Лажни избори у лажним државама лажних људи

Питање је сад – шта је већи скандал: вероватни избор Рамуша Харадинаја за „премијера“ Косова* или то што врх државе плива у лажним, односно „треш“[1]мастерима, магистрима, докторима, итд. Ако је судити по томе да ником, ама баш ником од главних промотера афера „др Слина“, „др Мића“ итд. није сметало то што се, уназад 18 месеци, врх власти редовно виђа, рукује, смешка, па и „радно вечерава“[2]са његовим претходником, терористом и главним осумњиченим крадљивцем људских органа, одговор није тешко дати. Као што није тешко докучити и то да ни све те силне фалш академске титуле не би ни дан-данас сметале тим истима који сада најгласније вичу због њих, да није „однекуд“ дат сигнал да има да им сметају, и то сад и одма!

Могао би тај капацитет за лицемерје чак да се сматра и задивљујућим у својој неизмерној раскоши, да се на тако нешто већ нисмо навикли у понашању западних политичара, бирократа, дипломата и технократа. Ако ништа друго, види се чији су ови домаћи ученици, и да су већ далеко догурали на свом европском путу.

Но, вратимо се за трен тзв. парламентарним изборима у поносно марионетској ЕУроатлантској творевини званој Косово*. Оним истим који су произвели, по свој прилици, „премијера“ који је већ вишеструко доказао своју ефикасност, у уклањању ни мање ни више него „19 људи који имају директна или посредна сазнања“ о злочинима за које је био оптужен пред Хашким трибуналом.[3]Ти „избори“, дакле, нису тема за ловце на треш дипломе. Осим утолико што о њима говоре, кад говоре, на најнормалнији начин. Као о, нпр. референдумима у Швајцарској. Можда је нешто од тога везано и за чињеницу да су и садашњи и вероватни будући „премијер“ швајцарски ђаци. Али о томе неком другом приликом.

Да ли, рецимо, икога од јавних пропагатора лова на лажне дипломе занимају скандалозне ствари које су се дешавале на Косову и Метохији, а поготово у северном делу, током квази-избора? Имамо нпр. сведочења са терена, да тамо више од 3% људи није изашло на гласање, да су се пуниле гласачке кутије уз сарадњу са ОЕБС-ом[4]. Имамо и сведочења да је после упутстава о изласку на изборе које је издао нови „Канцелар“ за КиМ (нова номенклатура у складу бескомпромисне и једине могуће политике Александра Вучића да има да следимо Немачку, а коме се не допада може слободно да оде) Марко Ђурић дошло до претњи и уцена социјалном помоћи, па чак и употребе сатанизоване квалификације „издајник“. Овај навод вреди пренети у целости: „’Свако ко не изађе на (шиптарске) „изборе“ сматраће се издајником, свачији случај ће се понаособ размотрити и такви ће у потпуности изгубити подршку Владе Србије’ речено је запосленима у државним институцијама које су синоћ (тј. ноћ пре „избора“) касно позивали на бројеве кућних телефона“.[5]Само да приметимо: нису више издајници они који крше Устав, већ они који га – не крше…

А имамо и ово, за оне који не верују пуким „препричавањима“ и траже мало више „меса“: „’Влада републике Србије и општинско руководство општине Зубин Поток налажу обавезан излазак на изборе 8. јуна 2014 године.’ – текст поруке који су добили запослени у јавним службама општине Зубин Поток на северу КиМ“.[6]

Где сте сад „демократе“ (са малим и великим „д“)? Где је ЦЕСИД? Блиц? Курир? Б-92? Пешчаник? А, разуме се, где је и Информер? Политика? Медијски јавни сервис европске Србије? Тужилаштво? А, да, заборависмо – ако нема мига са релевантних западних адреса, нема ни злочина. То се у ЕУ зове „владавина права“. То поглавље можемо одмах да затворимо.

У интересу правичности, треба приметити и следеће. Јесте, заслужили су прозивке сви са сумњивим, односно треш академским титулама, независно да ли то чине они које најгнуснија гажења права косметских Срба занимају колико и резултат пријатељске утакмице у крикету између Зимбабвеа и Ботсване. Али колика је стварна вредност и диплома нпр. државног Правног факултета или факултета „Унион“? Премијер се, баш поводом афере треш доктората свог Министра унутрашњих послова, похвалио како је завршио државни правни факултет „са највишим оценама“,[7]а у исто време непрекидно крши Устав. „Канцелар“ за КиМ је дипломирао на истом факултету, а упорно гура Србе са севера КиМ у самопроглашено терористичко Косово*, саветује социјалном помоћи уцењене српске гласаче да „прецртају“ грб Косова* на листићима (ваљда ради очувања „статусне неутралности“), и упорно тврди да су у Приштини на власти „покрајинске привремене институције“.[8]

Само ова последња тврдња је, са правног становишта, толико неписмена да се сасвим отворено може поставити и питање вредности диплома које издаје државни Правни факултет, и зашто су оне у било ком погледу боље од оних које издаје Мегатренд или, нпр. „Универзитет Едуконс“, чији је изгледа докторант и гувернерка Јоргованка?[9]На првом месту, нигде ни у Уставу ни у закону за приштинске „институције“ не пише ништа слично. На другом, то не пише ни у Резолуцији 1244, што је потврдио и Међународни суд правде у јулу 2010. године. Наиме, да поновимо релевантни део Мишљења МСП:

„Члан 109: „Стога Суд закључује да аутори декларације о независности (тзв. Косова*) од 17. фебруара 2008. нису деловали у својству једне од Привремених институција самоуправе у склопу Уставног поретка, него као лица која су деловала као представници народа Косова изван оквира привремене администрације“.[10]

Другим речима, „садашње ‘Тачијеве’ (ускоро Харадинајеве) структуре у Приштини, које је признало (а за велику већину знамо и под каквим притисцима) преко 100 држава на свету – немају никакве везе са Резолуцијом 1244. Оне су настале изван ње, изван правног поретка успостављеног од стране УН, који и даље постоји“.[11]

Толико о вредности правног образовања које су на државном факултету добили и Премијер и Канцелар за КиМ.  Видимо да се и са Универзитета „Унион“ оглашавају у вези афере о треш докторатима,[12]али нико од њих ни да приђе макар на километар теми кршења Устава Србије на КиМ, кршења људских права косметских Срба, кршења Резолуције 1244…

Толико, на крају и о свим наводним „антифашистима“ у Србији који су прећутали врло занимљиву Вучићеву изјаву уочи поласка на поклоњење у Берлин: „…жеља је Србије и то говоримо без стида, да буде савезник Немачке, што раније Србија није умела и није знала“.[13]Кад то раније? Током Првог или Другог светског рата? Или оба? Нико чак да се усуди да запита, да тражи прецизирање… Изгледа да нису стигле такве инструкције. Између осталог, ни из Берлина. Или да парафразирам: „Ако вам је добро, онда ништа“…[14]

Довољно је сваког дана само бацити око на насловне стране дневне штампе па видети да је нешто веома труло у држави српској. Тако и бива свуда где су владари починили смртне грехе. И увек се, суштински, прича на исти начин заврши.

Александар Павић – ФСК