Диван је Бог у Светима Својим – чудо Светих Николаја и Јустина на Филипинима!
Предлажемо вашој пажњи сведочанство помоћи и молитвеног покрова коју наша православна браћа и сестре на Филипинима имају од стране великих српских Светитеља XX века. Вест коју смо добили из места које се нашло у самом епицентру урагана „Јоланда“, једног од најразорнијих урагана у историји Филипина потврђује изреку оца Данила Сисојева: „Ако желиш да видиш чуда, буди или Мученик или мисионар“.
* * * * * *
Наш мисионарски центар је прошле године имао част да помогне мисији Православне Цркве на Филипинима (јурисдикције Руске Заграничне Цркве и Антиохијске Патријаршије) слањем пакета у коме се налазио превод „Вере образованих људи“ нашег светог Николаја на тагалог језику, преко 3000 малих иконица, тамјан, бројанице, крстићи, богослужбене одежде за свештенство на Филипинима… Између осталог слали смо и велике, целивајуће иконе Пресвете Богородице, Светих Николаја и Јустина, иконе великих Празника наше Цркве… све што смо слали је, Богу хвала и подељено и стигло у руке наше филипинске браће по вери али и у руке људи који се интересују за Православље.
Ускоро смо нажалост добили вест да је епицентар једног од најразорнијих урагана у историји Филипина (а Филипини су иначе земља са највећим бројем тропских урагана на свету) прошао кроз град Таклобан и мало село Пало у близини у коме се налазила православна заједница која носи име нашег српског Златоуста, светог Николаја Српског. Скоро два месеца нисмо имали вести шта се десило са православнима тамо, да ли су уопште живи. Свака веза са њима тамо била је одсечена, чак су и хришћани на Филипинима врло тешко ступали у контакт са погођеним делом. Иза овог урагана је остало на хиљаде мртвих, материјална штета је огромна, хиљаде породица је евакуисано.
Пре пар недеља смо, слава Богу, добили вест да су сви православни хришћани живи! Да су им домови у потпуности разорени, да је капела светог Николаја срушена али да су људи живи. Погледајте како је изгледала дрвена капела светог Николаја пре урагана и како изгледа сада.
Православни хришћани испред капеле светог Николаја у селу Пало у септембру прошле године.
Капела сада…
Оно што служи као велика утеха православној заједници тамо јесте и чудо које су јавили наши Николај и Јустин! Када су православни кренули да чисте место где је била капела, успели су да пронађу иконе које смо им послали! Иконе смо пре слања купили у Лелићу и на молбу оца Филипа Балингита прислонили на мошти светог Николаја и на гроб светог Јустина. Јеромонах у Лелићу је дозволио да се икона дотакне моштију, а икону светог Јустина смо положили на његов гроб. Благодат није дозволила да ове иконе које су се налазиле у капели, у самом центру урагана нестану. Верујемо да на тај начин Господ и Његови Светитељи теше нашу браћу тамо, јер је заиста чудо да једино ове иконе остану на свом месту када погледате колика су разарања тамо била и да је капела била у самом центру урагана.
Ситуација тамо је доста тешка, људи немају кров над главом, нема хране, нема воде, лекова. Православна хришћанка Нина, сестра оца Филипа Балингита, мисионара са којим сарађујемо а који је и преводио књигу светог Николаја Српског ишла је почетком фебруара у Таклобан и Пало да однесе помоћ у виду хране, одеће, лекова, играчака за децу… Православни хришћани СПЦ су такође учествовали у слању прилога за њих.
Оно што радује је да су они сложни, да не губе наду и да Господ умножава заједницу светог Николаја. Још 22 људи је изразило жељу да се крсти. Они сада пролазе кроз катехизацију, припремају се за Крштење… Погледајте фотографије заједнице.
Живот тамо је сада јако тежак јер људи немају ни најосновније али смо уверени да Господ неће оставити Своје људе. Ако неко може да помогне слањем свог прилога, нека пише на urednik@svedokverni.org Изградња куће кошта око 770 долара, а дрвене капеле око 1500 долара. Православни хришћани из Русије су сакупили и послали новац за изградњу једне куће за породицу која има мало дете.
Не можемо рећи ништа друго до: диван је Бог у Светима Својим!
Станоје Станковић
Уредник православног мисионарског центра „о. Данил Сисојев“