Русија сматра: Косово је Србија, а то нису празне речи јер Русија има атомско оружје

-Читава елита у Русији је, уопштено речено, прозападна, и читава се супротставља Путину, или у најмању руку није заинтересована за то да његов ослонац на народ постане стабилан и озбиљан. Али, то је зечја елита која мрзи руску историју и спремна је да прода земљу у целини и по деловима
-Мислим да Србија свакако треба да уђе у Евроазијски савез, мора да постане чланица Царинског савеза, да уђе у ОУКБ, Организацију уговора о колективној безбедности, и само тако Србија може да одбрани свој суверенитет и независност и да се бурно и активно развија
-То неће противречити оријентацији на Европу. Русија са Европом значајније економске односе од многих земаља које су у ЕУ. Лаж је и пропаганда наших непријатеља да ће улазак у Евроазијски савез удаљити Србе од Европе. То ће приближити Србе Европи и омогућити им да достојанствено сачувају суверенитет
-Николићева влада већ представља позитиван помак, макар и не најбољи, али је то – добар потез. Сретао сам се са Николићем, оставио је на мене јако добар утисак. У сваком случају, он је родољуб, он је Србин. Николић жели добро Србији. Може ли он то да учини или не – то не знам, то ви боље знате
-Русија има велика ограничења, и можда је делимично политика зближавања са Западом диктирана потребом, прагматичном потребом, пошто Москва сада није спремна да у потпуности преузме на себе прилике у Србији. Она ка томе иде, све смо ближе и ближе томе, и у одређеном тренутку…
-Русија неће признати Косову и Метохији никакву независност, ништа, просто никакве албанске америчке структуре – Русе баш брига за то. Русија је нуклеарна земља, и ако она узме Србију у заштиту, онда ће се ситуација сасвим другачије решавати; тамо ће бити не само западни контролни пунктови, биће руски, српски. Радићемо, нема нам друге, постепено, само треба више активности одоздо

СВЕТСКИ познати руски геополитички мислилац Александар Дугин дао је интервју „Геополитици”, а Факти преносе и други део .

       Значи, на једној страни имамо значајан део руске елите, либерално и атлантистички настројен, која је утицајна у друштву и медијима, а на другој страни је патриотски блок који чине, у основи, председник Путин и већина народа… Можете ли нам ближе објаснити то сложено окружење и ситуацију у којој се налази председник Путин? На који начин подстаћи међусобну комуникацију и садејство руске националне и економске елите са председником Путином, а њих заједно са руским народом?

– То је уопште исправна оцена, и ја тако мислим. Сматрам да је Путин усамљен, он се ослања на друштво у целини, али прозападна, проамеричка елита, пета колона, блокира Путину могућност да продре до широких народних маса.

Руске националне елите готово да нема, зато што је током последњих двадесет година готово сва елита изузев, можда, појединих припадника безбедносних структура и неких појединаца, практично била под утицајем западних либералних кругова. Код нас је апсолутно либерална влада, код нас су либерална јавна гласила, код нас је либерално школство, и у њима је практично постојало управљање споља, и још увек постоји.

Читава елита у Русији је, уопштено речено, прозападна, и читава се супротставља Путину, или у најмању руку није заинтересована за то да његов ослонац на народ постане стабилан и озбиљан. То је зечја елита, та елита мрзи руску историју и спремна је да прода земљу у целини и по деловима.

Она се тога лаћала у Јељциново време деведесетих година, и сада то наставља. Путин је усамљен, и он не може до краја да пронађе ослонац на народ. Можда ће се то кроз извесно време десити, али је изолован од елите.

То се често дешавало у руској историји – да цар или вођа буде окружен издајницима, шљамом, мрежама утицаја, агентуром, петом колоном и шпијунима. Али, он засад не може да продре до Русије. Самим тим, друштво за безакоње које чине елите – корупцију, лоповлук, цинизам, проневере – за све то криви Путина.

Самим тим елите дискредитују Путина својим понашањем с једне стране, а с друге стране – онемогућавају му да продре до широких народних маса и ослони се на њих. Оне све блокирају. Зато је ситуација врло трагична.

Александре Гељевичу, желимо овом приликом да изразимо похвалу једној од Ваших стратешких идеја – евроазијству. Видимо да Ваше идеје о Евроазији, које сте пре две деценије промовисали, сада на неки начин доживљавају своју реализацију. Ту мислимо на идеју стварања Евроазијске уније, односно Евроазијског савеза, о којој је говорио и председник Руске Федерације, Владимир Путин. Да ли Ви видите место Србије у Евроазијском савезу, имајући у виду да је Србија за Русију географски запад?

