Од јутрос се из Обреновца најмање десетак кола хитне помоћи одвезло ка Ургентном центру. Отвори човек кућу и падне од туге. Ево, нашао сам у води фотографију своје мајке и од тада плачем. Не могу да зауставим сузе, прича 43-годишњи Александар Маринковић.
Из Немањине улице породицу, супругу Татјану, деветогодишњу Нађу, четири године старију Машу и Хелену која је тада имала само 13 дана спасли су руски спасиоци. Он је претходно отпливао да нађе неког, било кога за помоћ. Сада гледа кућу коју је зидао 15 година.
Претходно је свашта претурио преко главе и не важи за страшљивог човека. Почетком 90-их се борио да спасе СФРЈ.
– Последња сам генерација ЈНА, служио сам у Слуњу. На одсуству ме затекао рат и са још двојицом колега, инжењераца ме послали антоновим у Загреб, да браним Југославију. Остала глава, добро је – каже помирљиво.
Ово је само једна од стравичних прича које се данас могу чути у Обреновцу – забрањеном граду у који становништво и даље не сме да се враћа. То је дозвољено само власницима локала и медијима који добију специјалну дозволу.
Репортери „Вести“ нису имали ни једно друго, али су ипак успели да уђу и забележе потресне кадрове из града духова. Забележили смо велику тугу, очај и бес људи који су у само неколико сати изгубили све.
Први шок је уследио када смо схватили да највећи број људи уопште не носи заштитне маске, а никога нисмо видели с заштитним рукавицама.
– Ја сам трећа генерација Обреновчана, а страдали су ми кућа, аутомобил, локал… Сарађивао сам са немачком фирмом Штил, продавао сам њихове тестере. Не знам шта да им јавим, јер брате мој, ако је ово обнова Обреновца, онда стварно не знам. Ово је потпуна неорганизација. Све оно што причају на телевизији нема везе са стварношћу. Нама, власницима локала је речено да избацимо ђубре, али већ три дана га нико не односи. Друго, како ћемо да наплатимо одштету кад нико не долази. При том, војска и полиција се стално овуда возика, али ни да застану, да помогну или барем приупитају да ли нам нешто треба – вели огорчено Бојан Димитрић.
И у другом делу Обреновца људи су на рубу очаја. У Тржном центру код НИС-ове пумпе, већ шест дана чекају да неко из општине испуни обећање и дође.
– Била сам у Кризном штабу и председник општине ми је рекао да ништа не бринем и ништа не износимо, како би се утврдила штета и да ће они доћи. Ево, ово је шести дан како их чекамо. Ако избацимо робу, како ће се после утврдити штета. Рече ми да не бринем јер имам мали локал, али за њега мало, мени је ко брдо. Од тога храним децу, од овога сам живела – плаче Оливера Максимовић, власница кафића Кенгур.
Одмах до ње је и пекара Ивана Антића.
– Ко будале чекамо испред локала док се не смркне. Барем да нам неко каже шта да радимо – истиче Антић, а његове речи потврђује и Светлана Плавшић.
Њен СТР Тип-топ је скроз уништен, а она поставља логично питање.
– Треба ли да на крају молимо да нам неко дође? Обећали су да ће доћи до подне, чекамо их од шест јутрос, а ево, сада је два и никога нема. Ко ће ми, кад побацам све ово, после поверовати колика је штета.
Ипак, људи из овог дела града за себе могу да кажу да имају среће, јер се вода повукла.
Међутим у насељу Бело поље вода је још ту. Као и у осталим деловима Обреновца осећа се огроман смрад, а мештани кажу да војска и полиција још нису почеле да испитују десну страну улице.
– Ту је око 500 кућа, а само Бог зна шта ће тамо све затећи – веле.
Ништа боља ситуација није ни у насељу Сењак. Новоградња, види се, али мештани кажу да су овај део Обреновца плавиле и мање кише. Сада све плива у води, а фењер од каљеног гвожђа, искривљен у ћирилично слово г најбоље показује о снази бујице која је задесила град.
– Није ово ничија грешка. Ни Бог нас није могао спасти трагедије – сумира 65-годишњи Милан Пауновић Фифан.
Страдала су му три локала у центру и на пијаци, а у породичној кући и два кафића од којих је један био са базеном. У базену још има ваљда воде. Сада је прекривен жабокречином.
– Ни воду нам нико није донео. Сада по њу идемо километар даље. Јесте, било је на почетку, на улазу, али била ме срамота да узимам, а имам пет локала. Куповао сам.
Док одлазимо из Обреновца сазнајемо да ће сутра, на старом гробљу бити сахрана једне од жртава катастрофе. Биће сахрањена мајка Драгана и Марјана Ристичевића, посланика.
Драган је током два дана и ноћи спасао најмање 100 људи. Неко му је рекао да је чамац отишао и да му спасе мајку. Кад је стигао да дође до куће, затекао је у води, плута….
Уништено 25.000 аутомобила
Не постоје још тачни подаци, али мештани Обреновца тврде да је током поплава страдало најмање 25.000 путничких возила. Мањи део се налази на једном од паркинга где су их пребацили, а највећи део су сами мештани почели да извлаче и гледају шта се спасити може.
Руси открили лопове
Током катастрофалних поплава, спасиоци су се борили и против лопова. Једну екипу су, причају Обреновчани, спазили руски спасиоци.
– Убили су их од батина и предали Жандармерији. Ови, када су чули шта се дешава, само су им салутирали. Ни реч нису рекли – причају мештани.
Односу 300 тона смећа дневно
Шеф Службе за изношење смећа у ЈКП Обреновац Горан Илић каже да у просеку из овог града изнесу дневно по 300 тона, али да ће тек бити проблема.
– Много више посла ће бити тек кад почну људи да отварају станове и подруме и износе уништено – каже Илић. Његова фирма се налази у оном делу Обреновца где је вода прва кренула. Талас Тамнаве је био такав да је искривио жичану ограду.
Вести
