Руски научници тестирају средства за лечење Алцхајмерове и Паркинсонове болести

Руски научници тестирају нови изум који штити нерве од пропадања. У перспективи то може постати лек за лечење најзаступљенијих болести нервног система: Паркинсонове и Алцхајмерове болести, можданог удара, па чак и депресије. Тренутно се изум налази на стадијуму претклиничког испитивања. Стручњаци верују да ће он већ у наредним годинама постати лек.

Борба против болести централног нервног система је врло сложена и скупа – терапија за лечење Паркинсонове и Алцхајмерове болести кошта око милион долара. Последњих 25 година научници из целог света истражују начине за поједностављење и усавршавање овог процеса. Једна од главних потешкоћа је недовољна проученост хемијских процеса који се одвијају у великом мозгу, каже научник, магистар медицинских наука Лариса Чигалејчик.

Мозак поседује заштитна својства. Он не пушта лекове, што представља проблем великог броја момената, осим тога, треба познатави везе, треба још директно увести лек да се не би зауставио у јетри, да не би пропао у бубрезима. То је главни проблем. Сад се истражују нове варијанте за увођење ових лекова и на животињама су дати проблеми решени. Јако много тога у биохемији није проучено и захваљујући решавању ових момената, лечење постаје перспективно.

Постојећи препарати се болесницима дају директно у мозак пошто их у супротном случају уништава сам организам, тачније, биолошка заштита мозга – хематоенцефалитичка баријера. Вештачки аналози неуротрофина – беланчевина које штите нерве од уништења – не могу да га савладају због великих димензија. Научници из целог света су покушавали да их смање у току последњих 25 година. Испоставило се да су руски научници најближи успеху, каже руководилац оделења за хемију Научно-истраживачког института „В.В.Закусов“ Руске академије медицинских наука Татјана Гудашева.

Веома многе фармацеутске компаније су почеле да користе мале молекуле који би имитирали ефекте ових неуротрофина. Наш изум се разликује по томе што смо створили најмањи молекул који имитира ефекат неуротрофина. И он мже да се користи приликом систематског увођења.

Системским специјалисти називају алтернативне шеме за пријем препарата – унутарвенозне, унутармишићне у абдомену. На институту се врше испитивања на различитим облицима разних болести и истовремено се одвија процес патентирања.

Посматрали смо неколико модела Алцхајмера, неколико модела Паркинсона и неколико модела можданог удара и свуда смо добили позитивне резултате. Добили смо руски патент. Захтев прво подносимо у својој држави. Сад се патентирање одвија у различитим земљама. Поднели смо захтев за амерички патент, за европски патент, поднели смо захтев у Индији и у Кини.

По речима директора НИИ за фармакологију РАМН Сергеја Середењина изум се налази у претклиничкој фази испитивања. То значи да лек може постати већ у току наредних година.

Изум се обично на почетку тестира претклинички – 10-12 година. Прво се одвија фаза фармаколошког испитивања препарата на животињама и претклинички. Затим почиње клиничко испитивање у три фазе. Прва фаза је поношење, друга је доказивање ефикасности, избор ефикасне дозе и трећа фаза је поређење са стандардима постојећих фармаколошких препарата. Али за неких, не 20 година, него се надам брже, све ће зависити од тога колико ће успешна бити научна испитивања.

Руски научници моле да се не преувеличава значај изума док не прође кроз сва претклиничка и клиничка истраживања и испитивања. Тек после њих ће моћи да постане лек. Наду даје то што су већ више пута фармацеути из различитих крајева света говорили да лекови за Паркинсонову и Алцхајмерову болест могу бити пронађени већ у најскоријој будућности.

Маргарита Богатова, Глас Русије