Граница или само прелаз на административној линији?

На јесен ове године, иницијатива о почетку нове рунде преговора о Косову, прешла је у фазу практичне реализације. Премијер Хашим Тачи, позвавши се на преговоре, говорио је о нормализацији међудржавних односа, а новоизабрано руководство Србије је убеђивало становништво земље да је спремно да испуни све договоре претходних власти, али неће разматрати статус покрајине. Подробности нико није знао, зато се претпостављало да ће предмет преговора бити интеграција северних општина са већинским српским становништвом у косовски административни ситем. И… постепено признавање независности Косова од стране српских власти.

Почетком септембра, ЕУ је представила евопској и блаканској јавности план који је подигао преговоре на виши политички ниво. Ради тога, Кетрин Ештон је постављена да управља читавим процесом. Од самог почетка стране су биле обавештене да су резултати преговора важни за одређивање датума почетка евроинтеграције. Није прошло без притиска: Председника Србије су упозорили да ће морати да донесе врло тешке одлуке. Председник Комитета за спољну политику немачког парламента Рупрехт Поленц се изразио отвореније: Србија мора да призна независност Косова пре почетка преговора о придруживању ЕУ. Бернар Кушнер, бивши министар иностраних послова Француске, за време посете Приштини није скривао да ће Брисел условити почетак преговора Србије са ЕУ нормализацијом односа између Београда и Приштине. А он је још зажалио што НАТО 1999. године није успоставио албанску власт у Митровици, наводно тада не би морали сада да се Срби уразумљују.

Дијалог је започео 19. октобра, а 7. новембра је одржан други сусрет премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија. Премијери нису сели за заједнички сто. Тако се уобичајило још од доба рата у Хрватској: прво је одвојено са њима разговарала Кетрин Ештон, затим су се састали на заједничкој вечери и разматрали припремљена питања. Разговор је текао о ликвидацији паралелних институција на Северу Косова, регулисању питања граница. Мада је Дачић више пута изражавао мисао о могућој аутономији Косовске Митровице и подели Косова. Тачи је био категоричан: то је неостварљиви сан Београда, понављао је он. На састанку је била разматрана и јединствена управа границом између Србије и Косова, отварање „канцеларије за везе“ у Београду и Приштини, финансирање „нелегалних српских структура“ на северу Косова.

Тачи се сложио са правом Београда да финасира Србе у покрајини, али је прецизирао да то треба чинити само преко финансијских структура Косова. На преговорима Тачи је био спреман да понуди Дачићу да Север Косова добија 70% прихода од пореза на додату вредност на прелазима, али под условом да 4 српске општине пређу под власт Косова. Новац би ишао на рачун отворен у једној од банака европске земље, али могао би да се користи само пошто Срби постану послушни. Приштина је инсистирала да приход иде Приштини, Београд да новац иде на Север Косова, али да интеграциај у косовски систем не буде потпуна. Покренуто је и питање специјалне полиције, која би штитила споменике српске православне културе.

Јавност Србије се узбуркала: многи су предлагали да се одустане од преговора са ЕУ, ако услов буде признавање независности Косова. Неочекивано је иступио Патријарх српски Иринеј, позвавши да се не предаје Косово ради чланства у ЕУ. Синод СПЦ упутио је писмо председнику Томиславу Николићу и упозорио власт да се не слаже са њом по питању Косова, сматрајући да је реч фактички о сецесији покрајине. Синод је питао председника: Зашто су представници државне власти преговарали са Тачијем, за којим се трага због извршених злочина? Синод сматра недопустивим озакоњивање границе између Србије и Косова, предлаже да се анулирају све одлуке претходне власти, да се размисли о националним интересима земље и народа, да се врати слову резолуције 1244 . 30. нвембра Николић се састао са представнциима спрске цркве – патријархом Иринејом, митрополитом Амфилохијем и епископом Иринејом. Састанак се завршио без резултата, пошто је председник објаснио да избора нема и питање границе је већ затворено.

Четворосатни сусрет Дачића и Тачија у Бриселу 4. децембра завршен је низом договора. Дачић је уверавао новинаре да су преговори били статусно неутрални, да је било речи о извршењу договора претходних власти о интегрисаној управи прелазима и уређењу четири прелаза (Јариње, Мердаре, Брњак, Кончуљ), од којих су два на северу Косова. Говорило се о царинским процедурама, канцеларији за везе, присуству Еулекса. Таксе ће се узимати пре границе, у Нишу и Јужној Митровици, у зависности од тога с које стране иде терет. Почеће да раде официри за везу, за почетак они ће се налазити у канцеларијама ЕУ у Приштини и Београду. Осим тога, Тачи је потврдио да је већ формирана мултиетничка полицијска група која ће бранити објекте културног и религиозног наслеђа на Косову. А Београд ће се позабавити разматрањем могућности финансирања Срба у покрајини. Договорено је и да се настави дијалог о телекомуникацијама и енергетици, да се активизира разговор о несталим лицима.

