Окупаторски службеници

Окупаторски службеници су лица  ангажована од стране окупатора да штите и спроводе интересе окупатора.

Та лица су домаћег порекла.

Њихови лични разлози за службу окупатору могу бити различити.

Једну групу разлога чини сагласност са идеолошким и другим ставовима окупатора.

Ова врста окупаторских службеника  би могла да носи име: квислинзи, по норвешком политиачру Квислингу који је немачким нацистима служио из убеђења.

Квислинзи, у суштини, и нису издајници, него пре изопштеници, људи који не деле ставове  већине свог народа, него ставове окупатора.

А у недавној историји међу такве изопштенике би се, мада релативно, могао убројати Борис Тадић.

Другу групу окупаторских службеника чине они који су одавали утисак да деле ставове већине свог народа, па искористивши ту мимикрију, односно превару, заправо радили у интересу окупатора.

Тој групи окупаторских службеника у потпуности пристоји име: издајници.

Веровали или не, у српској историји, кад изузмемо митолошке приче, издајника није било све до појаве напредњака Николића и Вучића и социјалисте Ивице Дачића.

Њима је припала „част“ да буду први прави издајници.

Мотив за њихову издају, међутим, није квислиншке (идеолошке), него лично-лукративне природе.

Простије речено:  врше издају зарад личних, пре свега материјалних, интереса, а не зато што  се идеолошки слажу са окупаторима.

У суштини су то људи без икакве идеологије, који се идеологијом, односно идеологијама служе као средством за остваривање својих личних интереса.

Степен њихове аморалности је готово бескрајан.

Овој групи окупаторских службеника, по мотиву за службовање и степену аморалности, је слична трећа група, која окупатору не служи ни из убеђења, нити је починила издају, јер никад, па ни на речима, није ни била на страни свог народа, него једноставно све то чини ради личног интереса.

У ову групу спадају Динкић, Цветковић, Бојана Тодоровић, помоћник министра за трговину, која се залаже за легализацију увоза геноцидних ГМО-производа, као и низ „публициста“, медијских бесловесника  и псеудонаучника.

Четврту групу окупаторских службеника чине они који се прихватају те службе из готово патриотских разлога, како би, колико могу, ублажили тешкоће које собом носи окупација од стране надмоћног окупатора.

У новијој српској историји такав је био Милан Недић, који није био ни квислинг, ни човек који служи окупатору зарад личних инетереса.

У најновијој српској историји таквих нити је било, нити их има на видику.

У актуелном времену, окупаторски службеници у Србији су издајници и они којима је мотив искључиво лични инетерес, који се готово и не труде да сакрију своје право лице.

У предстојећем периоду је за очекивати да ће окупаторски службеници бити све аморалније и аморалније особе, попут Ђиласа, на пример, који ће штитити и спроводити окупаторске интересе са мотивацијом која је  лично-лукративне природе.

С обзиром да су наши окупатори заправо ванидеолошке особе, које се идеологијама само служе, и да им је лично богаћење алфа и омега мишљења и понашања, њима ће та тенденција у великој мери одговарати.

Једини проблем ће бити то што ће у таквој ситуацији и окупација и окупаторско службовање постајати све огољеније и видљивије, што би, за извесно време, могло да резултира непланираним општенародним отпором и то у степену, који неће моћи да се контролише.

Али, можда је овај мој закључак више плод жеље, него реално предвиђање?

Видећемо.

Драган Атанацковић Теодор / ЕКО / Васељенска ТВ