Железнички ракетни комплекс и руски нуклеарни потенцијал

Руски медији су саопштили да Русија ради на изградњи борбеног железничког ракетног комплекса (БЖРК) нове генерације. Пробни модел комплекса може бити готов до 2020. године. Осим Русије, и Индија ради на изградњи железничког ракетног комплекса.

Нови комплекси неће имати ништа заједничко са комплексима «Молодец» с ракетама РТ-23, који су произведени у СССР; они ће, вероватно, бити много лакши од ракета РТ-23. Ако се програм реализује, он ће утицати на нуклеарни баланс између Русије и САД много више, него што је у своје време утицао «Молодец». Совјетски комплекс је, без обзира на његову огромну ударну моћ, имао низ непоправљивих мана које су ограничавале услове његовог коришћења. Прекид његове производње, ограничавање патролних праваца и, на крају, повлачење из наоружања у складу са договором СНВ-2 2005. године, су били неизбежни кораци, који би се урадили и без споразума са Американцима.

Главни проблем комплекса «Молодец» је било коришћење џиновске ракете РТ-23УТТХ која је била тешка скоро 105 тона. Последица тога је било и повећавање тежине железничке композиције, која је била база целог комплекса. Мада је композиција могла да се се креће јавним железничким колосеком, она је оштећивала колосек, услед чега су се дешавале несреће са „цивилним“ возовима. То је утицало на ограничавање патролних праваца комплекса у мирнодопском периоду.

Други проблем система се појавио после распада СССР, јер се производња прве две степенице и монтажа ракета обављала у Украјини. Тако се после распада СССР ограничио период експлоатације комплекса роком службе ракетних мотора на чврсто гориво. Гаранција на чување ових ракета је била 15 година и истекла је 2005. године.

Поред свих мана совјетски железнички комплекси су изазивали забринутост САД. У поређењу са мобилном интерконтиненталном ракетом која је базирана на аутомобилу, железнички комплекс је био много самосталнији. Аутомобилски комплекс има специјално припремљене рејоне борбеног дежурства који се налазе недалеко од база. Истовремено, БЖРК може да се креће по целој железници земље и да лансира ракете из било које тачке. Откривање БЖРК је крајње тежак задатак, јер је он замаскиран и изгледа као обична теретна композиција. Решавање проблема тежине и коришћење компактније ракете ће још више допринети затворености комплекса.

Осим Русије, и Индија ради на изградњи железничког ракетног комплекса. Између осталог, железнички ракетни комплекси су направљени за ракете Agni I, Agni II, а такође, и за недавно направљену Agni V. Кина се не бави разрадом оваквих врста система, него даје предност аутомобилским мобилним комплексима. Али, познато је да Кина ради на новој интерконтиненталној ракети на чврсто гориво, која ће бити тежа од постојећих DF-31, DF-31A и моћи ће да понесе чеони дељиви део. Ова ракета има више шанси да преживи први удар противника и због тога може бити укључена у састав железничког комплекса. Кина поседује огромну мрежу железница која се непрекидно модернизује, а то ће омогућити скривено премештање оваквог система.

Глас Русије