ИНТЕГРИСАНО УПРАВЉАЊЕ ИЗДАЈОМ – Жарко Јанковић

Тек данас у Вашингтону и Бриселу виде какву су грешку направили 2008. године стварањем коалиције између Тадића и Дачића. Четири године су чекали да Тадић спроведе све њихове налоге и уцене на које се обавезао, а он све нешто тешко, одуговлачи, завлачи, а при том је још постао толико у народу омражен због огољене антисрпске политике да су сви само чекали да му виде леђа. Док су Тадић и Стефановић парафирали споразуме који воде ка признању Тачијеве и евроунијатске злочиначке творевине, дотле је актуелни режим Николића, Вучића и Дачића потписао и прихватио све ове противуставне споразуме засноване на Ахтисаријевом плану, који је одбачен и у СБ УН-а и у Скупштини Србије, и који је противан и на директан начин поништава резолуцију 1244 УН-а, коју више нико не помиње код нас ни од старих нити од нових властодржаца. Ма шта потписали, спровели у пракси и већ су подигли граничне прелазе са све царином према Космету и то су их саградили средствима српских пореских обвезника, чисто да и СНС и СПС практично докажу да је уместо начела претходне владе да „ЕУ нема алтернативу“ избачена нова, „савременија“ парола која гласи „ЕУ или смрт од глади“, што би рекао Александар Вучић. А пре четири и по године Томи и Аци нису веровали у Бриселу, само због тамо неког Шешеља и изгубише четири године замајавајући се са Тадићем, а данас испада да оно што Тадић, Тачи, НАТО, РОСУ, ЕУЛЕКС, ЕУ нису могли да спроведу за више од годину дана, Тома, Вучко и Ивица без Марице спровели су за недељу дана. Уосталом, када видите Вучића на екрану, сама од себе креће музика из филмова о Џејмсу Бонду.

Зове се Вучић. Александар Вучић. У служби њеног ЕУ величанства! Тако је из Вучка коначно проговорио Чеда Бели Јовановић, који је политичка авангарда свих „наших“ европејаца, мада се мора признати да овакве речи ни Чеди нису досад излазиле из уста, чак ни када би био у стадијуму „урађености“. Вучко нас је све „просветлио“ изјавом да ће деца да нам умру од глади ако не уђемо у ЕУ, а зар би он тако нешто дозволио? Руку на срце, ЕУ не може више ни себе да прехрани. У условима кризе и рецесије у оквиру ЕУ драстично се повећава број сиромашних, отпуштених, понижених, задужених и гладних, не толико хлеба колико правде и истине, мада многи од њих осећају недостатак и хлеба. Нашу децу је ЕУ са САД-ом до сада хранила оловом и осиромашеним уранијумом, а што смо ближи тој ненормалној творевини држава нам је све мања, народ све беднији, сиромашнији, очајнији и све нас је мање. Али, за Вучка и „његову Милицу и његовог Данила“ не треба се секирати, пошто се на Итон колеџу или на Кембриџу сигурно добро једе, а и школује се „глобална елита“, па ће за њих бити. Мора и Вучко да буде награђен од стране својих западних газда. Није он бадава, још као „мали Шешељ“ говорио да му је Лондон омиљени град у Европи и да нарочито ужива у далматинским винима и „Крашовој“ чоколади.

Када гледате ових дана РТС, Јавни сервис за заглупљивање Србије, Б 92 и многе друге медије како извештавају са Јариња, не можете а да се не сетите прилога Омера Карабега са краја 60-тих година који је извештавао како млади акцијаши и омладинци подижу и граде Нови Београд. Тада се бар нешто градило и подизала су се насеља, а данас се подижу гранични прелази усред државе Србије. Као да чујем: „Вредне руке ударника саградиле су још један царински пункт на Јарињу. Ни снежна мећава, ни ниске температуре нису могле поколебати ове вредне људе да дају свој допринос нашој светлој европској будућности. Срећни осмеси, сузе радоснице, тежачки зној на лицима ових евро пролетера показује посвећеност и исправност политичке оријентације наше Владе.“ И тако испаде да ни Свилановић, ни Јовановић, ни Тадић ни Стефановић нису успели да спроведу признање Тачијеве крволочне творевине, него то учинише практично они који су се на митингу за Косово и Метохију 21.02.2008. године заклињали да се неће смирити док се Космет не врати у уставни и правни систем Републике Србије. Сетимо се само „дичног“ председника Николића када је у предизборној кампањи на митингу у Косовској Митровици обећавао да ће поништити све споразуме Стефановић-Тахири, да ће вратити преговоре у УН, да ће сачувати српске институције. Сетимо се само „ратника“ Дачића како се бусао у своје „јуначке груди“ и глумио патриотину. Сада тврди да смо изгубили ратове и да сносимо последице. Испада, по њима, да је Милошевић изгубио ратове, а они 12 година после Милошевића и скоро 14 од окончања рата губе територију и сами комадају сопствену земљу.

