Девет од десет медицинских уноса на Википедији има чињеничне нетачности, тврде истраживачи
Не покушавајте да се дијагностифкујете на Википедији ! 90% њених медицинских уноса је нетачно, кажу стручњаци.
* Проблем је изазван омогућавањем обичним корисницима да креирају, бришу и уређују странице
* Фармацеутске компаније су оптужене за брисање података о нежељеним ефектима
* Истраживачи са Универзитета Кемпбел у САД кажу да медицинско особље такође користи сајт
Фотографија: Девет од десет медицинских уноса на Википедији има чињеничне нетачности, тврде истраживачи
Када вам није добро, природно је што желите да сазнате шта са вама није у реду. Одмах.
Али окретање интернету да се на њему утврди шта је узрок ваших симптома може бити лоша идеја, према истраживању доктора.
Установљено је да девет од десет уноса на Википедији о обичним медицинским стањима садржи чињеничне грешке.
То је зато што, за разлику од традиционалне енциклопедије, изузетно популаран сајт омогућава обичним корисницима да креирају, бришу и уређују ставке чиме се повећава ризик од грешака.
Водећи аутор Роберт Хести са Универзитета Кемпбел у САД упозорава: „Истраживачи не би требало да користе Википедију као примарни извор јер ти чланци не пролазе кроз исти процес стручне анализе као у медицинским часописима.
Најбољи извор када тражите дијагнозу је разговор са својим лекаром, који може да узме у обзир вашу медицинску историју и друге факторе и да одреди најбољи ток лечења.“
Од покретања 2001, Википедија је постала најпопуларнији општи референтни сајт на интернету.
Она садржи више од 31 милион уноса на 285 језика. Најмање 20 000 су у вези са здрављем.
Тим, који је погледао информације о стањима као што су дијабетес, рак плућа и болови у леђима, каже: “ Важност Википедије је омогућена њеним основним дизајном као заједничке базе података. Међутим, управо овај елемент изазива забринутост код медицинске заједнице у вези поузданости информација које садржи.“
У грешке на Википедији спада и унос у којем се каже да се за исправну дијагнозу високог крвног притиска морају добити висока очитавања у три наврата.
Научници истичу да то није истина и да може довести до опасног кашњења у лечењу.
У другом уносу стоји да антидепресиви нису добри за децу.
Чак је и медицинско особље склоно да проверава дијагнозе или симптоме на Википедији – каже др Роберт Хести са Универзитета кемпел, САД
Али, према истраживачима, то је нетачно и могло би спречити родитеље да омогуће да њихова деца буду третирана са лековима.
И фармацеутске компаније су оптужене за уређивање Википедије и брисање референци на штетне нуспојаве.
Запослени у Астра Зенеки су 2009. наводно избрисали пасус у коме се каже да третмен маничне депресије чини да тинејџери „чешће размишљају о самоповређивању и самоубиству“.
Забрињавајуће је што су истраживачи рекли да се чак и медицинско особље обраћа сајту с времена на време.
Претходне студије су показале да до 70 одсто лекара и студената медицине признаје да га користе као референцу.
Истраживачи пишу: „Лекаре и студенте медицине који тренутно користе Википедију као медицинску референцу треба у томе обесхрабрити због потенцијала за грешке.“
Др Хести је рекао да иако су многе грешке биле релативно мале, неке ‘би могле имати клиничке импликације'“.
Он је позвао колеге лекаре да се укључе у уређивање уноса Википедије да би побољшали њихову тачност.
Студија, објављена у часопису Америчког остеопатског удружења, потврђује истраживања која показују да се четвртина жена дијагностификује на Гуглу.
Истраживање на узорку од 1000 жена из 2012. показало је да оне често погрешно дијагностификују рак дојке, афту, дијабетес, висок крвни притисак и астму.
Аутор: Софи Фримен
Извор: http://www.dailymail.co.uk/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@
Телефон: 062 854 13 28
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
