Арсеније Станковић: Quo Vadis Србијо

Некада су нас учили, а ми мислили да смо научили, да се на остацима старог друштва рађа ново, хуманије, демократскије и богатије. Све и да нико од нас појма нема о савременој политичкој историји 20. века, логика нам сугерише закључак да свако ново друштво треба да буде боље од претходног. Око овог закључка сви се, ваљда, слажемо? Међутим, чини се да логика и није баш нека наука у земљи Србији!

Слушамо и читамо изјаве појединаца, који прерастају у већину, који себе називају политичарима уз естрадно навијање медија. Као, аналитички промишљамо смисао изговорених несувислих речи и реченица, анализирамо смисaо бесмислица, бавимо се применом неприменљивог, пројектујемо немогуће, плашимо мечку решетом и увек добијемо решето у главу!

Лично, немам проблем са тим људима кад све то не би имало последица по све нас! Тонемо у духовно, материјално и морално блато одавно креирано на западу уз мање-више отворену колаборацију већине мангупа који себе називају лидерима политичких странака. И за ту историјску улогу себи су одредили позамашне паре и привилегије! Узалуд народ критикује, прозива, захтева. Све се завршава на писарници најпрљавије транзиције у Европи!

Шта нам се дешава? Куда нас то воде неки људи. Више не желим да их именујем. Нису ни бизнисмени јер ништа не производе, не запошљавају људе, не стварају нову друштвену вредност, не плаћају порезе..! Нису ни културни прегаоци, јавни наступи су им често на граници неукуса. Све више личе на новокомпоноване естрадне манипулаторе масама. Ко су онда ти људи?

За своје потребе имају личну медијску подршку која просветљује народ информацијама о политичким успесима свога „газде“ на домаћој, европској а богами и светској сцени. А када упоредите страну и домаћу штампу видите да ништа није договорено нити речено онако како је код нас славодобитнички извештавано! Отуда, разочарање народа! Зашто српској јавности никада није представљен енглески текст Кумановског споразума да видимо шта каже НАТО. Да ли је то војнотехнички споразум или нешто друго. Око чега смо се ми то спразумели, договорили, кад смо морали да предамо део државне територије?

На голготи српскога народа – Косову, мангупи који себе називају политичарима, преко Министарства за Косово, отворили су рудник „злата“. Већина њих је у Београду, понеки у централној Србији. И сви имају „косовски додатак“, по две плате, дневнице, друмарине, за гориво,мазиво, амортизације, ко зна шта све? А на пријемима се служи црно вино из „наше, Велике и Мале Хоче са Косова“. Како се која делегација врати са Косова, гепеци пуни флашираних успомена на изманипулисани бирачки корпус!

Имају и своју законодавну власт у Народној скупштини. Поједини њихови посланици нити знају какве законе усвајају нити их разумеју. Већина се ипак квалификовано разуме у коленицу скупштинског ресторана. Знам неке који никада нису написали ниједан службени акт пре уласка у скупштину. Седнице Скупштине често личе на комичне позоришне представе. Они и не знају шта би друго радили у паузи између два ресторана. Има појединаца који заслужују да буду изузети од овога.

Имају и своју судску власт. Та судска власт, у саставу судија и судско веће, једном донесе пресуду у корист народа (странке-тужиоца против државе) а онда у корист државе, као да првобитна пресуда није ни постојала. Правосудни нонсенс. И никоме ништа. Министар одбране уредбом оспори право војним пензионерима на законом одређену пензију, Уставни суд поништи ту уредбу а држава плаћа затезне камате хиљадама оштећених.Народ плаћа. А министар, наравно, аванзује!

Имају и своју дијаспору. У амбасадама! Дијаспора је задужена за организацију шопинга и присуствовања спортским и кулинарским догађајима. На позоришне и друге културне догађаје дијаспора их не води,из безбедносних разлога. Тешко је контролисати да неко из масе не изврши атентат на њих! Што је сигурно, сигурно је. Вечера у част тог и тог, у амбасади. О трошку народа, наравно. Каријерне дипломате би да раде свој посао, досадиле им организације  шопинга и вечера. Али то су економске дипломате које ионако немају шта да раде! Да ли се сећате где су похрлили они што су 5.октобра били у првим редовима. Не сећате се? Делегирани су у наше амбасаде као амбасадори да препричавају како је демократија дошла у Србију!

Стално су у наводном страху да им неко угрожава живот и да их прислушкују неке службе. Не, не мисле они на БИА и ВБА. Мисле на парабезбедносне, страначке службе које су сами противуставно створили у међусобној борби за власт.

Зато се Србији данас дешава то што се дешава? Да вам у властитој држави подижу споменик припадницима терористичке организације ОВК а да нико не реагује, да нико није одговоран за јавашлук јавних предузећа, да се интереси државе своде на вољу појединаца, да се држава безочно пљачка и да нико не реагује?!

Да ли је ово данас оно за што се умало није крв пролила 5. октобра? О чему, господо, говоримо? О демократији? Извините, али улица никада није произвела демократију нити озбиљне политичаре а још мање елиту!

Српски Културни Клуб