На прелазима ће се налазити албански и српски полициајци, као и представници Еулекса. При томе Тачи је уверено прокоментарисао одлуке као да је реч о уређењу државне границе између Србије и Косова, а Дачић је јавности представио договоре као уређење прелаза на административној линији.

На Западу су очекивали тешкоће у реализацији споразума, зато су његову реализацију повезали са чланством у ЕУ. Шеф делегације ЕУ у Србији Дежер је изјаво да ће сада од реализације договора зависити прогрес Србије у преговорима о ЕУ.

Међу Србима се појавио страх да је реч о успостављању границе, а официри за везу су камуфлирани амбасадори. Амбасадори и јесу. Прво су говорили: официри, затим чиновници, а затим је премијер рекао да ће Београд ради везе са Косовом именовати једног од најбољих дипломата са Косова. Срби са Косова су изашли на прелаз Јариње, тражећи од председника Николића писмене гаранције о раду прелаза. Започети радови на уређењу границе привремено су морали да буду обустављени. Премијер је уверио Србе да се режим на граници неће мењати, да не треба плаћати царину, да ће моћи да се користе личне српске исправе и аутомобилске таблице. Срби су тражили лични сусрет са предсендиком и премијером Србије.

Договори у Бриселу су изазвали различиту реакцију у земљи. Демократска странка Србије, Двери и радикали су назвали преговоре неуставним, окрарактерисали их као издају и позвали на бојкот. Дачић је умиривао јавност: Косово нам нико неће вратити, ако одбијемо да ступимо у ЕУ. Предтавници ДПС су отишли да подрже косовске Србе на Јарињу, подстивши да је странка већ упутила захтев Уставном суду, да ли су договори претходне и актуалне власти са Приштином законити? Коштуница је позвао Николића и Вучића да дођу на Косово и да подрже свој народ. заменик председника ДПС Ненад Поповић је отворено изјавио да је ЕУ преварила Србију, желећи да озакони границу између Србије и Косова. Лидер Двери Владан Глишић је истакао идеју да се формира јединствени фронт против издаје од свих патриотских, националних и народних странака и институција, међу којима је СПЦ посебно значајна. По тим питањима је постигнуто јединство ДПС, Двери и Српске православне цркве.

На власт се обрушила праведна критика. Многи су истакли да је одлуке доносио узак круг лица, да се питања нису разматрала у Скупштини, да није узето у обзир мишљење народа, цркве, јавности није представљена платформа за преговоре. Дачићу је било најтеже, јер управо он је водио преговоре, доносио одлуке и морао да одговара опонентима. По његовом мишљењу, сасвим је довољно што он обавештава о преговорима председника, председника скупштине и шефа владине канцеларије за Косово и Метохију. Платформу за Косово он обећава до 17. децембра, после чега је могуће њено представљање у парламенту. Али то пошто је ствар већ учињена! Став премијера се не може назвати оптимистичким. Он као да се унапред слаже са неопходношћу предузимања непопуларних мера, уверен да нова власт мора не само да испуни договоре Бориса Тадића, већ и да да свој допринос побољшању односа између Београда и Приштине. То су његове речи: Позивам све да не започињу битку у којој не можемо да победимо.

Дачићу је пошло за руком да приволи Србе са Косова на своју страну. После разговора са руководством, Срби из северних општина Косова су решили да окончају протесте, пошто су добили гаранције да могу да користе српска документа, таблице и да се неће узимати царина у корист Косова.

Чак летимична анализа преговарачког процеса показује да Србија није самостална у доношењу одлука, а за руководство је могло да се каже: Далеко су од народа. Анкетирање јавног мњења је показало да између ЕУ и Косова, две трећине Срба бира Косово, а само 27% Европу. Парадокласно је то што руководство странака из владајуће коалиције све време говори о проевропској перспективи, а већина њихових бирача је према Европи скептична. Међу 59% евроскептика, већи део (78%) чине симпатизери и бирачи владајуће Српске напредне странке, а смао 14% напредњака одобрило је европску политику. Када би сада био одржан референдум, за Косово би гласало 77% симпатизера СНС (само 9% за ЕУ). Није јасно, такође, да је много симпатизера ЕУ међу демократама Војислава Коштунице (24%, то је више него у ДС и СНС), мада је сам Коштуница отворени евроскептик. А деморакте се колебају највише од свих. Међу њима, скоро, једнак број се залаже за ЕУ (43%) и Косово (46%). Само код либерала, већина следбеника је за придруживање Европи: таквих је 74%, док је за Косово свега 8%.

У јануару ће се преговори наставити, и Србија неће избећи решавање још сложенијих питања политичког карактера.

Глас Русије