Срби у посети браћи на КиМ (видео)

категорија Косово и Метохија / дана 30/12/2012 у 18:40 часова /

Велика радост и атмосфера братске љубави и слоге дисала је ових дана Косовом и Метохијом. У посети браћи на КиМ у петак увече стигла је група осведочених српских родољуба. После конака у Лепосавићу, српски родољуби наставили су пут дубље ка Косову и Метохији. Прва станица била је Светосавска катакомба у Жеровници. После Свете Литиргије добродошлицу је за трпезом први указао настојатељ катакомбе у Жеровници, протосинђел Евтимије. Као најстаријем, како је Отац Евтимије рекао, реч дајем брату Милоју. Брат Милоје Стевановић је у једној надахнутој беседи, онако од срца, поздравио своју браћу са Косова и Метохије рекавши да докле међу Србима буде људи оваквог кова какве је овде срео, дотле Срби пропасти неће. После брата Милоја присутнима се обратио брат Данило Баста. Он је рекао да је Косово и Метохија централна Србија за Србе и да се изузетно радује свом поновном доласку на КиМ. Следећи који се присутнима обратио био је брат Зоран Чворовић, који је рекао да се он осећа домаћим на КиМ, а не као гост, јер је у Метохији рођен. Он је рекао да Косово није земља, већ је Косово српска мера вере и живота, Косово је српска етичка мера. Још је додао да се ми Косовом пред Богом оправдавамо и појединачно и као народ. Ако се Косова одрекнемо, а то значи ако одаберемо царство земаљско, а не небеско, изгубићемо смисао и оправдање нашег земаљског оправдања и наша земаљска отаџбина у том случају нема много наде. Ако сачувамо Косово, а то значи Лазареву меру живота, да постоје вредности које су јаче и од самог бића, од самог нашег живота, од земаљског присуства овде, а то је вера у Господа, а то је истина – односно сам Христос и да постоје вредности којима треба поклонити цео живот. И на крају сам живот дати. Ако ту меру сачувамо, ту Косовску, Светолазаревску меру – сачуваћемо и Србију. И онда границе у нама неће бити. Ни између нас ни у нама. Границе постоје оног тренутка када ми земаљску, окупаторску меру прихватимо као нашу. Онда ни Косово више не осећамо као наше, јер га меримо туђим аршинима. Онда када га будемо мерили Лазаревим аршином, Косово ће бити наше и бићемо браћа и сестре међу собом. Зато је битно да издржимо на Лазаревом путу, не тако што ћемо да се делимо него тако што ћемо да се окупљамо. И тако што ћемо да се окупљамо око истине Светога Саве и Светога Кнеза Лазара. И нека будемо, како се каже и ко зрно соли то зрно ће моћи једнога дана да осоли све српске земље од Крајине до Косова. Ако то зрно соли изгубимо, нећемо сачувати ни ту јадну централну Србију. Зато нека да Бог, да и ви овде, а и ми горе издржимо на путу Светога Саве, сједињени, обједињени, да нас све више има на том путу и да меру овога света, не дај Боже никада, до последњег дана боравка на земљи не прихватимо и да нам она не буде важнија од Лазареве мере. Следећа која се присутнима обратила била је сестра Косара Гавриловић. Она је изузетно емотивно говорила о Косову и Метохији, свом прогону 1941. год. као и прогону из Грачанице. Својим обраћањем сестра Косара је на присутни народ оставила изузетан утисак.