Сведок одбране са суђењу Ратку Младићу: Војска РС није гађала Маркале
Хаг — У одбрану Ратка Младића пред Трибуналом у Хагу је сведочио бивши официр Војске Републике Српске Славко Генго.
Генго је побијао навод оптужнице да је ВРС одговорна за смрт десетина цивила на сарајевској пијаци Маркале у зиму 1994. године.
Оптужница тадашњег команданта ВРС и генерала Младића (71), између осталог, терети за терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, 1992-95. године.
По оптужници, минобацачка граната која је на Маркалама убила 66 грађана, а ранила 140, била је испаљена са положаја ВРС.
Пензионисани потпуковник Генго, који је тада био командант једног од батаљона ВРС на обронцима око Сарајева, изјавио је да је Унпрофор дан после експлозије, заједно са официрима ВРС дошао на минобацачке положаје његове јединице и утврдио да из тих оруђа није отварана ватра.
Као и претходни сведоци Младићеве одбране, Генго изјавио да се ВРС око Сарајева искључиво бранила; да артиљеријом није гађала цивилне објекте које су, како је рекао, злоупотребљавале муслиманске снаге и да није имала намеру да терорише цивиле, нити да изазове цивилне жртве.
Идентичне изјаве, Генго и сви досадашњи Младићеви сведоци дали су претходно на одвојеном суђењу бившем председнику РС Радовану Караџићу, такође оптуженом за терорисање становништва Сарајева.
Тужилац Адам Вебер тврдио је да инспекције Унпрофора није било зато што није била поменута ни у једном од више докумената међународних снага и саме ВРС, које је предочио сведоку.
Генго је остао при исказу да су официри Унпрофора, уз представнике ВРС прегледали његове минобацаче, али није могао да наведе њихова имена зато што их није ни видео.
На питање тужиоца, сведок је потврдио да је, при узвраћању на ватру Армије БиХ из Сарајева, био свестан може изазвати „колатералну штету“ међу цивилима.
Упитан које је мере предузимао да спречи врло вероватно страдање цивила у граду, Генго је одговорио: „Па нисам ја могао… Шта сам ја могао да предузмем на супротној страни. Супротна страна је те мере требало да предузме, ако је дејствовала из покретних оруђа… близу болнице, била је дужна да обезбеди да узвратна ватра не нашкоди цивилима… Не могу ја да склоним цивиле на његовој страни’.
Напомињући да је у Сарајеву било „и српског, и хрватског, и муслиманског становништва“, и да није могао знати ко се налазио „крај положаја АБиХ“, Генго је казао да је, стога, непријатељску страну сматрао одговорном за „колатералну штету“.
Сведок је одбацио сугестију тужиоца да документи војних посматрача УН показују да је ВРС артиљеријом гађала Сарајево и када није била изазвана ватром из града.
Тврдио је да на мети били „легални војни циљеви“, да „никад без разлога није било пуцано“, нити је ико „гађао по цивилима и граду без везе“.
Браниоци генерала Младића ће селедећег сведока пред судије Трибунала извести сутра.
Младић је оптужен и за геноцид у Сребреници; за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.
(Бета)