– Као прво, захваљујем Вам на том запажању, пошто су се Срби вероватно први у Европи упознали с евроазијским идејама, први превели моје књиге, или у најмању руку међу првима.

Увек сам јако волео српски народ и увек сматрао да су Србија и Русија – две државе, две културе, обједињене истом судбином. У том погледу, управо за Србе није тајна одакле су Путину стигле идеје евроазијства – то је заиста рад мој и мојих истомишљеника евроазијаца. Сада то нису просто речи, то је реалност стварања Евроазијског савеза: функционише Царински савез!

Мислим да Србија свакако треба да уђе у Евроазијски савез, мора да постане чланица Царинског савеза, да уђе у ОУКБ, Организацију уговора о колективној безбедности, и само тако Србија може да одбрани свој суверенитет, независност, да се бурно и активно развија.

То неће противречити оријентацији на Европу. Као прво, и из Русије се сада може слободно путовати, слободно може трговати, а економски односи Русије с Европом знатно су већи него што имају разне земље које су чланице Европе, на пример, из Источне Европе. Зато они који се боје да ће улазак у Евроазијски савез удаљити Србе од Европе треба да знају – то је лаж, то је пропаганда наших непријатеља. То ће приближити Србе Европи, али ће им омогућити и да достојанствено сачувају суверенитет. И у ствари Русија неће признати Косово – и то је такође јако важно.

У Русији сматрају: Косово је Србија. И ако Русија има атомско оружје, онда то признање нису празне речи.

Историјско искуство нас подстиче на опрезност. Да ли постоји опасност да руски народ опет у некој новој наднационалној заједници као што је Евроазијски савез изгуби свој духовни и национални идентитет као што је то било у време СССР-а? Игор Панарин предлаже да централна идеологија Евроазијског савеза буде православље.

– Мислим да такве бојазни постоје, али ако Русија не обједини Евроазијски савез, она сама неће издржати притисак Запада – ето у чему је ствар. Ако не ојачамо своје позиције на постсовјетском простору, не успемо да га интегришемо економски и војно-стратешки, онда Русија нема шансу да самостално издржи сучељавање са Западом. Просто ћемо се срушити, тако да немамо другог излаза.

То је ризично, и сматрам да је брига за јачање идентитета руског народа – првенствени задатак, укључујући и православни идентитет као базни и осовински. Али ако покушамо да понудимо православље свим земљама које улазе у Евроазијски савез, наићи ћемо на врло снажан отпор јер тамо има исламских земаља: Казахстан, Узбекистан, Киргизија, Таџикистан. Не можемо да их потцењујемо.

Зато мислим да треба деловати упоредо, стварајући Евроазијски савез на привредно-стратешком нивоу, а радити унутар Русије и са руским становништвом на јачању православног идентитета, али то не изјављујући отворено, и не говорећи о томе као о званичној и главној идеји. То ће просто створити проблеме које никада нећемо решити.

Ми знамо да Ви имате респект према исламу. Обичном човеку који, условно речено, припада европској цивилизацији, а и шире, тешко је појмити и разумети радикалне исламисте који дигну у ваздух себе и ученике неке школе, или случајне путнике неког метроа или воза… Да ли је то аутентични ислам или једна његова струја, салафистичка, која је однегована од стране западних обавештајних служби у Авганистану до данас? Ово питамо јер постоји зачуђујуће поклапање циљева Алкаиде и Сједињених Америчких Држава у многим земљама.

– То је сасвим исправна опаска. Бжежински је лично тренирао екстремисте Ал Каиде у Авганистану, Бин Ладен је био агент ЦИА (што је познато), и салафизам, радикални терористички ислам, просто представља пету колону ЦИА, Запада.

Запад дискредитује исламске вредности, ради против интереса муслимана, представља муслимане као антиљудске, нечовечне сурове животиње, и управо салафизам и вехабизам представља као тако радикалну, заправо као карикатуралну, представу о исламу. Тако да – постоји реални ислам; то је велика, древна цивилизација, коју данас најизразитије представљају шиитски, суфијски кругови, традиционални ислам који је веома духовни.

Он није једнозначан – тамо има свега; има најразноврснијих друштава, најразноврснијих вредности.

Вехабисти, опет, покушавају да створе карикатуру реформисаног ислама: ислама примитивног, ислама лишеног духовне, културне, историјске димензије. И у том погледу – то није ислам, просто, то је продужетак америчког империјализма.

Ми не можемо да сматрамо, на пример, да су ове или оне секте, које се заклањају иза Христовог имена, као што су Мунова секта, или Ом Шинрикјо, које могу да користе Христово име, да су то хришћани. Исто тако, вехабијске главосече – то уопште нису муслимани, они просто имају врло далеку везу с исламом, исто као и секташи са хришћанством. Зато се ја према исламској традицији односим с најдубљим поштовањем и уважавањем. Посебно ми је блиска иранска философија, суфијска традиција.

