Ко има право на Антарктик?

„Прерасподела“ Антарктика може почети већ у следећем веку. Чим се појаве технологије за експлоатацију нафте и гаса из слоја леда дебелог неколико километара, своје претензије на шести континент ће имати бар десетак земаља. Сада се на најјужнијем континенту одвијају радови и испитивања. Они за сада изучавају ресурсну базу.

Под дебелим леденим покривачем Антарктика, скривају се огромне резерве нафте и гаса- то је већ утврђена чињеница. Али, експлоатација је веома сложена и нерентабилна. Но, обзиром да наука напредује, може се очекивати да ће многе земље бити заинтересоване за ово природно благо. Осим Аустралије и Велике Британије, ту су и Аргентина и Чили. Ситуацију објашњава заменик начелника Руске Антарктичке Експедиције, сарадник Арктичког и Антарктичког института Вјачеслав Мартјанов:

Сектор, који припада Чилију, такође је забележен од стране Аргените и Велике Британије, као сектор на који и ове друге две државе претендују. И ако једна од ових земаља каже да је та територија заиста њена, она ће тада морати да се ухвати у коштац са противмерама не само Антарктичког друштва, већ и преостале друге две земље. Друга је ствар океан око Антарктика. Већ постоје противречја међу морским правом и договором по питању коришћења морских ресурса.

У будућности- инвестиције у антарктичку науку могу да постану удео на право коришћења комада шестог континента, говоре експерти. Вјачеслав Мартјанов наставља:

Сматра се да су две државе „откриле“ Антарктик. Русија је спровела експедицију 1819.-1821.године коју су водили Белингхаузен и Лазарев. Американци су нашли некаквог пирата који је отприлике у исто време открио Антарктик. И то је јавно признато- зато се две државе сматрају проналазачима овог континента. Према одредбама права- било која од ове две државе може да прогласи Антарктик својом територијом.

Ни Русија, ни САД нису искористиле ово право. За неких 100-нак година, свет може да се суочи са правом глађу за енергентима и тада ће се повести питање око власништва над Антарктиком. Највероватније је да ће то ипак бити мирни процес, уверен је доктор геологије и минералогије Александар Лобусев:

Неке државе могу да дозволе себи економско освајање Антарктика, али овде се ипак ради о одредбама правних односа. Највероватније ће међународни конзорцијуми преузети управљање Антарктиком. На пример под вођством Америке, Русије или Кине. То, што наша компанија Росњефт избија у први план на светском тржишту нафте, то је на рачун пројеката око Нове Земље у Карском мору. Тај пројекат има међународни карактер. Долази до аквизиције и тиме се брише та нека оштра црта поделе међу државама. И ако се догоди да дође до великог недостатка енергената, може опет доћи до пооштравања односа.

Договор о Антарктику, који забрањује експлоатацију на самом континенту, на сваких 50 година се поново разматра. На заседању 2009.године никакве измене документа нису усвојене. Експерти не искључују, да ће при следећем састанку представника земаља учесница, договор можда бити промењен или да ће неке новине по питању граница бити предвиђене. 1959.године, договор је потписао 12 земаља, које су у том моменту претендовале на истраживања на самом леденом континенту- амеђу њима и Русија и САД. Ову конвенцију сада подржава 45 земаља.

Глас Русије