квазичаст“ проћи ће веома брзо, а оно што ће остати биће мрља на образу потомака ових људи.

Онај који себе кандидује или који је делегиран од некога другог за позицију „официра за везу“ (читај амбасадора) Србије на Косову, постаје део издајничке платформе за Косово или боље рећи платформе која потпомаже остварење шиптарске идеје о „Великој Албанији“. Читамо да је кандидат за ову срамну позицију Оливер Ивановић, човек који живи на северу Косова и Метохије и коме је очигледно север постао узак за космополитске идеје уједињења Срба и Шиптара које се мотају по његовој глави. Човек који је познат по томе да све релативизује и који све жели да представи тако да се нико не наљути и да нико не може да замери. Ето такав је кадар потребан за ову позицију. Споља гледано задовољава све услове: са Косова је, послушан је свакој Влади без обзира на страначку структуру и курс који Влада заузима, у стању је све да оправда и ралативизује, у блиској је сарадњи са „Тачијевим Србима“, тј. Србима који су део ткзв. Владе Косова и нема до сада никаквих негативних изјава и осуда шиптарских терориста. Дакле, „савршени српски амбасадор у Приштини“ могао би овај човек да буде.

И ова нова кованица „официр за везу“ веома брзо ће као и сви досадашњи новитети око Косова (звездица у фусноти, ИБМ граница…) доживети своју трнсформацију у оно шта они стварно означавају (амбасадор, гранични прелаз…).

Ипак, остаје нада у Васкрс Српства и Србије које ће поништити све издајничке споразуме постигнуте на штету Срба и Србије, оне који су то учинили осудити, а оно што је окупирано ослободити. За то вреди живети, надати се да ћемо то и доживети и са таквом идејом и умрети.

Уредништво „Срби на окуп“