У Русији забрињавају убиства муфтија и исламских вођа у Татарстану и Дагестану, која су се догодила прошле године. Ко је то урадио и како Ви гледате на ово сложено питање?

– То је сасвим очигледна ствар. Исто као што је и чеченски сукоб био регулисан пошто је део оних Чечена који су се борили против Русије схватио да их вехабисти воде у покољ, уништење, да они просто манипулишу, муфтија, суфијски вођа Ахмад Кадиров прешао је на страну Русије – то је био принципијелни моменат.

У Дагестану су недавно убијена двојица муфтија, а један од њих, Саид Чиркејски, није био просто представник традиционалног ислама, него је био највиши духовни ауторитет, суфијски ауторитет који је водио апсолутно здраву, исправну, дубоку духовну политику, врло промишљену. А убили су га они који планирају да у Дагестану понове Кавкаски рат, и они, несумњиво схватајући значај традиционалног ислама, суфијског ислама, убијају оне лидере који могу кренути, и свакако би кренули, линијом Ахмада Кадирова, тј. да постану јемство победе Русије, и победе традиционалне евроазијске велесиле над непријатељем.

Зашто их Русија не заштити?

– Русија је у својој делатности паралисана тиме што је наша елита под потпуном контролом либерала. Ето, чак и о Путину обликују сасвим лажну представу.

Александре Гељевичу, како оцењујете тренутно стање у Србији и једну врсту политичког, дипломатског и економског притиска који се на Србију врши од стране Запада у последњих више од двадесет година? Шта Србија да чини поводом Косова, у условима када је озбиљно нарушен њен економски и политички суверенитет?

– Уверен сам да, као прво, Николићева влада већ представља позитиван помак, макар и не најбољи, али је то – добар потез. Сретао сам се са Николићем, оставио је на мене јако добар утисак; потом су се разне ствари догађале, не пратим баш до танчина. У сваком случају, он је родољуб, он је Србин, а не попут агената утицаја какви се код нас каткад јављају; мислим да Николић жели добро Србији. Може ли он то да учини или не – то не знам, то ви боље знате. Мислим да је за Србију једини спас у интеграцији у Евроазијски савез и у решавању косовског проблема с ослонцем на руско атомско оружје.

Нова влада и нови председник Томислав Николић показали су већу спремност за сарадњу са Русијом; међутим, у економској политици није направљен дисконтинуитет, подржавају се страни инвеститори, а многи сматрају да се превише уступака чини Западу када је у питању Косово и Метохија…

– Мислим да се можда ипак ради о реализму, пошто сам једном приликом после повратка из Србије, видевши каква ситуација је тамо могла да настане још у претходном мандату, лично о том питању обавестио руководство земље. Али ево шта сам запазио: ни са стране Русије, барем у то време, Србија није изазвала велики ентузијазам.

Не треба заборављати да Русија има велика ограничења, и можда је делимично политика зближавања са Западом диктирана потребом, прагматичном потребом, пошто Москва сада није спремна да у потпуности преузме на себе прилике у Србији. Она ка томе иде, све смо ближе и ближе томе, и у одређеном тренутку…

Зато ја не бих извлачио радикалне закључке у погледу Николића. Он је српски родољуб; можда он не може све, не зна баш све.

Једини проблем је и у самој Москви, исто као и по питању интеграције са Казахстаном, за шта се већ одавно залаже председник Казахстана Назарбајев, и односа Белорусијом, са нашом најближом браћом.

У том погледу Србија сада, како ми се чини, треба да лавира, зближава се са Русијом, али да схвата како ни код нас није све баш тако добро. Сада постаје боље, и Николић је изванредна личност, сада оптимално одговара, чини кораке према Русији у оквиру могућег.

А што се тиче Косова и Метохије, просто треба притискати одоздо, захтевати (гледао сам и на интернету) постојање разних мрежних друштвених покрета који чврсто стоје на бранику српских интереса, треба просто притискати. На крају крајева, то је питање друштвене мобилизације.

Ако читаво српско друштво буде једнодушно, онда никакав властодржац, под претњом тренутног смењивања, не може да води политику издаје националних интереса. И уопште, само ће Русија и зближавање са Русијом решити то питање.

Русија неће признати Косову и Метохији никакву независност, ништа, просто никакве албанске америчке структуре – Русе баш брига за то. Русија је нуклеарна земља, и ако она узме Србију у заштиту, онда ће се ситуација сасвим другачије решавати; тамо ће бити не само западни контролни пунктови, биће руски, српски. Радићемо; немамо куд, нема нам друге, постепено, само треба више активности одоздо.

Геополитика / Факти