Шта је већи проблем – обреновачко блато или амерички уранијум?

nato-bombardovanj

Амерички амбасадор у Београду је пред камерама, обучен у радничко одело, заједно са службеницима амбасаде чистио у Обреновцу наслаге смећа и блата после поплаве. Наравно, све би то било похвално да при том није прескочен један посао који је требало урадити пре тога.

Наиме, уместо уклањања смећа из Обреновца, грађани би сигурно више желели да САД уклони 15 тона уранијума којим су бомбардовали Србију, чиме су изазвали трајно загађење земљишта и водотокова у Србији, с обзиром да је време полураспада уранијума 4,5 милијарде година.

Дакле, подсетимо се само на неке последице по еколошки систем и здравље људи у Србији које је оставио такозвани осиромашени уранијум ког је Северноатлантска алијанса, предвођена Сједињеним Државама, бацила на Србију током агресије 1999. године.

НАТО је по сопственом признању испалио на Србију 31.000 пројектила са уранијумом, а његове честице су потом у облику прашине разнете стотинама километара далеко, што значи по целој земљи, али и шире по Балкану и Европи. Како је тим поводом изјавио председник Друштва Србије за борбу против рака, професор Слободан Чикарић – „Затровано земљиште у Србији још није деконтаминирано, а осиромашени уранијум кроз подземне воде стиже у реке, у бунаре, а онда и у биљке и улази у ланац човекове исхране. Уранијум је трајно ту ако га не уклоните. Требало би скинути слој од метар-два земље где год је пао. Потребна су гробља радиоактивног отпада. Ми их немамо. Американци имају, али неће да приме тај радиоактивни отпад“, закључио је професор Чикарић.

Иначе, таквих контаминираних локација је на подручју централне Србије девет, у Црној Гори једна, а на Косову и Метохији се налази чак 81 загађена локација, што је све заједно изазвало немерљиве последице по природу и здравље становништва буквално у читавој југоисточној Европи јер и најмања количина уранијума који је разнет по том подручју – поседује канцерогена својства.

Слични алармантни подаци су се могли чути и на прошлогодишњем скупу у организацији Клуба генерала и адмирала Србије, на коме је истакнуто да је током агресије НАТО пакта само на подручје средишње Србије испаљено преко 5.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, чиме је највише било затровано земљиште у околини Врања, Бујановца и Прешева. Како се могло чути – та подручја су сада ограђена бетонским стубовима и постављене су табле упозорења, али опасност и даље постоји и постојаће вечно ако се не уклони огромна количина затрованог тла, а таква акција чишћења би по стручним проценама коштала око милијарду долара.

Стога, иако су поједини београдски медији са одушевљењем пропратили симболичну акцију чишћења блата и смећа из Обреновца у којој су учествовали службеници америчке амбасаде обучени у плава радничка одела, чини се да би ипак пре тога требало да се постави питање – да ли ће очистити Србију и од 15 тона осиромашеног уранијума, намерно баченог још пре петнаест година? А то је вероватно ипак много већи проблем од обичног блата. И сигурно ће остати највећи проблем за Србију и Балкан још најмање следећих 4,5 милијарде година, колико траје разлагање уранијума.

Ратко Паић – Глас Русије