Свети Николај Жички: Природне појаве и страхоте као сигнали

1. На првој страни Светог писма пише, како Створитељ створи светила на своду небеском, да буду знаци. Спољашњи смисао овога јесте, да буду знаци временима и данима и годинама, како и пише. Унутарњи смисао пак јесте, да буду духовно морални знаци разумним људима. Другим речима, да буду сигнали Божјим људима, сигнали Божјег благоволења или гнева, опомене или предсказања.

2. Када Христос на крсту умираше тама би по свој земљи до сахата деветога, и помрча сунце. И гле завјес црквени раздрије се од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде, и гробови се отворише (Мат. 27, 51. Лк. 23, 44). Ваистину, јасни сигнали праведности Христове и гнева небеског.

3. По молитви праведнога Исуса Навина устави Свевишњи ток сунца и месеца, И стаде сунце, и устави се мјесец (Ис. 10, 13). Сигнал, како Бог слуша праведника. Шта све неће Свемилостиви учинити за оне који Њега љубе! И сунце ће Своје уставити, и на крст ће се распети – из љубави према љубљеним.

4. Болесноме цару Језекији рече реч (од Бога) велики Исаија, да ће оздравити и неће умрети. Шта ће бити знак, да ће ме Господ исцијелити? упита цар. Тада се пророк с вапијањем помоли Господу, да на сунчаном сату, који стајаше у Јерусалиму, врати сенку казаљке натраг за десет степени, па да то буде знак болесноме цару. И заиста врати Господ сјен по кољенцима (степенима) натраг за десет кољенаца (ИИ Цар, 20, 11).

5. Рекли смо на другом месту, да је источна звезда, која је водила и довела звездаре до Витлејема, била знак рођења Цара Великога. Наравно, та звезда је по свему изузетна. Но кад би се ушло у танчине разумевања сазнало би се, како су и обичне звезде служиле као знаци или сигнали Божји у разним временима и под разним околностима. Створитељ је кроз њих јављао о Себи и о Својој вољи.

6. Громови и киша као сигнали Божји. Рече стари пророк Самуило народу Израиљеву, да Богу није угодно то што они траже цара на место судија, да влада над њима. За доказ тога Самуило објави, да ће то одмах Бог посведочити громовима и кишом. Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан, и сав се народ побоја врло Господа и Самуила (И Сам. 12, 18).

7. Громови као сигнали Божјег гнева показали су се и у време једнога рата између Израиљаца и Филистеја. У овом случају гнев се Божји односио на Филистеје. Загрмје Господ грмљавином великом у онај дан на Филисшеје, и смете их, и бише побијени пред Израиљем (И Сам. 7, 10).

8. Свеопшти Потоп био је сигнал Божјег гнева на род људски због свеопштег безакоња, јер беху све мисли срца њихова свагда само на зло (И Мојс. 6). Кад се Потоп сврши рече Бог праведном Ноју, да је поставио дугу у облаку за знак, да неће више пуштати свеопшти потоп. Поставио сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље (И Мојс. 9, 13). Не као да дуга пре тога није постојала, него тада је учињена од Бога нарочитим знаком. Но ако се потоп не понавља, зар се поплаве не понављају? И шта су страшне поплаве и у наше дане пред очима нашим ако не очитовање гнева Божјег због преступа људских? Ко је духом писмен да чита, нека чита.

9. Суша као сигнал. Због безбожних дела цара Ахава затвори се небо над Израиљем и не паде киша за три године и шест месеци. Но и све друге суше, које ускраћују хлеб људима, казна су и знак су. Због отпадања од Бога виче пророк: Због тога се уставише дажди, и не би познога дажда, тј. онога у лето, који је најпотребнији за усеве. Отуда, говори даље свети Јеремија: сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гнева Господњега. И опет даље: Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју (Јер. 12, 13, 14, 4).

10. А да Господ распоређује кишу дајући је једном месту, а другом ускраћујући, као знак, због тога што се чине кривде убогима и што се сатиру сиромаси, не сведочи ли о томе јасно пророк Амос? А ја вам устегох дажд, кад још три мјесеца бијаху до жетве, и пустих дажд на један Град, а на други град не пустих дажда; један се крај накваси, а други крај осуши се – говори Господ. Ово су сигнали Божји. Овим начином Бог јавља људима шта мисли, као што Он сам за Себе каже у закључку ових речи, да му је име Господ над војскама, који јавља човјеку што мисли (Амос 4, 13).

11. Због безбоштва и немилости човека према човеку долазе и земљотреси. Неће ли се земља потрести од тога. говори опет Амос. (Амос 8, 8.) А велики Исаија виче на безбожни град говорећи: Господ над војскама походиће га Громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и племеном огњенијем који прождире (Иса. 29, 6).

12. Но земљотрес може бити понекад и знаком благоволења Божјега, а не увек гнева. Тако при васкрсењу Господа из гроба, и гле, земља се затресе врло. (Мат. 28. 2.) И када апостоли у Јерусалиму беху једном сабрани на молитви, да би их Господ укрепио против непријатеља Христових, наједном затресе се мјесто гдје бијаху сабрани (Дела Ап. 4, 31). То се догодило и када апостоли Павле и Сила беху бачени у тамницу у граду Филиби. У по ноћи стајаху ова два света мужа на молитви и хваљаху Бога. У томе часу уједанпут тако се јако затресе земља, да се помјести темељ тамнички (Дела Ап. 16, 26).

13. Сигнали су и туча, и падање звезда, и падање прашине из неба, и навала скакаваца, и змија, и мишева, и разног другог бубиња, као негда у Мисиру. И кроз ове сигнале Свевишњи јавља човјеку што мисли. Пророк Агеј говори од стране Господа: би вас сушом и градом, али ви се не обратисте к мени, говори Господ (Агеј 2, 17; Пс. 78, 48).

14. Понекад су необичне небеске појаве служиле предзнаком. У српској историји остало је запамћено летење звезда, „бијење звезда“, уочи српско-бугарског рата. А какве су се прилике јавиле на небу пред први српски Устанак на Турке, најбоље је у песми описао Филип Вишњић:

…Од Трифуна до Ђурђева дана Сваку ноћцу мјесец се ваташе… Од Ђурђева до Дмитрова дана Све барјаци крвави идоше Виш Србије по небу ведроме… Гром загрми на светога Саву Усред зиме кад му врјеме није, Сину муња на Часне Вериге, Потресе се земља од истока… Увати се сунце у прољеће У прољеће на светог Трифуна, Један данак три пута се вата И три пута игра на истоку.

Чему је све ово служило као сигнал? Служило је томе –

У Србији земљи да с’ преврне И да друга настане судија…