Каква дрскост и безобразлук! Какав год да је био, Милошевић им је предао заједничку државу са Црном Гором звану СРЈ, коју су досманлије успеле да растуре заједно са Милом и западом, предао им је створену Републику Српску и Дејтонски споразум и Резолуцију 1244 СБ УН-а у којој пише да Космет припада нама. У последњих 12 година сведоци смо повратка Турске на Балкан, политике окупације и наставка НАТО агресије другим средствима, отимају нам Космет, а наши европејци сада сами подижу границу на Јарињу, Брњаку и Мердарима, донели су сепаратистички статут Војводине итд. Има ли краја гадостима и издајама домаћих евроунијата? Уосталом, шта и очекивати од Вучића и Николића који су погазили све заклетве које су дали и пред Богом и пред народом. Али, од њих су још гори вучићевски „видовњачко-запечаћени“ аналитичари, „врхунски патриотски интелектуалци“, те ништавне, неморалне ништарије које су колико до краја прошле године писали и говорили о напредњачкој превари, а онда су напрасно заузели Вучићеву и Томину линију пре, за време и после избора, очекујући мрвице са стола господара Вучића. Тиме су показали какви су људи, боље речено ништарије, којe се боре за националне и државне интересе таман док се некоме не продају за два кафанска чокања. Да не грешим душу, неки од њих су сада схватили напредњачку лаж и превару и тиме сачували образ и интелектуално поштење, пошто су били изманипулисани и у заблуди очекујући да ће нова власт представљати дисконтинуитет у односу на претходну. Сада увиђају да су погрешили и критикују актуелни режим, али штета коју актуелни режим чини тешко ће се у дужем периоду исправити. Сетимо се само славопојки о Томи Николићу, том „сину Шумадије, Србину домаћину, патриоти, честитом човеку из народа“. Па када је такав домаћин, што је онда, док је био млад, побегао у град од мотике? За школу није био, пошто диплому није стекао када му је било време и док је школовање било бесплатно, већ пре пар година и то на приватном факултету „дуге традиције“ од којег је старији 60 година. За Николића је ово прилика да, по обичају, пилатски опере руке од свега, пошто он нема нека овлашћења по Уставу, а и странку је препустио Вучићу. Тако да он сада изиграва неки „глас разума“ и говори како после Србије највише воли Русију, док Вучић после састанка са Рогозином одлази у Пентагон да поднесе извештај и да их увери да за њега Сунце излази на западу. Ако вас политика одбране Космета од стране актуелне власти подсећа на прошлогодишњу фарсу од штрајка глађу Томислава Николића, у праву сте. Све су европејска господа утаначила одавно са својим западним менторима и газдама, јер како би иначе постали власт. А што се тиче оних који још увек мисле да је Тома „човек из народа“, нека онда верују и у овај виц. Састали се Кацин, Филе, Ештон, Тачи, Клинтонова, Јахјага и Тома Николић. Сад ја не знам како тај виц иде, али је их је на крају Тома све надмудрио, јер је најпаметнији, најспособнији, најспретнији итд.

