УМЕСТО МОЛИТВЕ ЗА ПАТРИЈАРХА – Koсара Гавриловић

Kosara Gavrilovic naslovnaМоја у Христу Господу браћа и сестре, за које осећам дубоко поштовање и велику љубав, упорно моле, траже захтевају и очекују да им се придружим у њиховом дугом низу Молитава за спасење душе Патријарха српског Иринеја. А ја, на велико чуђење њихово и моје, никако да се одазовем њиховом позиву. Зашто?

Зар нисам увек била с њима? Зар нисам била с њима откако сам се вратила у Србију 2008. године и отишла на Косово када су други с њега бежали? Зар нисам била с њима у Грачаници под Дечанском окупацијом? Зар се нисам усред лета, по страшној жези усијалог сунца пела до Ваљевске Грачанице да се с њима молим за спас те светиње од људске похлепе и архијерејске равнодушности? Зар нисам безброј пута по сунцу, по киши, снегу, леду и кошави била с њима на Антонијевим Стојањијама пред Патријаршијом и тамо се заједно молили да Господ уразуми Патијарха и Синод, охрабри малодушне, побуди равнодушне и освести бездушне чланове Архијерејског Сабора? А сад се од мене тражи само једна молитва а ја, ту једну молитву, молитву за Патријарха, не могу да им дам. Зашто?

Могла бих, али не желим то да им дам. Могла бих али нећу да се молим за Патријарха српског јер ја не видим Патријарха српског у Србији. Могла бих, али одбијам то да учиним јер Србија нема више патријарха; Србија је изгубила свог патријарха оног тренутка кад је он сâм јавно изјавио да је екумениста. Бити екумениста значи бити јеретик, и то не обичан јеретик. Јер, ако је екуменизам не само јерес већ свeјерес, а тако нас уче свети оци наше Цркве, Св. Николај Жички и Св. Ава Јустин Ћелијски, онда екумениста није само јеретик већ је свeјеретик.

Ја се не сећам да сам игде, икада видела иједну молитву за свeјеретике. А сад се од мене тражи да напишем такву молитву? Опростите ми, браћо и сестре, не могу.

Можда постоји таква молитва. Можда је чак такву молитву написао неки од мојих највољенијих и најпоштованијих светаца, као што је, на пример, Св. Јован Дамаскин. Сигурна сам да ни ту молитву ја не бих могла да прочитам за свeјеретика. Можда је цела ствар у томе што ја лично нисам на том нивоу духовног развоја да бих могла да, као Старац Вукашин, кажем човеку који ме сече на комаде „Само ти врши свој посао, синко“. С друге стране, можда би и мене Господ удостојио да нађем у себи духовне снаге и снагу вере да опростим грешнику који се само о мене греши, који само мене сече на комаде. А можда је ствар у томе што је старац Вукашин видео и схватио прави поредак света у коме је „посао“ једног усташе, католика, Хрвата да „реже на комаде православног Србина“.

Поставља се питање шта би Старац Вукашин, у својој народној, нешколованој, ничим непомућеној мудрости видео као „посао Патријарха српског“? Када би видео Патријарха српског како сече на комаде не њега, Вукашина, већ нашу Цркву и веру отаца наших, да ли би и онда рекао „Само ти врши свој посао, синко“ или би му рекао „Батали, синко, ту ђавољу работу?“

А можда би му чак рекао „Иди од мене, Сатано“!

***

Напомена уредништва
Косара Гавриловић, 88-годишња старица, спада у онај сој христољубаца који су кадра свуда стићи „и на страшном месту постојати“. Она не пијачари са вером, она не пита за цену, она не страхује за своју егзистенцију, она не окреће главу од прогнаних, она не бежи од анатемисаних…
Ову старицу нам Господ посла да нас примером поучи, охрабри, утеши, подигне из безнађа… Да нас постиди кад паднемо, кад омалодушимо, кад малакшемо…
Овде ћемо са неколико фотографија оставити сведочанство о КОСАРИНОМ СВЕДОЧЕЊУ ВЕРЕ ОТАЦА НАШИХ, ВЕРЕ ПРАВОСЛАВНЕ:

{gallery}Kosara_Gavrilovic{/gallery}