САД убија Србију законом о ГМО

„Ако Србија не промени закон о генетски модификованој храни, она не само да неће ући у Светску трговинску организацију већ ће ово бити и значајна препрека билатералним односима Србије и Америке“, каже Викторија Нибаргер из америчке амбасаде у Београду.

Она тврди да је управо зато што ГМО не улази у нашу земљу сточна храна код нас много скупља, па тако и месо.

Наши стручњаци, пак, нису сложни око тога да ли треба рећи стоп промени закона и дозволити ГМО истраживања на српским пољима. Из Министарства трговине апелују да се дозволи промет ове робе, а да се тек накнадно ограничи улаз генетски модификоване хране.
– Нико од нас не тражи да увеземо ГМО, али не смемо ни да их забранимо, да бисмо ушли у СТО – каже Бојана Тодоровић, помоћник министра трговине.

– Хајде да укинемо забрану промета и увоза, а да онда применимо рестриктивну политику, која неће све пропуштати. Тако је и у Швајцарској и Русији.

На ове тврдње, Миладин Шеварлић, професор са Пољопривредног факултета у Београду, каже да, колико су ГМО небезбедни сведочи чињеница да ни сама Америка неће да сноси одговорност за последице овако узгојене хране. Дакле, ни бомбардовање 1999. године није било довољно, сада би требало да једемо и оно за шта нико неће да гарантује да је безбедно…

– Ни САД нису потписале допунски протокол о надокнади штете, којом би гарантовали за своје ГМО – објашњава Шеварлић. – Европска банка за обнову и развој дала је 40 милиона долара за ризике америчке компаније за генетски модификовану храну на тржишту Балкана, што показује колико им значи да уђу на наше тржиште, по сваку цену.

Из Института за кукуруз Земун поље кажу да Србија има изузетно добре услове за производњу природне хране, која ће ускоро бити на великој цени.

– Имамо довољно могућности да искористимо домаћи потенцијал, јер ће цена органске хране на тржишту само расти – каже Живота Јовановић из Института. – За земље које већ купују ГМО, Србија сигурно неће бити конкурентна.

Експерименти

Заговорници уласка ГМО у нашу земљу кажу да се штетност овако добијене хране мора посматрати „од случаја до случаја“.
– Не може се говорити о општој опасности од ГМО, ни о томе да су они сви безбедни – каже Алексеј Тарајев, председник стручног савета за биолошку сигурност.
– ГМО се мора прво тестирати у експерименталним условима, који су строго прописани, а затим у пољским огледима. Тек на бази тако прикупљених информација може се разматрати његово евентуално ослобађање у животну средину.

Затвориће институте

Председница Одбора за заштиту животне средине Милица Војић Марковић каже да, ако ГМО уђу у Србију, свим нашим институтима за истраживање квалитета хране прети пропаст.
– Компаније које донесу генетски модификовану храну код нас ће донети и своју потпуно нову технологију – каже Војић Марковић. – Наши стручњаци им неће бити потребни и институти ће се затворити, јер ГМО уништавају све друге технике и род који је природан.

Вести онлајн