За то време „ратник“ Дачић који је „ратовао“, мада нико не зна када и где, против Тачија, највљује да смо никад ближи ЕУ. Све смо ближи флеш ројалу! И треба Ивици веровати. Најбољи доказ да смо се приближили ЕУ је чињеница да ничу нове границе унутар Србије. Ако једног дана и догмижемо до тамо, пошто се једино гмизајући може ићи на том путу без алтернативе, схватићемо да од нас није остало ништа, као на крају Домановићеве сатире „Вођа“. Кога следимо, тако и пролазимо. А Дачић ће својој вољеној баронеси Кетрин Ештон моћи да запева на увце: „Опрости ми Кетрин као крава луда си, а Хашим грозан као Чечен, опрости ми Кетрин уста су ти као млин, остао сам недоречен“. Мала ће нам бити вајда од накнадне памети, као и досад. Бићемо понижени, згажени и нашим душманима ћемо служити за подсмех. Србије ће у ЕУ бити таман колико на оној карти за коју је генерал Недић рекао да му је показао немачки генерал. Неће је бити уопште, а ни Срба, већ ће овај простор бити ослобођен за неког другог. Уосталом, између Хитлеровог и ЕУ Рајха нема велике разлике. Знајући какву су нам судбину припремили, као и за немачки план за Исток из новембра 1940. године о германизацији подобних, истребљењу, пресељењу и робовском раду свих у европском делу СССР-а западно од линије Архангелск-Астрахан и немачкој колонизацији тих простора и упоређујући то са изјавама Маргарет Тачер како овом свету треба 15 милиона Руса да опслужују гасоводе и изјаве Бжежинског о разбијању Русије на четири дела, јасно је чему се Руси и Срби од евроатлантиста у „уједињеној Европи“ могу надати. Међутим, поред свега овог очигледног, Вучић тврди да је улазак у ЕУ за нас добар, иако то народу сада тако не изгледа. Очигледно је из Вучића проговорио „другосрбијанац“ са јасном опаском како смо „глуп, примитиван, заостао, необразован“ народ којем треба међународно старатељство и страна окупација да би нас „просветитељи“ попут Вучића одвели у „светлу евроунијску будућност“.

Штефан Филе је изјавио да је Влада Србије показала „храброст“. Та „храброст“ слична је оној „храбрости“ „Србина Хамзе“ из филма „Бој на Косову“, када поред толиких Турака баш Хамза удара везаног Обилића. Заиста су „наши“ владајући европејци показали „храброст“, али не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде. Основно питање које је постављено пред нову Владу после мајских избора било је да ли они представљају Владу континуитета или дисконтинуитета у односу на претходни режим. Напредњаци су показали да су само наличје жутих и да са њима представљају две стране исте евроатлантске медаље. Као најбољи доказ посрнућа могу да послуже и данашње изјаве посланика СНС-а и председника скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милована Дрецуна. Упоредите оно што сад прича у односу на оно што је говорио раније. Саме његове емисије и књиге најбоље демантују његове данашње ставове. На жалост, оваквих примера имамо доста. Зато имамо и премијера попут Дачића који на стоту годишњицу ослобођења Старе Србије од отоманске власти најављује отварање великоалбанске аутостраде Тирана-Приштина-Ниш. Пошто је крак између Тиране и Приштине завршен остаје да Дачић и Тачи отворе радове на деоници Ниш-Приштина. Европска банка неће жалити новца да ово финансира, а Мркоњић би радове завршио пре рока. Није то Коридор 10 па да за 12 година ураде 37 км пута. Тако ће Албанија и Бугарска добити заједничку границу и то ће бити доказ у напретку у добросуседским односима на Балкану. Једино Срба и Србије бити неће. Ако мислимо да ово спречимо, да се усправимо и станемо на ноге, морамо кренути у потпуно демонтирање и рушење система који су нам уградили после 5. октобра. Алтернатива постоји и Русија нам је понудила стратешко партнерство уз могућност уласка у Евроазијску унију. Нуде нам конкретна улагања, а не виртуелни шпекулативни капитал попут запада, који је само преко страних банака за последњих десет година почистио око 25 милијарди евра из Србије. Нуде нам војну сарадњу, куповину нових авиона, систем С-300, С-400 још никоме не продају, обнову војне индустрије. ЕУ нам нуди понижење, сиромаштво, беду, очај, незапосленост и разбијање земље. Не можемо седети на две столице нити држати промају у „кући са двоја врата“, већ се морамо одлучити. Да би Србија живела напредњачко-демократске и досманлијско-еспесовске евроатлантске ништарије уз сав корумпирани олош морају бити почишћени. Ништа добро за Србију неће произаћи из тих политичких структура. Овој земљи само аутентични покрет из народа може донети толико жељене промене на боље. Ако могу Словенци онако да протестују и ако су они онако јадно прошли у ЕУ, шта ми Срби онда чекамо и чему се од Брисела надамо? Будимо слободни и храбри.

Српски Културни Клуб